РУДОЛФ МОСИНГЕР ’’рођен је у Вараждину 1865. године. Фотографију је учио у Бечу код доктора Јосефа Сзекелyја (1885 ~ 1887). Први фотографски ателијер отворио је у Вараждину (у Бахнхофстрассе) вјероватно 1887. године, затим је основао подружницу у Рогашкој Слатини, те коначно 17. X. 1894. почео радити у Загребу у Илици бр. 8. Након мјесец дана удружио се с Лавославом Баyером, те водио твртку под насловом “Мосингер & Бреyер“, а од 16. XII. 1898. године, као “Први хрватски артистички завод“ Осим тога, чини се, имао је поновно заводе у Вараждину и Рогашкој Слатини. Фотографски обрт је напустио 31. XII. 1899. и одмах идуће године основао ”свјетлотискарски завод”
Рудолф Мосингер је проширио своје предузеће новим литографским одјелом и преселио га у Илицу број 55.
Године 1910. боравио је неко вријеме у Црној Гори, гдје је обавио снимање за двије књиге, које је онда у техници свјетлотиска издао у својем заводу под насловом “Слике из Црне Горе“ и “Владалачка кућа Петровић-Његош“. Вјероватно је том приликом стекао и наслов дворског фотографа, којег спомиње. Више резултата са: хттп:лаиновиц.усерс.цг.yу или укуцајте на свој претраживач хттп:РУДОЛФ МОСИНГЕР ИН МОНТЕНЕГРО
У његову свјетлотискарском раду треба истакнути потхват да репродуцира у боји сликарска дјела из Строссмаyерове галерије, што му је у техничком погледу изванредно успјело. Но то га је довело у финанцијске тешкоће, те је, иако је у међувремену своје предузеће претворио у дионичарско друштво, морао најзад најавити ликвидацију.
Рудолф Мосингер умро је у Бечком санаторију 9. X. 1918. године’’......(Нада Грчевић) Фотографија 19 стољећа у Хрватској
* "Kad danas čitamo kako je Danica ilirska još u travnju god. 1839. reagirala na prvu vijest o Daguerrovom pronalsaku, ugodno smo iznenađeni razboritim i dalekovidnim komentarom u kojem su bile naslućene čak i posljedice koje bi novi izum mogao izazvati na području likovnih umjetnosti. Danas nam se takav komentar čini potpuno logičnim. Međutim, ako se uživimo u ono vrijeme i zamislimo što je značilo otkriće fotografije u svijetu i kako su reagirale druge sredine kad je taj novitet dopro do njih, onda tek možemo pravo ocijeniti kako je ta naša mala sredina bila ipak napredna. Kod nas fotografiju nisu ni osuđivali kao u nekom gradovima Njemačke, a niti su je primali s muzikom kao npr. u Barceloni. I dok je štampa u velikom kulturnom centru Leipzigu jo godine 1842. napadala novo otkriće kao ordinarnu nemogućnost i bogohulstvo, intelektualna elita, tada još malog Zagreba, okupljena oko Gajevih novina, mogla je prihvatiti dagerotipiju i shvatiti njeno golemo značenje." (Nada Grčević): " Počeci fotografije u Hrvatskoj"; Život umjetnosti, br. 6, Zagreb 1968.)
* http//www.njegos.org/album/ preuzeto sa Interneta
* mail mr. sc. Marije Tonković - lično poslato
Недавно је млада колегица Маја Алиловић радила под мојим менторством стручни рад "Рудолф Мосингер", међутим ни она, иако је веома добро и темељито истражила опус Рудолфа Мосингера. , није пронашла нити један примјерак.У сваком случају овакови пригодни албуми тискали су се у ограниченом броју примјерака од 5 - 10. а тек два или три би се тако луксузно књиговешки опремили на начин старијих албума...... (мр. сц. Марија Тонковић) музејска савјетница Музеја за умјетност и обрт
* "Vladalačka kuća Petrović-Njegoš" publikuje se povodom tri vijeka od dolaska vladike Danila, odnosno dinastije Petrović Njegoš na duhovni i svjetovni prijesto Crne Gore" Radjena tehnikom Svjetlotiska (engl. collotype printing) – tiskovna forma načinjena je od brušenog stakla debljine 10 mm, premazanoga želatinom koja, nakon što se osvijetli, gubi svojstva bubrenja u vodi. To znači da osvijetljena mjesta postaju tvrda i ne upijaju vodu pa dobro nose masne čestice boje, a neosvijetljena mjesta lako upijaju vodu kada se navlaže, što znači da odbijaju masnu boju. Svjetlotisak se odlikuje velikim rasponom vrijednosti gustoće obojenja, no ima malu mogućnost izrade reprodukcija (oko 1000 primjeraka), a ubraja se i u vrlo spore tehnike (oko 800 otisaka dnevno). Danas se upotrebljava najčešće za tisak umjetničke reprodukcije’’.... (mr. sc. Marija Tonković) muzejska savjetnica Muzeja za umjetnost i obrt
* Медија:Ispis stranice preuzeto sa Interneta
Жидови фотографи ТОНКОВИЋ, Марија Жидови фотографи : Глиптотека ХАЗУ, 8. српња до 5. лколовоза 2004. / (ауторица изложбе и каталога) Марија Тонковић. - Загреб : Жидовска опћина, 2004. - 156 стр. : илустр. ; 21 цм
Медија:ИСБН 953-6800-03-9Изложба «Жидови фотографи» дио је укупнога културног програма Жидовске опћине у Загребу којом се наставља слијед тематских изложаба о културној и умјетничкој баштини Жидова у Загребу и Хрватској. Истодобно се наставља и сурадња са стручњацима, музејима и културним институцијама у Хрватској. Најновија изложба одржана је у Глиптотеци ХАЗУ у Загребу, а њезина је ауторица мр. сц. Марија Тонковић, музејска савјетница Музеја за умјетност и обрт. Изложбом и попратним каталогом први је пут суставно обрађена тема Жидова у фотографији захваљујући ауторичину дугогодишњем истраживању и знању. Идентифицирани су Жидови међу фотографима који су дјеловали од самих почетака фотографије на хрватским просторима до краја Другога свјетског рата. Одређени су њихово мјесто и вриједност у временском и просторном окружењу. Детаљније је представљен живот и рад Рудолфа Мосингера (1865.-1918.), једнога од најзначајнијих фотографа и аутора антологијских дјела хрватске фотографске умјетности. Каталошки дио садржава 487 јединица, од којих су многе попраћене и илустрацијом. Збирка старије фотографије обухваћа раздобље од њене појаве до педесетих година 20. стољећа и доказује присутност овог медија у Хрватској практички од времена његовог изума 1839. године. Професионални фотографи попут Рудолф Мосингер и Антоније Кулчар почињу се школовати и стално усавршавати на Високим школама Беча и Мüнцхена. Од краја 19. ст. Формирају се јаке фотографске удруге с изразито умјетничким циљевима.
* Zbirka fotografije
Професионални фотографи попут Рудолф Мосингер и Антоније Кулчар почињу се школовати и стално усавршавати на Високим школама Беча и Мüнцхена. Од краја 19. ст. формирају се јаке фотографске удруге с изразито умјетничким циљевима. Водитељица збирке старије фотографије: мр. сц. Марија Тонковић, музејска савјетница Водитељица збирке новије фотографије и фотографске опреме: мр. сц. Дубравка Осречки Јакелић, музејска савјетница
* Медија:izvjesce ZG muzeji.indd preuzeto sa Interneta
Изложба Хрватске разгледнице у Лондону вријеме: 11.7.2006. - 15.9.2006. мјесто: Лондон, Велика Британија; Умјетничка галерија Велепосланства РХ у Лондону, 21 Цонwаy Стреет организатор: Музеј за умјетност и обрт / Велепосланство РХ у Лондону
У уторак, 11. српња, у Умјетничкој галерији Велепосланства РХ у Лондону отвара се изложба хрватских разгледница 'Хрватска у свјетлопису / разгледнице из Хрватске од 1898. до 1921. / из фундуса Музеја за умјетност и обрт'. Рудолф Мосингер је пионир нашег свјетлотискарства, који оснивањем Свјетлотискарског завода с литографским одјелом први у Хрватској остварује све претпоставке за подузимање великих пројеката. Осим што сам снима, користи и фотографије локалних ателијера, те се појављује као издавач или пак само као тискар по наруџби малих провинцијских накладника.
* Медија:Press Informacija preuzeto sa Interneta
Загреб, 2005-06-10 ОД СВЈЕТЛОТИСКАРСКОГ ЗАВОДА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА
Изложба четрдесетак Велесајамских плаката у склопу приредби Интерграфика и Модернпак сјајно се уклопила у споменуте приредбе. На једном мјесту многобројни графичари и људи из струке могли су видјети како се радило на почетку прошлога стољећа и како се плакат развијао до данашњих дана. Највише пажње побуђује свакако онај из 1906. године који позива да се у рујну дође у Загреб на сајам а потписују га Менци Клемент Ценчић и Бранко Шеноа. Отиснут је у Свјетлотискарском заводу Р. Монсингера. Ништа мање занимљив је и плакат који на Загребачки збор позива да се дође од 11. до 15 листопада јер се у то вријеме одржава Интернационална изложба аутомобила. Плакат је отиснут на ћирилици али не на екавици него на ијекавицом што се може разабрати по натпису „50 посто попуста на жељезници и паробродима“. Изврстан потез направљен је репринтирањем плаката из 1910. године којега су посјетитељи могли бесплатно узети. Дакако – разграбљен је. Свако од изложених плаката прави је документ о времену и збивањима у којима је настао. Тако примјерице, онај из 1930. позива на „7. сајам аутомобила али и на 8 спец. сајам пољопривреде, перади, љетне туристичке и спортске потрепштине“. Перад и купаћи костими заједно. Зашто не? Литографије, типографије и свјетлотискатство данас су – дигитални тисак. Многи излагачи потрудили су се на својим изложбеним мјестима показати како данас раде плакате. I они су понудили посјетитељима могућност да их бесплатно узму. Према оном што смо чули од излагача, највећа јагма била је за плакатима с мотоциклима на којим су атрактивне љепотице.
* Ono što treba istaći za Mosingera jest činjenica da on prekida tradiciju malih zagrebačkih atelijera i po uzoru na poduzeća u inozemstvu postaje veliki poduzetnik koji najprije osniva filijalu, zatim zavod s nekoliko podružnica, pa svjetlotiskarski zavod i konačno dioničarsko društvo, što je bilo u skladu s razvojem nove industriske ekonomike.
* mail mr. sc. Marije Tonković - lično poslato
Албум који посједујете као што знате тискан је у Свјетлотискарском заводу Мосингер 1910. у техници свјетлотиска (Лицхтдруцк). Ја истраживам ту грађу већ 25. година, па ипак нисам евидентирала ниједан други познати примјерак....... Недавно је млада колегица Маја Алиловић радила под мојим менторством стручни рад "Рудолф Мосингер", међутим ни она, иако је веома добро и темељито истражила опус Рудолфа M. , није пронашла нити један примјерак. У сваком случају овакови пригодни албуми тискали су се у ограниченом броју примјерака од 5 - 10. а тек два или три би се тако луксузно књиговешки опремили на начин старијих албума...... (мр. сц. Марија Тонковић) музејска савјетница Музеја за умјетност и обрт
* mail mr. sc. Marije Tonković lično poslato
По мојим сазнањима у Хрватској не постоји ниједан сачувани примјерак те закључујем да је то било ексклузивно и ограничено издање искључиво за кнежевску односно краљевску обитељ........ Нада Грчевић пише у својој књизи "Фотографија деветнаестог стољећа у Хрватској" на стр. 118. "Други сличан потхват извршио је Мосингер у Црној Гори, гдје је снимио велики број пејсажа, насеља и културних споменика, од којих су 32 слике тискане у књизи "Слике из Црне Горе", коју је 1910. издао његов Свјетлотискарски завод". У сваком случају Ваш албум је драгоцијен поготово као повијесни документ ваше домовине, а има и у фотографском смислу веома велико значење’’. (мр. сц. Марија Тонковић) музејска савјетница Музеја за умјетност и обрт.
* Медија:izvjesce ZG muzeji.indd preuzeto sa Interneta
Гаљер, Јасна; Тонковић, Марија; Турковић, Хрвоје; Батушић,. Никола; Висковић,Велимир; Седак, ...... посвећене фотографу и свјетлотискару Рудолфу Мосингеру ...
* Медија:MUO izvj_o_radu_2006 - 17.8.2007. preuzeto sa Interneta
Рудолф Мосингер у Црној Гори/ рецензија књиге Перише Лаиновића из Подгорице, Црна Гора,. за књигу о албуму црногорске краљевске обитељи .....(мр. сц. Марија Тонковић) музејска савјетница Музеја за умјетност и обрт
* Pjesme / Silvije Str. Kranjcevic. - Izdalo o pjesikovoj dvadesetpetgodisnjici drustvo hrvatskih knjizevnika. - Zagreb : Svjetlotisak R. Mosingera, 1908. - 115 p. : ill. ; 26 cm + 1 fasc.
Цолл.: СМСД.1.6.18
* Медија:Vjesnik on-line - KulturaŽivot lijep poput razglednice preuzeto sa Interneta
Четвртак, 1. травња 2004. Снимке свједоче о »животу лијепом као с разгледнице«, изјавила је ауторица изложбе Марија Тонковић, музејска савјетница и водитељица Збирке старије хрватске фотографије у МУО. Говорила је да је богати фундус разгледница плод даровница, понајвише обитељи Бучар, Ткалчић и Бургсталлер. Разгледнице су првотно тискали иноземни издавачи као што је њемачки Стенгел & Цо. или аустријски Алиос Беер на захтјев домаћих наручитеља. Рудолф Мосингер први у Хрватској тиска разгледнице у новооснованом Свјетлотискарском заводу с литографским одјелом у Загребу, а потом се том дјелатношћу баве Јосип Милишић и Јосип Караман у Сплиту, Еуген Селзер у Осијеку и Јосип Кулушић у Дубровнику. Изложбу је отворила Весна Јурић Булатовић, помоћница равнатеља МУО, казавши да разгледнице позивају да се зауставимо пред љепотом призора и шармом давнине.......(Власта Толић)
* Медија:Vjesnik on-line - Kultura preuzeto sa Interneta
Вријеме заустављено у сепији Недјеља, 25. српња 2004. Изложба омогућава друштвено-културолошки поглед умјетничкога карактера на раздобље од 40-их година 19. стољећа до краја Другог свјетског рата. Посебно је занимљив плодоносан опус оца и сина Мосингер из чијих се фотографских поетика може ишчитати значајан дио повијести жидовске фотографије у Хрватској
Рудолф Мосингер је један од оних који прекидају традицију фотографа обртника и најављују појаву фотографа умјетника, а његови модели заузимају опуштеније положаје истакнуте психолошком карактеризацијом........(Николина Врекало)
* Медија:Ministarstvo kulture Republike Hrvatske - KULTURNA BAŠTINA - Indok ... –
14.7.2007. preuzeto sa Interneta
Марија Тонковић пак у „Фотографија у Хрватској 1848-1951., стр. ... Рудолфу Мосингеру [10] повјерено је тако снимање градина и двораца у вараждинској и загребачкој жупанији.
* Milenijska izložba u Budimpešti 1896. g.
29.06.2008., недјеља Из архива Фототеке Министарства културе Републике Хрватске.
’’Пригодице, у коловозу 1895. по налогу др. Изидора Кршњавија, предстојника Одјела за богоштовље и наставу (или тадашњег министра културе), одабрана су петорица врсних професионалних фотографа како би снимили културно-повијесне споменике земље, понајприје старе градине, дворце и светишта, али и школске зграде те цестовне и мостовне комуникације. Рудолфу Мосингеру повјерено је тако снимање градина и двораца у вараждинској и загребачкој жупанији.
Фототека Министарства културе, тематски усмјерена на националну споменичку баштину, посједује свеукупно 58 оригиналних стаклених негатива величине 24 x 30 цм (28 ком.) и 18 x 24 цм (30 ком.) насталих том згодом, од којих овом пригодом доносим слике везане уз Славонију и Сријем’’. (извор:мр. сц. Сања Грковић)
* Медија:KULTURNA BAŠTINA preuzeto sa Interneta
МИЛЕНИЈСКА ИЗЛОЖБА У БУДИМПЕШТИ 1896. Закључни камен прошлости и упориште за будућност
’’Пригодице, у коловозу 1895. по налогу др. Изидора Кршњавија, предстојника Одјела за богоштовље и наставу (или тадашњег министра просвјете и културе), одабрана су петорица врсних професионалних фотографа како би снимили културно-повијесне споменике земље, понајприје старе градине, дворце и светишта, али и школске зграде те цестовне и мостовне комуникације. Рудолфу Мосингеру[10 (Вараждин, 1865 – Беч, 1918.) Након завршеног школовања одлази у Беч гдје од 1885-87. г. стјече наобразбу фотографског мајстора. По повратку у Вараждин 1889. године оснива властити фотографски студио у Колодворској улици, а убрзо и подружницу у Рогашкој Слатини. Године 1984. настањује се у Загребу гдје 1898. оснива Први хрватски фотографски артистички завод у Илици 8, али и задржава већ постојеће заводе у Вараждину и Рогашкој Слатини. Двије године касније у заједништву с Лавославом Бреyером оснива Први хрватски фотографско артистички завод. Рудолф Мосингер забиљежен је у културној повијести као човјек који је 1896. године уприличио прву филмску пројекцију у Хрватској, у дворани Кола у Загребу. По налогу Исе Кршњавог снима цијели фундус Строссмаyерове галерије те га приређује за тисак у боји. Симао је по Црној Гори 1910. и о томе објавио двије књиге.] повјерено је тако снимање градина и двораца у вараждинској и загребачкој жупанији...
Што је у то вријеме уопће фотографија? Вјештина или умјетност?![15 Види: „Фотографија у Хрватској 1848-1951. (Марија Тонковић: Орис повијести фотографије у Хрватској), стр. 91. и Смрекар - „Обртни закон: Нормативна рјешитба краљ. земаљ. владе, одјела за унутарње послове, од 17. липња 1891. број 25259 издана у том погледу једној кр. жупанијској области, стр. 390. – вели: „Фотографирање није обртно занимање… ма да се и путујућим начином тјера, није обртно занимање, него је умјетничка грана, која се може сасвим слободно, без икакова ограничења тјерати, тер чија је заштита уредјена… од године 1884. об ауторском праву.“Види такођер: Обзор од 23. српња 1896., рубрика Господарство, чланак Обртници у Хрватској и Славонији који збори о Зоричићевој занимљивој књизи „Житељство краљевина Хрватске и Славоније по звању и занимању“. Чланак се осврће на посебно велико поглавље Зоричићеве књиге које збори о нашим обртним приликама. Аутор дијели обртнике у шеснаест скупина. Четрнаесту скупину чини полиграфски обрт, а у његову домену уврштава књиготискаре (у Хрватској их дјелује укупно 42), литографе (13) те – фотографе (32).] I која је задаћа фотографија изложених на Миленијској изложби?
На основи сачуваних извјештаја с изложбе чини се да је њихова основна функција илустративно документирање господарског и културног развоја земље, док о њиховој умјетничкој вриједности можемо тек промишљати.[16 Ово је можда дјеломице посљедица околности што извјешће с изложбе подноси Крешић, особа из трговачко-обртничког круга. Марија Тонковић пак у „Фотографија у Хрватској 1848-1951., стр. 121. пише: „На Миленијској изложби у Будимпешти уз пет професионалаца, чија је задаћа била искључиво документарно-илустративна, наступило је и мноштво аматера чија дјела се крију у неочекиваним рубрикама виноградарства, бродоградње и сл.“ ] Постоје дакако претпоставке да су неке од фотографија с Миленијске изложбе надишле чисто описни статус. Обзиром на фотографе којима је повјерен задатак за очекивати је овом приликом и покоју фотографију која се својом особитом и особеном квалитетом издиже над просјеком, примјерице својом техничком изведбом или начином представљања теме.[17 Обзор од 11. свибња 1896. у чланку Његово величанство краљ у хрватској изложби између осталог пише: „[…]Идући даље, разгледао је краљ од Мосингера и Бреyера изложене фотографичке слике, које приказују поједине предмете завода [оп. господарско-шумарског], при томе се је Њ. Величанство навластито занимало за платyнотипије мöлтхалске пасмине[…]“.]
У сваком случају, из данашње перспективе сагледано све фотографије изложене на будимпештанској изложби (и припадајући им негативи!) имају непорецив документарно-хисторијски значај!
Закључимо: идеју и иницијативу уврштавања фотографског медија на Миленијску изложбу у Будимпешти 1896., а које произлазе из свијетле фотографске традиције Хрватске, треба захвалити двојици истакнутих културних радника: др. Изидору Кршњавом и др. Јосипу Бруншмиду. Изидор Кршњави не само што је у раздобљу пред Миленијску изложбу био предстојник одјела за богоштовље и наставу, него је такођер био и оснивач Друштва умјетности с њеном фотографском секцијом, а становито је вријеме и обнављао дужност предсједника Хрватског археолошког друштва. Такођер, Јосип Бруншмид се, уз све своје уважене функције, па и представништво у Земаљском изложбеном одбору, доказао као врстан фотограф-документарист који је својим сликама опремао Виестник друштва’’.
* Doprinos Židova razvoju fotografije u Hrvatskoj preuzeto sa Interneta
У организацији Жидовске опћине Загреб, у четвртак, 8. српња о.г. у 20 сати у Глиптотеци ХАЗУ у Загребу отвара се изложба под називом Жидови фотографи, ауторице Марије Тонковић.
Изложбом ЖИДОВИ ФОТОГРАФИ настављамо слијед тематских изложаба којима представљамо културну и умјетничку баштину Жидова у Загребу и Хрватској у сурадњи са стручњацима, музејима и културним институцијама Загреба и осталих градова.
Овој изложби захваљујемо потпун, готово монографски приказ подручја фотографије у раздобљу друштвеног и културног успона, развоја и врхунца жидовске заједнице Загреба и Хрватске. Поједини фотографи Жидови, особито они који су као умјетници ушли у повијест фотографије, били су додуше познати јавности, али тек нам ова изложба открива колико и како су Жидови судјеловали у развоју фотографије у раздобљу од стотињак година што их обухваћа приказ. Открива нам мноштво дотад потпуно непознатих појединаца који су од самих почетака фотографије биљежили и овјековјечили живот и људе у готово свим градовима и срединама у Хрватској. Ти записи отварају обухватан поглед у повијест и прошлост упознавајући нас подједнако с важним и свакодневним догађајима, познатим особама и безбројем оних које је прекрио заборав, дочаравају некадашњи изглед градова и мјеста који је нестао у неминовним мијенама времена. I овдје, као и другдје у свијету, Жидови су предњачили у фотографији, новом посредничком медију, и због своје традиционалне покретљивости и у тражењу нових могућности израза и рада у раздобљу поступног стјецања грађанских права, другим ријечима, својега мјеста под сунцем. Изложба увјерљиво свједочи да су се укључили у живот свих средина и дали креативан допринос њиховој култури.
Изложба каква је ова, могла је бити остварена захваљујући суставном дугогодишњем истраживању и знању њезине ауторице, Марије Тонковић, једном од најбољих и најугледнијих експерата за фотографију у Хрватској, али и многим музејима, збиркама, архивима и појединцима који су спремно ставили своју драгоцјену грађу на располагање, те Уреду за културу града Загреба и Министарству културе РХ који су највећим дијелом финанцирали пројект. Особиту захвалност дугујемо Музеју за умјетност и обрт у Загребу, одакле потјече највећи број експоната и његовом директору Мирославу Гашпаровићу који је свесрдно подржао пројект, а напосе Глиптотеци ХАЗУ и његовој равнатељици Аријани Краљ која је у густом изложбеном програму Глиптотеке нашла тако атрактиван термин за нашу изложбу. Напокон, захваљујем свима који су судјеловали у реализацији изложбе и њезиног изузетно вриједног каталога. Надам се да ће та изложба, тако важна за нашу заједницу, а надам се и за Загреб, изазвати занимање његове културне јавности.......(Др. Огњен Краус) предсједник Жидовске опћине Загреб
* Iz recenzije preuzeto sa Interneta
Тема Жидови фотографи, досад није била назначена ни у обрисима, што значи да је пред ауторицом била иновативна и надасве комплексна задаћа. Требало је понајприје идентифицирати Жидове међу фотографима од самих почетака фотографије у хрватским крајевима до краја Другог свјетског рата, што је постављено као горња граница; одредити им мјесто и вриједност у временском и просторном склопу, упутити на креативне посебности и животне околности.
