Корисник:Сецуритy 'н' Росес/песак

Институт за европске послове
Лого Института за европске послове
Скраћеница	ИЕП
Мото	Знање покреће промене
Основана	23. април 2010.
Оснивач	Наим Лео Бешири, Петар Чекеревац, Јелисавета Белић, Александар Златић, Иван Грахек, Милан Шкобић
Датум оснивања	23. април 2010.
Тип	Невладина организација (НВО)
Правни статус	Удружење грађана
Намена	Евроатлантске интеграције Србије
Локација	Београд
Седиште	27. марта
Подручје деловања	Србија, Западни Балкан
Чланови	Национални конвент о Европској унији, Кровна организација младих Србије, Национална асоцијација практичара/ки омладинског рада
Службени језици	Српски, Енглески
Извршни директор	Наим Лео Бешири
Главни орган	Скупштина
Буџет	7.683.585 РСД
Број запослених	3
Број волонтера	5
Веб-сајт	http://iea.rs/

Институт за европске послове (ИЕП) је нестраначка и невладина организација чија је мисија развијање демократског друштва у Србији, заснованог на европским вредностима као што су поштовање људског достојанства, слобода, демократија, владавина права, људска права, мир, благостање и борба против социјалне искључености и дискриминације. Фокус рада Института јесте процес преговора Србије са Европском унијом и јачање капацитета свих укључених у тај процес. У свом раду, окупља велики број стручних сарадника са којима организује тренинге, семинаре, дебате и друга усавршавања у циљу доприношења бољем разумевању евроатлантских интеграција. Поред ових делатности, ИЕП кроз истраживања пружа мултиперспективне информације које имају за циљ да омогуће активно учешће стручне јавности и грађана у процесе доношења одлука. У складу са својим крајњим циљем, што је активно чланство Србије у евроатлантским интеграцијама за добробит свих грађана, заговара и залаже се за темељне реформе у оквиру реговарачког процеса. Институт је члан Националног конвента за поглавља 25, 26, 30, 31 и 35, члан КОМС, и серфитикован од стране НАПОР-а.

Историјат

Омладински одбор за образовање (ООО) основан је 2010. године, како би заинтересованим младима пружао подстицај у формирању и неговању критичког мишљења, кроз процесе неформалног образовања, а у сврху њиховог активног учествовања у процесима доношења одлука у локалној заједници. Посебна пажња била је посвећивана оснаживању младих за активно учешће у друштву и механизмима заштите људских права, са нагласком на потребу њиховог поштовања и на облике њиховог кршења. Програми који су спровођени за време постојања ООО били су усмерени на образовање младих о њиховој улози у друштвеним процесима и одговорности за активно учешће у тим процесима. Теме које су се налазиле у фокусу рада Одбора су: заштита људских права, са нагласком на заштиту права мањина и слободе медија, европске интеграције Србије, регионално помирење и сарадња младих, међународна мобилност, запошљивост младих и омладинско предузетништво.

Лого Омладинског одбора за образовање

Одбор 30.8.2015. године бива преименован у Институт за европске послове, након чега се фокус рада незнатно мења. Од тада ИЕП се много више ангажује на пољу активног чланства Србије у ЕУ и у НАТО.

„Институт заговара убрзање процеса интеграција Србије у ЕУ и даје снажан допринос дебати о чланству у ЕУ и НАТО. У сарадњи са државним институцијама ојачавамо капацитете Србије да се суочи са изазовима у глобалном свету кроз заједничко деловање, које за крајњи циљ има активно чланство Србије у ЕУ и НАТО за добробит свих грађана. Не заборављамо прошлост, и верујемо да сарадња у Региону може бити на најбољи начин омогућена кроз улазак свих држава у окружењу у ЕУ, а комуникација унапређена кроз ефикасне разговоре о споровима између држава, без популизма и национализма.”

Тим

Наим Лео Бешири (1987), рођен је у Крагујевцу где је завршио основну школу и Другу крагујевачку гимназију. Дипломирао је на Факултету политичких наука 2012. године, где је завршио и студије иновација знања на пољу европских интеграција. На истом факултету, тренутно завршава два мастер програма: Међународна безбедности и Европске студије. У току студијског програма био је на размени студената у Ослу и Брижу и усавршавао се у двадесетак држава широм света.

