Корисник:Николатанасковиц13/песак

Историја роботике обухвата развој и еволуцију робота[1] кроз векове, од древних митова и легенди до савремених технолошких достигнућа. Роботика као дисциплина обухвата проучавање, дизајн, израду и примену робота,[2] машина које могу да извршавају различите задатке са минималном или без људске интервенције.

Порекло

уреди

Концепт робота има дубоке корене у људској историји, који сежу уназад хиљадама година. У древним митологијама и легендама, могу се наћи приче о вештачким бићима која имају људске особине. На пример, антички Грци су имали мит о Талосу, гигантском бронзаном човеку који је чувао Крит[3].

Развој

уреди

Први кораци ка стварању правих робота почели су у 20. веку. Почетком 20. века, научници су почели да истражују могућности аутоматизације и развоја машина[4] које могу да обављају специфичне задатке. Током Другог светског рата, развијени су први аутоматски уређаји за војне сврхе, као што су торпеда и даљински управљани авиони.

Кључни догађаји

уреди
  • 1954. година: Џорџ Девол[5] и Џозеф Енгелбергер[6] основали су компанију "Униматион[7]", која је произвела први индустријски робот, назван "Унимате".[8] Овај робот је био коришћен за аутоматско складиштење и манипулацију материјалима у фабрици Генерал Моторса.
  • 1961. година: Џон Макарти, професор на Универзитету Станфорд, представио је први манипулатор са вештачком интелигенцијом, назван "Станфорд робот[9]".
  • 1970. године: Објављена је "Три закона роботике" од стране научнофантастичног писца Исака Асимова, који су постали темељна етичка начела у развоју робота.
  • 1984. година: Хонда је представила "Е0[10]", први хуманоидни робот, који је представљао велики корак напред у роботици.
  • 2002. година: НАСА је лансирала свемирски ровер "Спирит" на Марс, који је постао први робот који је успешно истраживао површину црвене планете.

Савремена ера

уреди

У 21. веку, роботика је постала свеприсутна у различитим аспектима нашег живота. Роботи[11] се користе у индустрији, медицини, истраживању свемира, војсци, домаћинству, забави и многим другим областима. Развој вештачке интелигенције омогућио је роботима да буду све паметнији и аутономнији, што отвара нова врата за њихову примену и могућности.

Експоненцијални напредак

уреди

Једна од кључних карактеристика развоја роботике у савременом добу јесте експоненцијални напредак технологије. Сваке године, роботи постају све напреднији, с већом прецизношћу, брзином и способношћу да обављају сложене задатке. То се посебно види у областима као што су аутономна возила[12], вештачка интелигенција и роботика у здравству.

Иновације у индустрији

уреди

Индустријска роботика[13] је доживела значајан развој, што је резултирало повећаном ефикасношћу и продуктивношћу у многим индустријама. Данас се роботи користе за аутоматизацију процеса у производњи аутомобила, електронике, прехрамбене индустрије и многим другим секторима. То је довело до смањења трошкова производње и повећања квалитета производа.

Етика и безбедност

уреди

Са све већим присуством робота у нашем свету, поставља се питање етике и безбедности[14]. Како роботи постају аутономнији, постоји забринутост у вези са потенцијалним ризицима по људе и друштво. Питања о одговорности, приватности података, и могућности злоупотребе технологије постају све важнија и захтевају свеобухватан приступ регулацији и нормативном оквиру.

Будућност роботике

уреди

Будућност роботике изгледа обећавајуће, али и изазовно. Очекује се да ће роботи постати још присутнији у нашем свакодневном животу, од домаћинства до индустрије, али ће истовремено бити потребно решавати сложене проблеме као што су социјалне импликације аутоматизације и развој вештачке интелигенције.

Упркос изазовима, роботика остаје фасцинантна област која обликује нашу будућност и отвара нове хоризонте за истраживање и иновације. Са пажљивим приступом и сталним напретком, можемо очекивати да ће роботи наставити да побољшавају наш живот и друштво у целини.

