Корисник:Филип Андјелковски/песак

Мишић пириформис
Мишић пириформис
	Задњица виђења от позади (виде се пифрормис и остатак групе латералних ротатора).
	Мишићи глутералне и задње феморалне регије виђени с преда.
Детаљи
Порекло	Карлица
Уметак	Површински слој натколеничне кости
Нерв	Живац пириформиса (Л5, С1 и С2)
Дејства	Спољашња ротација бутине
Идентификатори
Латински	Мусцулус пириформис
	Анатомска терминологија [едит он Wикидата]

Мишић пириформис

Овај пириформис мишић (од латинског пириформис "крушколиког облика") је раван мишић пирамидалног облика у глутералној регији доњих екстремитета. То је један од шест мишића латералних ротатора.

Пириформис мишић се налази на предној површини крсне кости, и убацује се у врх бутне кости. У зависности од положаја ноге као спољашни латерални ротатор бутине или као абдуктор. Надражује га нерв пириформис.

Структура

Карлица отпозади (видимо пириформис и остатак латералних група ротатора)

Пириформис је раван мишић пирамидалног облика.^[1]

Полазиште

Пириформис мишић полази из предње поврсине крсне кости и преко три месната продужетка причвршћен је за други^[2]^[3], трећи и четврти сакрални пршљен.^[1]

Он такође полази из горње ивице великог шијатичког усека, глутералне површине кости кука (недалеко од задње доње квржице кука), сакроилијакалне злобне капсуле и (понекад) из сакротуберозног лигамента (тачније речено из горњег дела карличне површине овог лигамента).^[3]

Хватиште

Мишић приања на површински слој надколеничне кости ^[2](његова тетива често се спаја са тетивама горњег близаначког мишића, доњег близаначког мишића и унутрашњег заптивног мишића пре места припоја).

Надражај

Мишић пириформис добија надразај од нерва пириформиса.^[2]

Релације

Задњи део мишића ослања се на карличну кост. Предња површина мишића повезана је са ректумом (наручито на левој страни тела), као и са сакралним плексусом.^[3]

Мишић се протеже готово паралелно са горњом ивицом глутеуса медиуса. Он се налази делимично унутар карлице наспрам њеног горњег зида, а делимично на задњем делу зглоба кука.

Она излази из карлице кроз велики седални отвор^[1] са горње стране сакроспинозног лигамента.^[3]

Варијације

Код око 80% становништва ишијадични живац пролази испод мишића пириформиса^[2]^[1]. Код 17% људи делови ишијадичног живца или цео живац пробијају мишић пириформис. Јавља се неколико варијација, али најчешћи тип аномалије (код 81% одступања) јесте Битонов тип Б до које долази када обични перонеални нерв пробада мишић пириформис.^[4]

Он може бити спојен са глутеусом медиусом и из њега се пружају влакна ка глутеусу минимусу као што се према њему пружају влакна и из горњег близанчког мишића.

Он може имати један или два карлична споја, или може бити уметнут у капсулу зглоба кука.

Функције

Мишић пириформис припада групи латералних ротатора кука заједно са четвероугаонимм бедреним мишићем, доњим близаначким мишићем, спољашним и унутрашњим мишићем оптуратором. Пириформис латерално ротира надколеницу приликом екстензије кука, а истеже натколеницу приликом флексије кука.^[2] Размицање напетих бутина је важно приликом ходања због тога што пребацује тежину тела на супротну страну подигнутог стопала чиме се спречава падање. Дејство латералних ротатора може се разумети ако се укрсте ноге тако да се зглоб одмара на колену друге ноге то доводи до тога да се натколеница ротира, а колено се окреће на страну. Ови латерални ротатори такође опонирају медијалној ротацији кроз глутеус медијус и глутеус минимус. Када је кук истегнут под углом од 90 степени пириформис размиче натколеницу у висини кука и преокреће примарну функцију тако што изнутра заротира кук када је он истегнут под углом од 90 степени или више.^[5]

Клинички значај

Синдром пириформиса јавља се када пириформис ириира ишијадични живац, који се протеже у глутералну регију испод мишића узрокујући бол у задњици и бол дуж ишијадичног живца. Овај бол назива се ишијас. Седамнаест процената становништва има ишијадични нерв који пробада мишић пириформиса. Ова под група становништва предиспонирана је развој ишијаса. Ишијас карактерише бол порбадање или утрнулост дубоко у задњици и дуж ишијадичког живца. Седење, истезање пењање уз степенице и чучњеви обично појачавају бол. Дијагностификовање синдрома обично се заснива на сиптоматологији и лекарском прегледу. Могу се прописати додатна испитивања укључујући магнетну резонацу, рендген и тестови нервне проводљивости како би се искључило постојање других болести. У случају дијагностификовања синдрома пириформиса прва терапија укључује прогресивне вежбе истезања терапију масажом (укључујући неуромускуларну терапију) и физички третман. Кортико стероиди могу се убризгати у мишић пириформис уколико се бол настави. резулати указују на могућност ботулниски токсин тип Б може бити од користи у третману бола проузрокованог синдромом пириформиса^[6]. Инвазивнија мада понекад неопходна терапија укључује хирушки захват; Међутим нежељени ефектни операције могу бити много гори од алернативних третмана као што су физикална терапија. Операција би требало да буде поседња опција.

Оријентир

Пириформис је веома важан оријентир у глутералнор регији. Будући да пролази кроз велики седални отвор, га практично дели на доњи и горњи део.

Ово одређује називе крвних судова и нерава у овој регији – нерви и крвни судови који се налазе изнад пириформиса називају се горњим глутерални живац и горњи глутерални крвни судови. Исти је случај у доњој регији, а ишијадички живац протеже се и испод пириформиса.