Каријеру је започео у Хелсиншком одбору за људска права у Србији на програму образовања за људска права 2005. године. Током рада у Одбору био је на стажу у Норвешком хелсиншком одбору у Ослу. У 2010. био је запослен у Мисији ОЕБС-а у Србији у Одељењу за демократизацију на програму једнаких могућности. У 2011. је постао координатор програма у Центру за евро-атлантске студије где је управљао програмима борбе против корупције и анализе кршења људских права припадника оружаних снага. Током 2012. био је ангажован у Агенцији за борбу против корупције на посматрању спровођења избора и изради планова интегритета.

Од 2014. члан је Тима Европа са којим је обишао 28 градова у 50 мисија и разговарао са 2276 младих људи и државних службеника о институционалном оквиру ЕУ, људским правима, прикључивању Србије ЕУ и о програмима ЕУ за младе.

Добитник је бројних стипендија укључујући стипендију универзитета у Ослу, Нансен мировне академије у Лилехамеру, Фонда за отворено друштво, Европског колеџа, Владе Француске и Владе Грузије. Аутор је и уредник неколико брошура о ЕУ. Већ седам година предаје увод у Европску унију и НАТО у Србији и региону.

Говори енглески, француски и шпански.

Тибор Молдваи (1987), рођен је и школовао се у Београду. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, смер политикологија. Десет година активан је у цивилном сектору. Радио је у неколико водећих невладиних организација у Србији, од којих су неке Центар за интеграцију младих и Центар за евро-атлантске студије, где је стицао искуство из области људских и мањинских права, образовања, европских интеграција, јавне управе и локалне самоуправе.

Водио је преко двадесет краткорочних и дугорочних пројеката домаћих и страних донатора. Стажирао је у Народној Канцеларији Председника Републике.

Учествовао је на више студијских посета и семинара у Србији, Региону, Немачкој, Холандији, Пољској, Белгији и другим државама Европске уније, из области владавине права, европских интеграција, унапређењу и јачању организација цивилног друштва, анти – корупцији.

Фокус рада заснива му се на изради, имплементацији и извештавању пројеката, финансијском извештавању, организацији активности и истраживању политичке и социјалне ситуације у Србији.

Говори енглески језик.

Александра Станковић (1992), рођена је у Сурдулици где је завршила основну школу као ђак генерације, а потом и гимназију. Студенткиња је међународне политике на Факултету политичких наука, где се усмерила ка модулу европских интеграција.

У току средње школе радила је на неформалном образовању кроз различите послове као што су: координатор средњих школа Пчињско-Јабланичког региона, волонтер Црвеног крста, вршњачки едукатор на тему хуманитарног права и сарадник у настави у Истраживачкој станици Петница.

Присуствовала је великом броју семинара и тренинга везаних за тему људских права, родне равноправности и активизма младих, при чему се посебно посветила теми људских и мањинских права, па је упоредо са студијама почела да волонтира а затим и да се професионално ангажује у организацијама посвећеним заштити и промовисању права националних мањина у Србији – Савезу друштава Рома Пчињско-Јабланичког округа, Савезу друштава Рома и Националном савету ромске националне мањине.

Од 2015. године ангажована је на позицији техничког секретара и портпарола Полицијске асоцијације ЕПРН, што јој је пружило прилику да ради на изради и имплементацији пројеката у сарадњи са ОЕБС-ом и МУП-ом Србије. Такође се бавила истраживачким радом у области ИПА програма Европске уније као и волонтерским радом у реализацији пројеката у оквиру тих програма.

Говори енглески и шпански језик и бави се преводилачким радом.

Програм стажирања

Програм стажирања Института за европске послове отпочео је 2014. године и има преко једанаест стажиста који су прошли кроз тромесечну обуку која има за циљ да младе људе без много радног искуства оспособи за рад у невладином сектору и да им пружи неопходне вештине које ће им служити касније у развоју каријере.

