Замчићи (нем. Zamzizi; пољ. Zamczycy; рус. Замчичи) су били западнословенско племе,[1] део племенског савеза Љутића.[2][3][4] Живели су око језера Рипин, на северозападу данашње немачке државе Бранденбург. Нејасно је да ли су племена Замчићи и Земчићи били два посебна племена или једно, чије је име у различитим изворима другачије записано.

Североисточна Немачка око 1000. н.е. Замчићи (Zamczycy) су живели око језера Рипин

Замчићи су се граничили са Речанима на истоку, Дошанима на западу, док су их шумовита подручја, на северу, одвајала од Ретара, и на југу, од Хавољана. Замчићи су вероватно били слабо повезани са Хавољанима и њиховим светилиштем у Бранденбургу.

Најкасније од почетка 10. века политички центар Замчића је вероватно био кнежевски замак на острву Погенвердер у језеру Рипин (Славенбург Рипин). На супротној обали, у месту Алт Рипин, постојало је њихово насеље. Још једно култно средиште Замчића је вероватно било утврђење Алтфрисак на острву у језеру Буц Зе, у чијој близини је пронађена дрвена фигура словенског бога. На западној обали језера Рипин налазио се још један њихов замак, Тресков. У другој половини 12. века њихова земља је дошла под немачку власт, након чега је у њој почело насељавање Немаца. Око 1214. године у овој области успостављено је војводство Рипин.

Извори

уреди
  1. ^ В.Н. Бодрухин. Славяне и немцы в истории Бранденбурга, X-XIII вв. — ВНУ, 2000. — 107 с.
  2. ^ Slavia Occidentalis. — Poznań, 1998. — Т. 55.
  3. ^ Jerzy Strzelczyk. Słowiańszczyzna połabska między niemcami a Polską. — Poznan: UAM, 1981. — 302 с
  4. ^ Ruppin. In: Gerd Heinrich (Hrsg.): Handbuch der historischen Stätten Deutschlands. Band 10: Berlin und Brandenburg (= Kröners Taschenausgabe. Band 311). 2., verbesserte und erweiterte Auflage. Kröner, Stuttgart 1985, ISBN 3-520-31102-X.