За повјесничаре умјетности, напосе фотографије каталог ће обрађеношћу и количином новога стећи трајну вриједност. Зацијело и за иницијаторе и организаторе изложбе којима је Марија Тонковић открила дио свијета - или свјетова - о којем готово нису знали ништа и обогатила их неслућеном баштином.....(др. сц. Сњешка Кнежевић)
* Izvješća zagrebačkih muzeja, 2004 preuzeto sa Interneta
МУЗЕЈ ГРАДА ЗАГРЕБА Стручно мишљење на замолбу колеге П. Лаиновића из Цетиња везано за албум Владалачка кућа Петровић-Његош, који је израдио фотограф Рудолф Мосингер 1910 за својега посјета црногорском двору, а на позив кнеза Николе.... (Маја Алиловиц) кустосица
* Muzejski dokumentacijski centar, Zagreb 2005 preuzeto sa Interneta
МУЗЕЈ ГРАДА ЗАГРЕБА 6.4.ЕКСПЕРТИЗЕ Стручно мишљење на замолбу колеге П. Лаиновића из Цетиња везано за албум Владалачка кућа Петровић-Његош, који је израдио фотограф Рудолф Мосингер 1910 за својега посјета црногорском двору, а на позив кнеза Николе.... (Маја Алиловиц) кустосица
* mail Maje Alilović
Подаци које сте навели у свом тексту бит це корисни и за будуце истразивање Мосингеровога рада у Хрватској као и за расвјетљавање његова цјелокупнога опуса који је јос увијек у свом знацајном дијелу, барем сто се тице архивскога истразивања, непознаница. Вјерујем да овако изузетна умјетницка особност заслузује далеко озбиљнији рад него сто је то дионица у дијелу излозбе. Јос се увијек надам да цу у скорој будуцности наставити то истразивање будуци да Мосингеру у насој повијести фотографије припада далеко знацајније мјесто него сто га тренутацно има. I Васа књига це ми свакако бити потицај...... (Маја Алиловиц) кустосица
* mail Maje Alilović lično poslato
Надам се да це Вас текст уродити плодом и разјаснити неке недоумице које су до сада постојале везано уз рад Р. Мосингера у Црној Гори. Подаци које износите це и нама бити од велике користи јер је тај дио Мосингерове биографије овдје потпуна непознаница...... (Маја Алиловиц) кустосица
* mail Maje Alilović lično poslato
Измедју осталога ту је и један одломак о Рудолфу Мосингеру, односно албуму црногорске куће Петровиц-Његош у којем се наводи да су на албуму осим Рудолфа Мосингера радили и велики хрватски умјетници - кипар Рудолф Валдец и сликар Бела Цсикос Сесија!... (Маја Алиловић) кустосица
Текст под насловом „Загребачки збор“ објављен у Народним новинама, бр. 186, стр. 2 од 16. 8. 1910. год.
"Посебно занимање побудила је изложба загребачкога фотографа г. Мосингера. Колорирани портрети и особито минуциозно израдјене разгледнице, које су себи прокрчиле пут већ широм континента, заиста заслужују сваку похвалу. Најактуелнији је албум црногорске куће Његуш-Петровић, која је код Мосингера наручила у дивот-увезу дарове, којима ће наградјивати пригодом скорашњега јубилеја соје високе госте. У прекрасном биелом омоту – којему је плакету израдио Валдец, а остали украс Цсикос – нанизане су ту хисторијским редом фотографије свих црногорских владара Његушеве куће од првога почетка до данашњих дана са циелом породицом. У посебном албуму приказане су природне љепоте кнежевине Црне Горе. Значајно је и особито карактеристично за успјех хрватске умјетности, да су све потребе и сви украси за ове албуме израдјени у Загребу. Ваља изтакнути и то, да је Мосингер израдио и мену-карте за јубиларни динер кнеза Николе, које су такодјер изложене." (Маја Алиловић) кустосица
* ‘’Ovogodišnja je pak posebnost u tome što su posjetitelji mogli za trajanja velesajamske manifestacije posjetiti Kabinet grafike Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti i razgledati izložbu Plakati Zagrebačkog zbora iz fundusa Kabineta grafike, 1910-40. Ako ste, dakle, odlučili ovogodišnji jesenski posjet Velesajmu zaokružiti ugodnom šetnjom Strossmayerovim trgom i razgledavanjem ove vrijedne izložbe, zacijelo ste nenadano (za)stali obogaćeni dimenzijom više, jer Kabinet grafike čuva u svom fundusu najveći broj plakata Zagrebačkog zbora, od samih početaka sve do Drugog svjetskog rata, što je i bila okosnica izložbene suradnje dviju ustanova.