Институт сваком стажисти нуди следеће:

• Тромесечно радно искуство у невладином сектору;
• Асистенција на управљању пројектима;
• Упознавање са радом у тиму и канцеларији али и самосталним радом;
• Унапређивање менаџерских и организационих способности;
• Помоћ са радом у кратким роковима и под притиском;
• Усавршавање писања есеја, публикација или предлога практичних политика;
• Упознавање великог броја људи и колега;
• Развијање критичког, академског мишљења, истраживања и обраде података;
• Помоћ у развију пословне коренсподенције и комуникације преко маилова, телефона и на састанцима;
• Могућност да се дају изјаве за медије и се буде објављени аутор/ка.
• Праксу у одржавању сајта и друштвених мрежа Института за европске послове.
• Супервизију од стране колега из Института како да се најбоље употреби знање и вештине које особа има у раду;
• Евалуацију на крају стажирања и развојну информацију од стране супервизора у Институту.

Пројекти

Међународни форум — Југосфера 2017 је био пројекат реализован у сарадњи са Европским парламентом младих БиХ који је био одржан у Крагујевцу од првог до трећег августа, затим у Београду од трећег до петог августа и у Сарајеву од шестог до деветог августа 2017. године. Форум је окупио преко 170 учесника из целе Европе, како би се расправљало о кључним балканским и европским друштвеним питањима. Током форума, делегати су били подељени у 12 радних група (комитета) и имали су задатак да напишу резолуцију о теми коју су добили. Ове теме биле су у вези са спољном и унутрашњом политиком, спречавањем конфликата, економским питањима, изградњом мира, културом, уметношћу и слично. У овим групама, задатак омладине био је да пронађу заједничко решење и идеје за најважнија политичка питања, која се тичу и њих. Резултати радних група били су представљени као основа за расправу у пленарној седници на крају догађаја.

Југосфера 2017 је део глобалног пројекта који финансира ЕУ и који је у вези са стварањем државних капацитета за спречавање конфликата, који имплементује Одељење за мир и развој у склопу Канцеларије Резидентног УН координатора кроз УНДП-ово Одељење за мир и сигурност.

Радимо за мир био је пројекат који је урађен у кооперацији са Немачком комисијом за гробове особа страдалих у рату који је слао заинтересоване пријављене кандидате на студијску посету у Матхаузен и кратке посете Берлину, Бечу и Линцу.

Млади учесници, година од 16 до 24 били су у току студијске посете упознати са и дискутовали о национал-социјалистичкој диктатури у Немачкој, култури сећања и о томе да ли постоји јединствена европска историја коју можемо сматрати заједничком или нам разнородне верзије о сукобима на европском тлу говоре другачије.

Будућност Србије је пројекат који се реализује кроз ЕУдебате и бави се праћењем приступања Републике Србије Европској унији. Институт за европске послове пројекат реализује у сарадњи са амбасадом Сједињених Америчких Држава у Београду.

Овај пројекат је фокусиран на процес приступања Републике Србије Европској унији. Како је сам процес приступања дугорочан период, Србија осим привилегије да буде држава кандидат за чланство у ЕУ, има и обавезе да на најбољи начин искористи предности процеса придруживања, развије своје унутрашње капацитете, да би постала активан и равноправан члан Уније. Садржаји у поглављима за која се очекује да део њих буде отворен до краја 2015.године, требало би да буду предмет анализа и дебата.

Пројекат се фокусира на јавност у Србији двојако кроз два круга дебата. Први круг дебата обухвата експерте из својих области, политичаре, новинаре, представнике невладиног сектора, академске раднике и чланове дипломатског кора у Србији, и другу врсту дебата која се одржава на факултетима широм Србије, где студенти на факулетима дебатују са политичарима, аналитичарима и експертима.

Укупно је реализовано 13 дебата на различитим локацијама у Србији.

Ка транспарентном високом образовању

Бранитељи и бранитељке мањинских права

Омладински амбасадори помирења

П2П: Цхалленгинг еxтремисм

Искуство 14/14

Наша европска будућност

Млади лидери Западног Балкана

Европски млади лидери

Млади против корупције

Регионалне студијске посете

Симулација рада Парламента Србије

Будуће перспективе региона (БПР)

Публикације