Референце

уреди
  1. ^ Петровић, Звонко; Јевремовић, Владета (2019). „Тхе мотион программинг оф индустриал роботс”. ИМК-14 - Истразивање и развој. 25 (4): 113—117. ИССН 0354-6829. дои:10.5937/имк1904113п. 
  2. ^ Бранковић, Зоран; Андрејић, Марко (1994). „Приказ модела за аутоматизовану израду плана одржавања техничких материјалних средстава у борбеним дејствима”. Војнотехницки гласник. 42 (6): 354—360. ИССН 0042-8469. дои:10.5937/војтехг9405354б. 
  3. ^ Крит Икрам; Салах-ддине Крит (2019-09-30). „Усинг Аццоунтинг Информатион Ин Децисион-Макинг Процесс”. Рестаурант Бусинесс. 118 (9): 458—466. ИССН 0097-8043. дои:10.26643/рб.в118и9.8652. 
  4. ^ Живковић, Зоран (1991). „Могућност примене информационог система типа видеотекс у ОС СФРЈ са примером аутоматизације канцеларијског пословања”. Војнотехницки гласник. 39 (2): 521—528. ИССН 0042-8469. дои:10.5937/војтехг9105521з. 
  5. ^ „Георге Девол диес агед 98”. Индустриал Робот: Ан Интернатионал Јоурнал. 39 (2). 2012-03-02. ИССН 0143-991X. дои:10.1108/ир.2012.04939баа.007. 
  6. ^ Енгелбергер, Јосепх Ф. (1983). „Роботицс ин Працтице”. дои:10.1007/978-1-4684-7120-5. 
  7. ^ „Униматион рецеивес £3.5м Говернмент субсидy”. Продуцтион Енгинеер. 62 (2): 2. 1983. ИССН 0032-9851. дои:10.1049/тпе.1983.0023. 
  8. ^ „Дyнастат меморy аидс Унимате робот”. Елецтрицал Енгинееринг. 80 (4): 319—320. ИССН 0095-9197. дои:10.1109/ее.1961.6433232. 
  9. ^ Цхе, Yуханг; Окамура, Аллисон M.; Садигх, Дорса. „Еффициент анд Трустwортхy Социал Навигатион виа Еxплицит анд Имплицит Робот–Хуман Цоммуницатион”. ИЕЕЕ Трансацтионс он Роботицс. 36 (3): 692—707. ИССН 1552-3098. дои:10.1109/тро.2020.2964824. 
  10. ^ „Леттерс”. Јоурнал оф Неуропсyцхиатрy. 23 (3): Е0—Е0. 2011-08-01. ИССН 0895-0172. дои:10.1176/аппи.неуропсyцх.23.3.е0. 
  11. ^ Марцу, Цосмин; Роботи, Раду (2008-09-01), Тоwардс Симулатион оф Цустом Индустриал Роботс, ИнТецх, Приступљено 2024-04-18 
  12. ^ Дабић-Милетић, Светлана (2022-11-29). „АУТОНОМНА ВОЗИЛА У ЛОГИСТИЦИ ПОСЛЕДЊЕ МИЉЕ ЗА ПОШТАНСКЕ I КУРИРСКЕ СЛУЖБЕ”. ЗБОРНИК РАДОВА ЧЕТРДЕСЕТОГ СИМПОЗИЈУМА О НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ПОШТАНСКОМ I ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНОМ САОБРАЋАЈУ – ПОСТЕЛ 2022. Университy оф Белграде, Фацултy оф Транспорт анд Траффиц Енгинееринг. дои:10.37528/фтте/9788673954165/постел.2022.005. 
  13. ^ „Ацкноwледгмент то Ревиеwерс оф Роботицс ин 2020”. Роботицс. 10 (1): 18. 2021-01-20. ИССН 2218-6581. дои:10.3390/роботицс10010018. 
  14. ^ Манић, Љиљана; Миљковић, Јован (2022). „Цyбер сецуритy оф тхе елдерлy”. Безбедност, Београд. 64 (3): 120—139. ИССН 0409-2953. дои:10.5937/безбедност2203120м. 

Литература

уреди