Испосница је место где би се монах подвизивао, а овакав монах био је познат под називом пустињак или еремита. Главна одлика овог монашког начина живота је одвојеност, не само од света него и од монаха са којима се живи у заједници. Пустињачком начину живота приступали су, по савету и надзору игумана и искусних духовника само они монаси који су се одликовали дугогодишњим подвижничким животом.[1]

Испосница Светог Петра Коришког

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Пустињаци (Р. Поповић, стр 605), Лексикон српског средњег века, Београд 1999.
  • В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Сремски Карловци 1920.
  • Н. Милаш, Православно калуђерство, Мостар 1902. (више пута прештампавано).