Википедија

Корисник:Sime98/песак

< Корисник:Sime98
Diablo
Симе98/песак
Девелопер(и)Blizzard North
Издавач(и)Microsoft Windows, Classic Mac OS
Близзард Ентертаинмент
PlayStation
Елецтрониц Артс
СеријаДиабло
ПлатформеМајкрософт Виндоус, Класични МАЦ ОС, Плејстејшн
МодификацијеЗа једног и више играча
Продуцент(и)Bill Roper
Дизајнер(и)David Brevik
Erich Schaefer
Max Schaefer
Eric Sexton
Kenneth Williams
Програмер(и)David Brevik
УметнициMichio Okamura
Композитор(и)Matt Uelmen
НаследникDiablo II

Diablo је РПГ (енг. Role Playing Games - играње различитих улога у фантазијском свету) игра коју је развио Близард Норт (енг. Blizzard North), а објавио Близард Ентертејмент (енг. Blizzard Entertainment) 31. Децембра 1996.[1][2]

Постављен у измишљеном Краљевству Кхандурас у смртном царству, Diablo чини да играч преузме контролу над усамљеним херојем који се бори да ослободи свет од Диабла, Господара терора. Испод измишљеног града Тристрам, играч путује кроз шеснаест насумично генерисаних нивоа у тамници, коначно улазећи у сам пакао како би се суочава са Диаблом.

Пакет експанзије под називом Diablo: Hellfire је објављен 1997. године од стране Сиера Ентертејмент (енг. Siera Entertainment). 1998. Електроник Артс (енг. Electronic Arts) је издао Diablo за Сони Плејстејшн (енг. Sony PlayStation).[3] Ова верзија, коју је развио Климак Студио (енг. Climack Studios), имала је директну контролу правца главног лика, за разлику од покрета покажи-и-кликни, користећи ПлејСтејшн контролер. Верзија за Сегу Сатурм је разматрана од стране Електрониц Артс, али никада није објављена.[4] Ниво успеха игре довео је до два наставка: Diablo II 2000. и Diablo III 2012. године. Пет година касније, да би прославили Diablo-ву 20. годишњицу, „The Darkening of Tristram” је додан Diablo III почетком 2017.[5]

Игра

уреди

Diablo је РПГ игра. Играч се креће и интерактује са околином углавном помоћу миша.[6] Остале акције, као што су коришћење магије, се постижу коришћењем тастатуре.[6] Играч мозе да добије нову опрему, научи нове магије, победи непријатеље и интерактује са не-играјућим карактерима (енг. NPC - non-playing character) током игре.

Класе

уреди

Diablo има 3 класе карактера: ратник, стрелац и чаробњак. Свака класа има различит распоред атрибута као и јединствену способност. Свака класа је способна да користи скоро сву опрему и магије, за разлику од каснијих игрица из ове серије које имају опрему и магије које су специфичне за поједину класу. Међутим ограничење у атрибутима по класама награђује игру која их ефикасно користи нпр. ратник не мозе да научи магије високог нивоа као чаробњак због његовог лошег потенцијала, али је веома добар у борби прса у прса са брзим нападом оружијем и критичним ударцима за додатну штету.

  • Ратник: Физички најспособнији од све три класе. Ратник је борац прса у прса који мозе да истрпи највише штете. Његов примарни атрибут је снага и почиње игру са могућношћу да поправи комаде опреме по цени њене издржљивости.[6]
  • Стрелац: Мајстор оружија са дометом. I ако није јак колико и ратник, стрелац је веома ефикасан у нападању непријатеља луком и стерлама. Његов примарни атрибут је спретност и почење игру са могућношћу да разоружа замке.[6]
  • Чаробњак: Физички најслабији од све три класе, али мозе да научи магије највећег нивоа. Његов примарни атрибут је магија и почење игру са могућношћу да допуни магични штап магијом по цени смањивања максималног броја магије коју штап може да задржи.[6]

У експанзији Diablo: Hellfire је додат и монах. Монах је спретан при коришћењу штапова за борбу прса у прса, и није повезан са монахом у Diablo III. Остале две класе, бард и варварин, нису завршене и остале су као скривени карактери које је било могуће играти употребом хака и коришћењем иконица од стрелца и ратника. Бард је способан да користи оружија у обе руке док је варварин специјализован за коришћење дворучне секире.[7]

Опрема

уреди

Већина предмета има минимални захтев за атрибуте да би се ефикасно користило. Бели предмети су нормални предмети, плави су магични док су златни јединствени. Сви предмети осим белих захтевају идентификацију да би се користиле њихове магичне способности. Предмети се троше њиховим коришћењем и имају ограничену издржљивост. Кад издржљивост предмета падне на нулу, предмет је уништен. Играч може да се врати у град и да плати надокнаду не-играјућем карактеру, ковачу Грисволду (енг. Griswold the Blacksmith), да поправи предмете, док ратник мозе сам да поправља предмете по цени максималне издржљивости.[6]