Плакати су неријетко рађени на више свјетских језика, што јасно говори о значењу манифестација Загребачког збора. Плакат је то који стварно, али и симболички претходи плакатима Загребачког збора у својој богатој нарацији.
Плакат 1. Загребачког збора из 1910. већ је битно другачији: рад Свјетлотискарског завода Рудолфа Мосингера доноси литографски плакат јарких боја који својом допадношћу комуницира поруку позива на сајам широком слоју приматеља’’. (Ива Брежански)
* Izložba plakata Zagrebačkog zbora preuzeto sa Interneta
/поводом Тједна архива 2003. године/
Група истакнутих хрватских господарственика основала је 1909. године, на потицај тадашњег загребачког градоначелника др Милана Амруша, друштво Загребачки збор са сврхом да приређивањем изложби и великих сајмова интензивирају развој свих грана индустрије и господарства опћенито. Прве изложбе организиране су 1910., 1911. и 1913. године на простору Сајмишта (данас простор између Мартићеве и Хеинзелове улице). Први свјетски рат прекинуо је на неко вријеме организацију изложби, па је прва послијератна изложба одржана тек 1922. године. Од тада па све до 1941. године Збор је редовито одржавао своје годишње изложбе и сајмове, и то до 1935. године на простору Сајмишта, а од 1936. године у новом изложбеном комплексу на Савској цести. Тијеком Другог свјетског рата, рад Збора је гаснуо, а друштвене промјене након 1945. године одразиле су се и његову организацију те је 1946. године преименован у Загребачки Велесајам. Архивско градиво Загребачког збора похрањено је у Државном архиву у Загребу (ХР-ДАЗГ-251), а овом пригодом издвојили смо плакате као најилустративније показатеље његова раста и развоја.
аутори: Ивана Пргин, Дубравка Ченгић постав: Ивана Пргин, Дубравка Ченгић, Данијела Миловац дигитално снимљено у Средишњем фотолабораторију Хрватског државног архива тисак: Колдинг д.о.о.
* Zagreb Sa željom da prikažu kulturnu i umjetničku baštinu židovske zajednice u Zagrebu i Hrvatskoj. Židovska je općina uz pomoć stručnih ljudi i institucija organizirala izložbu židovske fotografije u Gliptoteci HAZU. Izloženi su radovi fotografa druge polovice 19. i prve polovice 20. stoljeća. Kvalitetan katalog izložbe cijenom je pristupačan, a uz reprodukcije fotografija donosi i opsežan tekst autorice izložbe Marije Tonković te tekst Maje Alilović, koja dodatno obrađuje Rudolfa Mosingera. Izložbu možete pogledati do 8. kolovoza. (Tanja Masnec Šoškić)
* Dolazak i angažovanje brojnih fotografa iz mnogih zemalja u različitim prilikama (Edoardo Orlandini, T. Burato, Josif Singer, Rudolf Mosinger, Anton Peričević, Rudolf Smodlaka, Eugen Pirou, Luca Comerio, Edvard Bejli, Josef Wünsch, Walter Gircke...) bilježio je pedantni hroničar crnogorskog zvaničnika.
Колекција фотографија, по бројности (око 11 000 ) и по разноврсној тематици (историјске ... Јосиф Сингер, Рудолф Мосингер, Антон Перичевић, Рудолф Смодлака, ... (Музеј краља Николе - Кинг Никола'с Мусеум)
* Медија:Kulturno nasljeđe i kulturna politika preuzeto sa Interneta
ПОБЈЕДА, Култура - Субота, 30. април 2005. године Црногорски грбовник - Посебно издање књиге Цетиње, 29.априла - У едицији "Посебна издања" ЦНБ је до сада публиковала 53 наслова из црногорске историје писмености и културе, библиологије и библиотекарства, културолошке - политичке историографије Црне Горе -каже Чедомир Драшковић, главни и одговорни уредник издавачке продукције ЦНБ.....Посебно значајна књига у овој едицији јесте "Црногорски грбовник"чији су аутори академик Божидар Шекуларац и Александар Самарџић. Ријеч је о књизи великог формата коју ће чинити опсежна уводна студија др Шекуларца , а потом разврстани у четири цјелине црногорски грбови, династички, државни, грбови градова и грбови црногорских породица. ....... (Оливера Угрин)
Периша Лаиновић плаиновиц@гмаил.цом