Ратко Кнежевић је историјска личност, из средине 16. вијека, родоначелник лозе Кнежевића, кнезова који су управљали територијом нахије Змијање, за вријеме турске окупације простора Босне и Херцеговине. Кнез Петар, као и његова кнежевска породица је описана у дјелима Петра Кочића, првенствено у дјелу Истините мејданџије, приповијетка Змијање. Кнез Ратко је имао сједиште у Доњем Раткову, данашња општина Рибник, по коме је и Ратково добило своје име, највеће српско село у цијелој Босанској Крајини.[1][2]

Кнез Ратко
Лични подаци
Пуно имеРатко Кнежевић
Место рођењаЗмијање, Османско царство
Место смртиОсманско царство
Породица
ПотомствоВук
ДинастијаКнежевић
кнез
НаследникВук

Историја

уреди

Дуго година су Турци од доласка на ове просторе имали проблеме са Змијањцима, па након више година, уморише се и Змијањци од држања стражи и повременог напада на Турке, а и Турци од борби са њима. Змијањци су тада, вођени кнезом Ратко, од султана добили ферман, којим су добили своју земљу на управљање, ослобађање од пореза, као и право останка у својој вјери и ношења оружја. Кнез Ратко је тада добио широка овлаштења, добио је право на суђења и посједовање тамнице. Поред тога, дао му је султан и Тимар, област са десет села да кобиле ждријеби, Обровац да пљоске налијева, Лијевче, цијелу равницу на ушћу Врбаса у Саву, да овце јагњи, те златну сабљу. Заузврат кнез се борио са Турцима кад год га је султан позивао. Кнез је добио могућност да заповиједа и суди, а Турци се у почетку нису много мијешали у његове послове.[3]

После кнеза Ратка, титулу змијањског кнеза преузео је његов син Вук, који се помиње у турским пописним дефтерима из 1541. године, а након њега та титула постаје насљедна па су је у наредним годинама понијели чланови породице Кнежевић овим редом: Обрад, Грујица, Вукобрад, Марко, Васиљ, Раде, Стојан, Васо, Раде и Благоје.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Сабрана дјела 1, Истините мејданџије, Змијање”. Завичајно друштво Змијање Бања Лука. Архивирано из оригинала 04. 08. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  2. ^ „Сабрана дјела 1, Истините мејданџије, Змијање”. Завичајно друштво "Змијање" Бања Лука. Архивирано из оригинала 19. 11. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2016. 
  3. ^ „Наследна кнежевска породица у Змијању”. инфобиро.ба. Приступљено 20. 7. 2016. 
  4. ^ „Змијање и Змијањци”. Удружење грађана Змијање. Архивирано из оригинала 14. 08. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016.