Корисник:Моника Бабик/песак

Krista Bendova

Krista Bendova , pseudonimi Jan Kovalj , Kristian Benko (zajedno sa Janom Kostrom), Maria Hlavati, a i *(27.januar 1923, http://www.kralovalehota.sk/- 27.јануар 1988, Братислава ) је била словачка песникиња,писац прозе, новинарка и драматург, позата је пре свега због својих книга за децу и омладину; супруга је словачког писца Јана Костру.

Биографија

Долази из породице железничког уредника Бориса Олдřицха Бенду и Кристине Бендове, рођене Чимбора. Студирала је у Краљевој Лецхоти, Кремница, Нове Замки, касније је наставила са образовањем у гимназији у Банској Бистрици, након матуре је прешла на Филозофски факултет Словачког универзитета, где је студирала словачки и руски језик. У исто време је студирала и на драмској академији у Братислави, али због здравствених проблема 1945 године је студије прекинула и више их није завршила. Подвргнула се доста дугом лечењу а после 1948 је почела да ради у издавачкој кући Правда и у Удружењу словачких писаца. Касније је кратко радила као уредник часописа Охнíк , од 1956 до 1958 године у часопису Рохáч, а од године 1958 до године 1964 у дневнику Правда. А године 1983 је добила титулу заслúжилá умелкyňа.

Стваралаштво

Њено стваралаштво произилази из поезије Јана Смрека или Емилиа Болеслава Лукача.Прве стихове је објавила већ за време студија. Дебитовала је у књизи збирком љубавно-рефлексивне лирике Листy милéму (1948). У збирци Миленец смúток (1948) је реаговала на своју тешку животну ситуацију условљену тешком болешћу.Збирком Рукy (1948) је превазишла опсесију вером смисла људског живота. После шемацке збирке Крајина шťастиа (1950) се опет вратила к рефлектовању љубавне везе мушкарца и жене. У литерарном развоју највише је утицала као аутор за децу. Посебно у 60. годинама је допринела формирању модерне пародијске приче и модерног хумористичког жанра. У правцу модерног излагања се представља као дебитант у стиховима за децу предчиталачког узраста књигом Чачкy-храчкy (1949), у којој је традиционални мотив брзалице . У другим збиркама- Пиониерскy поцход (1952), Чо са робí, чо са стало (1950) – преовладавају идеолошки мотиви. У збирци Бола раз једна триеда (1956) вец у овом циклусу је наставила песничком тематиком савременог типа детета.Овога пута ипак не усмерава пажњу на идеологизацију друштвене свести детета,али пише стихове начином ,,веселе педагогије. Ова естетизација дидактичке утилитарности , која је за збирку карактеристична, одиграла је у развоју дечје поезије позитивну улогу. У хумористичком стилу је наставила и у збирци Циркус Хопсаса (1957). У наредним књигама песми Ако Јожко Плетко поплиетол си вшетко (1959) и Ако Јожко Плетко упратаť цхцел вшетко (1959) за постизање хумористичког ефекта испомагала се реквизитима ситуацијске комике. После њих су следиле песничке минијатуре, намењене деци предшколског узраста: Зáзрачнé цвичкy (1970), Трyском на ихриско (1970). Од половине 50. година се посветила и прози за децу. Иако у први књигама- у збирци Незáбудкy (1955) и у тражењу животне оријентације младе јунакиње предминхенске републике Првé крокy (1959)- није још надмашила ниво савремених дела, и управо у овој области је достигла највредније резултате. Хумористички карактер има песникоњино најпопуларније дело Опице з нашеј полице (1967). Извором његовог хумора је игра заснована на дечјим измишљотинама и преживљавању фикције као реалности. Дело је намењено свима. Ка модерној дечјој белетристици је Бендова доспела и у циклусу ауторских прича о Осмијанку. Популарност му је обезбедила првобитна радио улога у извођењу Цтибора Филчика. Хумористички карактер овог дела је такође заснован на измишљотинама, при чему Чуковског принцип хорáзнyцх нехорáзностí ауторка је истакла на пародично-сатиричном нивоу, карикирајући комформизам и стереотипе света одраслих. Оживљени лик који је овога пута настао из постепеног цртежа дечјих ногу,панталона, бркате и брадате главе, формирао је медијум и у анонимној ауторској причи Добродружствá Самка Кламка,која је конфронтација наивног дечјег размишљања и поступања са животним стереотипом и фантазијом празнине света одраслих. Управо је овим поступком Бендова истакла из положаја примарне дечје перспективе у реалну перспективу. Од фантастичних проза је Бендова постепено дошла до реалистичних проза (,,Зо живота сíдлиска – Розпрáвкy з Дúбравкy, 1981). Осим сопственог стваралаштва се посветила и превођењу совијтске и чешке литературе.