Ефемериде (лат. ephemeris ("дневник"), грчки ἐφημερίς ;ephēmeris, ("дневник", "календар"))[1][2] представљају табеле положаја небеских тела у одређеним временским интервалима.[3] Оне су некада издаване у форми табела, док се данас чешће користе програми који су доступни на интернету.

Ефемериде се користе у небеској навигацији и астрономији. Користе их и астролози.[4]

Историја

уреди
 
Алфонсове таблице
 
Латински превод ел Хорезмијевог рада zīj, страница из Корпус Кристи колеџа МС 283
 
Страница из Almanach Perpetuum

Ефемериде су први пут употребљаване у старом Вавилону и Индији у 2. миленијуму пре нове ере где су их користили за предвиђање помрачења као и у астролошке сврхе. У 2. веку нове ере Птоломеј је издао Алмагест. Из 13. века треба споменути Алфонсове таблице, дело настало као резултат сопствених научних посматрања краља Алфонса Х од Кастиље. Кристифор Колумбо је 1504. на Јамајци, успешно предвидео помрачење Месеца користећи ефемериде немачког астронома Региомонтана. 1551. Еразмус Рајнхолд је издао Пруске таблице на основу теорија Николе Коперника. 1627. Јохан Кеплер је издао Рудолфове таблице, на основу елиптичних путања планета.

Савремене ефемериде

уреди

Ефемериде које се данас користе у научне сврхе представљају компјутерске програме који израчунавају позиције небеских тела (укључујући астероиде и вештачке сателите) у сваком тренутку. Оне могу да покрију неколико векова, како у прошлости, тако и у будућности. Ипак, ефемериде не могу да предвиде поједне феномене, попут пертурбација у кретању астероида и комета. Стога, НАСА-ина Лабораторија за млазни погон сваких 20 година мора да ревидира своје ефемериде.[8]

Савремене ефемериде садрже бројне корисне податке о Месецу, планетама, астрероидима и кометама попут њихових координата (изражавају се у ректасцензији и деклинацији), као и податке о њиховој удаљености од Земље, брзини кретања, сјајности, привидном пречнику диска, итд.[9] Ефемериде Месеца, Сунца, и планета се обично издају крајем сваке године, за наредну годину.[9] Постоје световне појаве које се не могу адекватно размотрити помоћу ефемерида. Највеће несигурности у положајима планета узроковане су пертурбацијама бројних астероида, за које су масе и орбите већином слабо познате, због чега је њихов ефекат неизвестан. Одражавајући континуирани прилив нових података и запажања, Насина Лабораторија за млазни погон ревидира своје објављене ефемериде скоро сваке године од 1981. године.[10]

Небеска навигација служи као резервна копија сателитске навигације. Софтвер је широко доступан за помоћ у овом облику навигације; нека издања овог софтвера имају самосталне ефемериде.[11] Када се користи софтвер који не садржи ефемериду, или ако се не користи софтвер, подаци о положају небеских објеката могу се добити из модерног Наутичког алманаха или Ваздушног алманаха.[12]

Ефемерида је обично тачна само за одређену локацију на Земљи. У многим случајевима, разлике су премале да би биле битне. Међутим, за оближње астероиде или Месец, оне могу бити прилично важне.

Друге модерне ефемериде недавно створене су EPM (Ефемерида планета и Месеца), са Руског института за примењену астрономију Руске академије наука,[13] и INPOP (Intégrateur numérique planétaire de l'Observatoire de Paris) од стране француски IMCCE.[14][15]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ ἐφημερίς. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  2. ^ „ephemeris”. Dictionnaire Gaffiot latin-français. 
  3. ^ „Dictionary”. Merriam-Webster. 
  4. ^ Gingerich, Owen (2017). Arias, Elisa Felicitas; Combrinck, Ludwig; Gabor, Pavel; Hohenkerk, Catherine; Seidelmann, P. Kenneth, ур. „The Role of Ephemerides from Ptolemy to Kepler”. The Science of Time 2016. Astrophysics and Space Science Proceedings (на језику: енглески). Cham: Springer International Publishing. 50: 17—24. ISBN 978-3-319-59909-0. doi:10.1007/978-3-319-59909-0_3. 
  5. ^ Jones, S.S.D.; Howard, John; William, May; Logsdon, Tom; Anderson, Edward; Richey, Michael. „Navigation”. Encyclopedia Britannica. Encyclopædia Britannica, inc. Приступљено 13. 3. 2019. 
  6. ^ Hoskin, Michael (28. 11. 1996). The Cambridge Illustrated History of Astronomy. Cambridge University Press. стр. 89. ISBN 9780521411585. 
  7. ^ Gingerich, Owen (1975). „"Crisis" versus Aesthetic in the Copernican Revolution” (PDF). Vistas in Astronomy. Elsevier BV. 17 (1): 85—95. Bibcode:1975VA.....17...85G. doi:10.1016/0083-6656(75)90050-1. Приступљено 23. 6. 2016. 
  8. ^ Georgij A. Krasinsky and Victor A. Brumberg, Secular Increase of Astronomical Unit from Analysis of the Major Planet Motions, and its Interpretation „Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy 90: 267–288, (2004)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 09. 2006. г. .
  9. ^ а б „Efemeride”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 05. 01. 2015. 
  10. ^ Krasinsky, G. A.; Brumberg, V. A. (2004). „Secular increase of astronomical unit from analysis of the major planet motions, and its interpretation”. Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy. 90 (3–4): 267—288. Bibcode:2004CeMDA..90..267K. doi:10.1007/s10569-004-0633-z. 
  11. ^ American Practical Navigator: An Epitiome of Navigation. Bethesda, MD: National Imagery and Mapping Agency. 2002. стр. 270. 
  12. ^ „Almanacs and Other Publications — Naval Oceanography Portal”. United States Naval Observatory. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2016. 
  13. ^ Pitjeva, Elena V. (август 2006). „The dynamical model of the planet motions and EPM ephemerides”. Highlights of Astronomy. 2 (14): 470. Bibcode:2007HiA....14..470P. doi:10.1017/S1743921307011453 . 
  14. ^ „INPOP10e, a 4-D planetary ephemeris”. IMCCE. Приступљено 2. 5. 2013. 
  15. ^ Viswanathan, V.; Fienga, A.; Gastineau, M.; Laskar, J. (1. 8. 2017). „INPOP17a planetary ephemerides”. Notes Scientifiques et Techniques de l'Institut de Mécanique Céleste. 108: 108. Bibcode:2017NSTIM.108.....V. doi:10.13140/RG.2.2.24384.43521. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди