Историјски архив Сомбор
Историјски архив у Сомбору је архивска институција културе у Банату. Налази се у згради Крушперове палате, која заједно са Пашином кулом, са којом данас чини једну грађевинску целину, представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]
Историјски архив у Сомбору | |
Информације
| |
---|---|
Локација | Сомбор, Србија |
Статус | предложена |
Отварање | 1. децембра 1948. |
Коришћење | Архив |
Технички детаљи
| |
Број спратова | 2 |
Број лифтова | 1 |
Историјат
уредиНа предлог Државне архиве у Београду, у вези Наредбе Владе ФНРЈ од 12. марта 1948. године, основана су архивска средишта и на подручју Војводине. Архивско средиште архивског подручја Сомбор основано је 1. децембра 1948. године.[2]
Територијална надлежност
уредиТериторијално, Архив обухвата град Сомбор и четири општине, са тридесет седам насељених места.
- Град Сомбор: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Колут, Кљајићево, Растина, Риђица, Стапар, Станишић, Светозар Милетић и Телечка.
- Општина Апатин: Купусина, Пригревица, Сонта и Свилојево.
- Општина Бач: Бачко Ново Село, Бођани, Плавна, Селенча и Вајска.
- Општина Кула: Црвенка, Крушчић, Липар, Руски Крстур и Сивац.
- Општина Оџаци: Бачки Брестовац, Бачки Грачац, Богојево, Дероње, Каравуково, Лалић, Српски Милетић и Ратково.[2]
Делатност
уредиИсторијски архив Сомбор је установа из области културе од општег значаја која обавља:
- заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива ради евидентирања добара која уживају претходну заштиту у смислу Закона о културним добрима,
- стручни надзор над архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и одабирањем архивске грађе и регистратурског материјала којис се налази ван Архива и предлагање, односно преузимање законом утврђених мера за отклањање нађених недостатака у погледу заштите, чувања и одржавања архивске грађе,
- преузимање, чување и одржавање архивске грађе,
- сређивање и обраду архивске грађе, као и израду информативних средстава,
- истраживање архивске грађе,
- коришћење архивске грађе за потребе правних и физичких лица,
- објављивање одабране архивске грађе односно резултата истраживања,
- изложбену делатност као и организовање или учествовање у пригодним облицима културно-образовне делатности,
- предузимање мера техничке заштите архивске грађе и регистратурског материјала,
- управне и опште послове Архива.[2]
Галерија
уреди-
Историјски архив у Сомбору
-
Историјски архив у Сомбору
-
Историјски архив у Сомбору
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Krušperova palata”. Ravnoplov. Приступљено 7. 11. 2020.
- ^ а б в „РАЗВОЈ АРХИВСКЕ СЛУЖБЕ У СОМБОРУ”. arhivsombor.org.rs. 22. октобар 2018. Приступљено 10. 02. 2022.
Литература
уредиСима Ћирковић, Раде Михаљчић, Енциклопедија српске историографије, Београд, 1997.