Корисник:Пљосан20/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Математичком факултету у Београду. Датум уноса: март — мај 2016.. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Веб у реалном времену је веб мрежа која користи технологије које омогућавају да корисници приме информације у истом тренутку када их аутори објаве, тј. не захтева да они или њихов софтвер проверавају периодично извор за измене.
Разлика у односу на програмирање у реалном времену
уредиВеб у реалном времену се фундаментално разликује од програмирања у реалном времену зато што се не зна када ће, или да ли ће одговор бити примљен. Типови података који се преносе на овај начин су често кратке поруке, ажурирања статуса, вести или линкови ка дужим документима. Садржај је често “мекан” и заснива се на мишљењима друштвених мрежа - мишљењима људи, њиховим ставовима, мислима и интересима - као супротност чврстим чињеницама и вестима.
Прави веб у реалном времену (“алтернативни” модел)
уредиСа друге тачке гледиша, веб у реалном времену се састоји од прављења клијентског интерфејса (или истог са серверске стране) веб апликације, која континуално комуницира са одговарајућим сервером који такође ради у реалном времену, приликом сваког клијентског повезивања.
Ради брзог приказа клијент/сервер модела, замислимо да сваки клијентски објекат (сваки веб модул графичког корисничког интерфејса апликације) има своју класу као подпроцес у серверском окружењу. У овом сценарију, веб за људе представља улаз (тј. интерфејс) у окружење које функционише у реалном времену: сваком повезаном веб УРЛ-у или Интернет зони одговара другачија фронт-енд веб апликација. Сервер се понаша као логички оперативни систем мреже који ради над програмибилним низом апликација, рукује низом конектованих корисника за сваку апликацију и брине се о повезивању уређаја (из стварног света) и реалних сервера нижег нивоа. Понашања апликација и комуникационе процедуре између онлине сервиса и апликација, корисника и повезаних уређаја су смештене у одговарајућем изворном коду сваког сервиса, који је написан у програмском језику који се извршава у реалном времену.
Са друге стране, супротно од претходног сценарија, веб у реалном времену је управо лак облик рачунарства у реалном времену: кружни пут пинг-понг сигнала једног податка од сервера до клијента мора трајати не више од једне секунде како би се сматрао сигналом у реалном времену и како не би сметао људима приликом њихових конекција. Постоји препирка између веба друштвених мрежа и веба у реалном времену али се може рећи да је веб у реалном времену подразумевано истовремено веб друштвених мрежа. Модел WEB-r се назива правим вебом у реалном времену како би се истакле разилке у односу на де фацто модел веба у реалном времену. Са индустријске тачке гледишта, овај модел Интернета у реалном времену се такође може дефинисати као електронски веб, што значи да овај модел није ограничен на веб страну Интернета. Овај назив такође описује сервер/остатак-света перспективу овог модела као механизам сата.
Веб у правом времену и веб у реалном времену
уредиВеб у реалном времену може бити један од предуслова за реализацију „Веба у правом времену“ (енг. Right Time Web). Веб у правом времену пропагира способност да информација стигне до корисника у најповољније време, односно баш кад му затреба, независно од тога да ли је корисник свестан да та информација постоји или не. У великом броју случајева право време за корисника је оно када та информација настане, што доводи до забуне.
Историјат
уредиПримери веба у реалном времену су Facebook-ов неwсфеед (тј. најважније вести) као и Twitter, који је имплементиран у веб старнице друштвених мрежа, претрага и новости. Сматра се да су корсити веба у реалном времену повећано ангажовање корисника и смањено оптерећење сервера.
Преко већ поменутих социјалних мрежа, преко интернет претрага (Google, Yahoo, Bing), разних блогова, готово у свим модернијим Веб апликацијама данас постоји компонента која ради у реалном времену. У децембру 2009. године Гоогле је увео у своју претрагу компоненту која ради у реалном времену и претражује милијарде и милијарде ресурса широм Веба. [1]
Права имплементација веба у реалном времену је био WIMS (енг. Web Interactive Management System) прави сервер у реалном времену I његове веб апликације, који је постојао од 2001. до 2011. године, заснован на WEB-r моделу, направљен у Javi (са серверске стране) и Adobe Flash-у (са клијентске стране). Развијен је 2000. године од стране италијанског независног истраживача.
Претрага у реалном времену
уредиПроблем, који настаје због брзог темпа и велике количине информација које производе технологије веба у реалном времену, јесте проналажење битних информација. Један приступ, познат као претрага у реалном времену, је концепт тражења и проналажења информација онлине баш у тренутку њиховог настајања. Напредовање у технологијама веб претраге заједно са растућом употребом друштвених мрежа омогућава испитивање онлине активности у тренутку када се десе. Традиционална претрага претражује и индексира странице периодично и враћа резултате засноване на ревенатности у односту на упит. Гоогле претрага у реалном времену је била доступна до јула 2011. године.
Проблем у реализацији
уредиВеб у реалном времену захтева интезивну комуникацију у смеру од сервера ка клијенту, без експлицитног захтева клијента за баш ту информацију. Динамичко учитавање информација није проблем, док год клијент захтева те информације. Све се заснива на матичном протоколу Веба, HTTPу, који нема стања. Веб функционише преко серије захтева и одговора. Проблем настаје како обавестити клијента да је дошло до нових информација за које је он заинтересован. Пошто да би се информација приказала клијенту, он је мора затражити, сервер не може послати клијенту захтев.
Решења:
- Технологија “гурања” (Push technology)
- NodeJS и SocketIO
- Comet и Bayeux протокол
- Ratchet - PHP
- SignalR - ASP.NET