Корисник:I.батиниц/песак
Стефанов квинтет је визуелна групација пет галаксија од којих четири чине прву компактну групу галаксија икада откривену. Ова група, видљива у сазвежђу Пегаз, откривена је од стране Едварда Стефана 1877. године на опсерваторији у Марсељу. Ова група је највише проучавана од свих група компактних галаксија. Најсветлији члан визуелног груписања је НГЦ 7320 за који је показано да има опсежне Х II регионе, идентификоване као црвене мрље, где се јавља формирање активних звезда.[1]
Опис
уредиЧетири од пет галаксија у Стефановом квинтету чине физичко удружење, Хиксон Компакт груп 92, и вероватно ће се спојити. Радио посматрања у раним 1970-им годинама открила су мистериозну нит емисије која лежи у међугалактичном простору између галаксија у групи. Исти регион је детектован и у слабом сјају јонизованог атомског водоника који се види у видљивом делу спектра као зелени лук.
Два свемирска телескопа недавно су пружила нови увид у природу филамента, за који се сада верује да је дивовски интергалактички ударни талас (сличан звучном буму, али путује у међугалактичком гасу, а не у ваздуху) изазваном једном галаксијом (НГЦ 7318Б) падају у центар групе на неколико милиона километара на сат.
Извор X-зрака
уредиКако се НГЦ 7318Б судари са гасом у групи, огроман ударни талас, већи од Млечног пута шири се кроз медијум између галаксија, загревајући део гаса од температуре од милион степени где емитују x-зраке које се могу детектовати са НАСА Цхандра X-раy Опсерваторијума.
Емисија молекула хидрогена
уредиНАСА Спицер свемирски телескоп, који детектује инфрацрвено зрачење, открио је веома моћан сигнал молекуларног водоника из ударног таласа измедју галаксија. Ова емисија је једна од најтурбулентнијих формациија молекуларног водоника икада видјеног, а најјача емисија настаје у близини центра зелене површине у видљивој слици светлости о којој смо раније говорили. Овај феномен открио је медјународни тим предводјен научницима на Калифорнијском институту за технологију, укључујући и научнике из Аустралије, Немачке и Кине. Детекција молекуларног водоника из судара у почетку је била неочекивана јер је молекул водоника веома крхак и лако се уништава у ударним валовима какве се очекују у Стефановом квинтету. Медјутим једно решење је да када се фронт шока креће кроз мутни медиј попут средишта групе, милиони мањих шокова се производе у турбулентном слоју, и то може омогућити да молекуларни водоник преживи.[3]
Црвени помак
уредиНГЦ 7320 означава мали црвени помак (790км/х), док су остала четири показују велики црвени помак (600км/х). Пошто је галактичко црвено померање пропорционално растојању, НГЦ 7320 је само предња пројекција и износи приближно 39 милиона светлосних година од Земље насупрот 210-340 милиона светлосних година друге четири. НГЦ 7319 има Сеифертно језгро типа 2.
Шеста галаксија, НГЦ 7320Ц, вероватно припада Хиксоновој асоцијацији: има црвени помак сличан Хиксоновим галаксијама, а изгледа да плимни реп повезује НГЦ 7319.[4]
Чланови
уреди| Име | Тип | Р.А | Деклинсција | Црвени помак | Привидна магнитуда |
|---|---|---|---|---|---|
| НГЦ 7317 | Е4 | 22х 35м 51.9с | +33° 56′ 42″ | 6599 ± 26 | +14.6 |
| НГЦ 7318а (УГЦ 12099) | Е2 пец | 22х 35м 56.7с | +33° 57′ 56″ | 6630 ± 23 | +14.3 |
| НГЦ 7318б(УГЦ 12100) | СБ(с)бц | 22х 35м 58.4с | +33° 57′ 57″ | 5774 ± 24 | +13.9 |
| НГЦ 7319 | СБ(с)бц пец | 22х 36м 03.5с | +33° 58′ 33″ | 6747 ± 7 | +14.1 |
| НГЦ 7320ц | (Р)САБ(с)0/а | 22х 36м 20.4с | +33° 59′ 06″ | 5985 ± 9 | +16.7 |
Погледајте такодје
уредиРеференце
уреди- ^ „Степхан'с qуинтет”. Степхан'с qуинтет. Приступљено 6. април 2019.
- ^ „Шокантно изненадјење у Стефановом квинтету”. Шокантно изненадјење у Стефановом квинтету. Приступљено 6. април 2019.
- ^ „Истраживања са опсерваторије”. Истраживања са опсерваторије. Приступљено 6. април 2019.
- ^ „Гигантска космичка катаклизма у Стефановом квинтету”. Гигантска космичка катаклизма у Стефановом квинтету. Приступљено 6. април 2019.