Корисник:ЈанаЈевтовиц2001/песак

Василис Василикос

уреди

Василис Василикос (грч. Βασίλης Βασιλικός, Кавала, 18. новембар 1933 – Атина, 30. новембар 2023) био је награђивани грчки писац, један од најпознатијих у свету и један од десет најпревођенијих грчких писаца. Његов нефикцијски роман „З” из 1966. године, који говори о околностима убиства посланика из странке Е.D.А. (Јединствена демократска левица, прим. прев.) Григориса Ламбракиса 1963. године, адаптиран је за биоскопско платно 1969. године у режији Костаса Гавраса и освојио је међународна признања са истоименим насловом.

Биографија

уреди

Рођен је 18. новембра 1933. године у Потамудији, делу града Кавале. Његових родитељи су били пореклом са острва Тасос. Његов отац је био адвокат Николаос Василикос, који се бавио политиком те је био изабран за посланика Кавале 1936. године, а његова мајка је била Кети Василику. Василис Василикос је имао једну сестру, Елзу Василику, бившу шампионку у стоном тенису.

Завршио је Лицеј Кариотакиса у Кавали, школу Валајани и амерички Колеџ Анатолија у Солуну. Затим је студирао права на Аристотеловом универзитету у Солуну и телевизијску режију на драмском одсеку Универзитета Јејл (Драма Сцхоол - СРТ) у Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат.

Од 1967. до 1994. године живео је и радио у иностранству (Италија, Француска, Њујорк првих 7 година након што је изгнан од стране Војне хунте), са трогодишњом паузом (1981 – 1984) током које је преузео дужности заменика генералног директора ЕРТ-а, док је на власти био Андреас Папандреу. Радио је као помоћник редитеља у страним продукцијама, редитељ документарних филмова, сценариста, уредник и читач сценарија на телевизији Арте (1990-1993), новинар, писац и преводилац. Сарађивао је са Никосом Кундуросом на сценарију филма „Мале Афродите”.

Био је амбасадор Грчке у организацији Унеско (УНЕСЦО) од 1996. до 2004. године. Његовом одлуком, Образовна установа Е.С.I.Е.А. (Удружење уредника дневних новина Атине, прим. прев.), чији је потпредседник био све до своје смрти, преименована је у Образовну установу ЕСИЕА „Василис Василикос“.

Знао је енглески, француски, италијански и јерменски језик. Био је у браку са сопраном Васо Папандониу и имао је једну ћерку Евридики. Био је члан Националног клуба навијача Пиреја-Фалира. Преминуо је 30. новембра 2023. у 90. години. Његова сахрана је обављена на Првом атинском гробљу 4. децембра 2023. године.

Политичка каријера

уреди

Василис Василикос је био на челу изборне листе коалиције коју су формирале странка Зелених и Демократска левица на парламентарним изборима 1915. године, као и на парламентарним изборима 2019. године, када је изабран испред Коалиције радикалне левице (СИРИЗА) и Напредног савеза. Био је посланик од 7. јула 2019. до 22. априла 2023. године.

Признања

уреди
  • Почасни доктор наука Универзитета у Патри на Катедри за филологију
  • Орден уметности и књижевности од Републике Француске (1984)
  • Члан Међународног парламента писаца са седиштем у Стразбуру
  • Члан удружења француских књижевника (Маисон дес Ецриваинс) у Француској (1990-1993)
  • Награда дванаест грчких књижевника (1954, 1962)
  • Државна награда за најбољу приповетку (1980) - није је прихватио
  • Велика награда за књижевност Министарства за културу и спорт (1. децембар 2017)

Дела

уреди

Василикос је писао романе, новеле, приповетке, позоришна дела и поезију. Његова најпознатија дела су: Јасонова прича (1953), Митологија Америке (1964), Монарх (1973), Харпун (1998), Жртве мира (1956), Фотографије (1964), Ζ (1966), Мртвозорник (1976), Смрт Американца (1999) и друга[1]. Његове књиге су преведене на 33 језика широм света, као и на Брајеву азбуку.

Преводи

уреди

Превео је дела Андреа Жида[2], Џејмса Мерила[3], Режиса Дебреа[4] и Балзака[5].

Антологије

уреди
  • (1993) Λύρα Ελληνική. Η Ελληνική ποίηση ανθολογημένη από τον Ρήγα έως σήμερα. Επίμετρο: Πέντε και μία φανταστικές συνομιλίες (με τους Ρήγα, Κάλβο, Βιζυηνό, Παλαμά, Καβάφη, Καρυωτάκη), εκδ. Σέργιου Ραφτάνη, σ. 1098.
  • (1998) Λύρα Ελληνική. Η Ελληνική ποίηση ανθολογημένη από τον Ρήγα έως σήμερα, εκδ. Ντουντούμης, σ. 1141.
  • (2021) Πινακοθήκη "Λυρικών" Ποιημάτων. Η ποίησή μας ανθολογημένη από τον Ρήγα έως σήμερα (1796-2021), τόμοι Α'-Δ', πρόλογος-ανθολόγηση, Βασίλης Βασιλικός, Πέτρος Γκολίτσης, εκδ. Ρώμη, σ. 1750.

Библиографија

уреди
  • Βασίλης Βασιλικός, Βαγγέλης Ψυρράκης, Δημήτρης Ραυτόπουλος, Δημήτρης Γκιώνης: Περί λογοτεχνίας και άλλων δαιμονίων, εκδ. Гутенберг, Αθήνα 2014, ISBN 978-960-01-1664-9

Спољашње везе

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Βασίλης Βασιλικός (на језику: грчки), 2023-12-27, Приступљено 2024-05-31 
  2. ^ (1952) Αντρέ Ζιντ, Οιδίπους, Νέα Εστία
  3. ^ (1966) Τζέημς Μέριλ, Χίλιες και η δεύτερη νύχτα, ιδιωτική έκδοση
  4. ^ (1973) Ρεζίς Ντεμπρέ, Μαθαίνοντας από τους Τουπαμάρος, ιδιωτική έκδοση, Βρυξέλλες
  5. ^ (1988) Μπαλζάκ, Μασιμίλα Ντόνι (μετάφραση με τη Βάσω Παπαντωνίου), εκδ. Γνώση