Испосница
Испосница је место где би се монах подвизивао, а овакав монах био је познат под називом пустињак или еремита. Главна одлика овог монашког начина живота је одвојеност, не само од света него и од монаха са којима се живи у заједници. Пустињачком начину живота приступали су, по савету и надзору игумана и искусних духовника само они монаси који су се одликовали дугогодишњим подвижничким животом.[1]
Референце
уредиЛитература
уреди- Пустињаци (Р. Поповић, стр 605), Лексикон српског средњег века, Београд 1999.
- В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Сремски Карловци 1920.
- Н. Милаш, Православно калуђерство, Мостар 1902. (више пута прештампавано).