Лукови су једина оружија са дометом у игрици које најчешће користе стрелци. Штапови, иако могу да се користе за физички напад, се најчешће користе за њихову могућност да држе магију у себи, пошто ослобађање магије из штапа не захтева да играч научи ту магију и не троши ману. Штап може да ослободи магију одређен број пута пре него што мора да се напуни. Мачеви се обично користе једном руком (мада постоје и варијанте за коришћење са обе руке), док су све секире намењене за коришћење са обе руке. Маљеви и тољаге раде 50% више штете неумирућима. Штитови, када се упаре са оружијем намењеним за једну руку, омогућавају блокирање противничких напада. Постоје три класификације за оклоп: лак, средњи и тежак. Карактерима је такође дозвољено да носе кацигу, два прстена и огрлицу.[6]

Књиге садрже формуле за магије. Магичне књиге не могу да се користе висе пута, а коришћење више књига са истом формулом повећава ниво магије до максималног, 15. нивоа. Свитци дозвољавају коришћење магије које играч још није научио и магије које нису доступне у књигама. Они нестају после употребе. Постоји и велики број напитака који се могу користити који укључују напитке за обнављање здравља и мане, као и еликсире који побољшавају статистике.[6]

Више играча

уреди

Ова игрица може да се игра са највише 4 играча. Статистике карактера се периодично чувају. Играчи могу да буду или агресивни према другим играчима или да играју заједно. Они могу да се повежу на један од следећих начина: директна веза, помоћу модема, конекцијом на Battle.net, или преко IPX мрежне конекције. Ова игрица не садржи Близардове боље методе против варања па су већина карактера за игру са висе играча измењени на разне начине помоћу такозваних тренера или програма за едитовање програма као што је Чит Енџин (енг. Cheat Engine).[6][8]

Прича

уреди

Свет

уреди

Свет Diablo-а садржи свет смртника, рај и пакао.[6] Након дугих ратова између анђела и демона, ускрснуће човека је потстакло три господара пакла (укључујући и Диабла) да траже победу кроз утицај на свет, које је условило њихово изгнанство у свет смртника. Тамо су сејали хаос, неповерење и мржњу међу људима у Светишту све док их група чаробљака, названа Хорадим, нија заробила у зачараним кристалима названим камење душе. Диаблов камен је био закопан дубоко у земљу на којем месту је подигнут манастир.

Након више генерација, сврха манастира је заборављена. Мали град назван Тристам се подигао поред рушевина манастира. Када је краљ Леорик (енг. Leoric) реновирао манастир као катедралу, Диабло је изманипулисао надбискупа Лазаруса, да уништи његов затвор. Диабло је затим запосео краља, послао његове витезове и свештенике у рат са мирољубивим краљевствима и онда запосео краљевог сина, принца Алврехта (енг. Alvrecht), и напунио катакомбе испод катедрале са створењима формираних од ноћних мора младог дечака.

Тристам је постао град страха и терора, где људи нестају ноћу. Без краља, закона и војске да их брани, већина сељака је побегло.[6]

Заплет

уреди

Игрица почиње када карактер играча дође до Тристама. Већина преосталих сељана помажу играцу нпр. старешина Декард Каин (енг. Deckard Cain the Elder).[9] Лавиринт испод катакомби се спушта кроз тамнице цркве, катакомбе, пећине, док на крају не дође до самог пакла, сваки ниво са својом комбинацијом неумирућих, животиња и демона, док је Леорик реанимиран као краљ скелетона.

Касније у игри, херој мора да се бори против надбискупа Лазаруса, и на крају самог Диабла. На крају игре, херој убија Диаблову смртничку форму.[10] Он тада узима камен душе из Диабловог чела, чије тело постаје беживотно тело принца Алврехта.[10] Херој тада забија камен у своје чело и задржава срж Диабла у себи.[10]

Развој

уреди

Diablо-а је осмислио Давид Бревик док је развијао борилачку игрицу Justice League Task Force (1995), развијен од стране јапанског студија Сунсофт са два америчка студија, Кондор Гејмс (енг. Condor Games) (касније Близард Норт) на Сеги Генесис верзији и Силикон енд Синапс (енг. Silicone & Synapse) (ускоро реименовани у Близард Ентертејнмент) на СНЕС верзији.[11] Кондор, Бревиков студио, иницијално није био свестан постојања верзије за СНЕС, али се касније упознао са ко-девелопером те верзије, са ким имају слично интересовање за игрице за персоналне речунаре. Кондоров предлог за Diablo-а, тада РПГ игрицу засновану на потезима, је одбијан од стране других издавача са изговором да су „РПГ игрице мртве” пре него што се Близард заинтересовао након што им је идеја предложена у јануару 1995. Близард је, након њиховог великог успеха са стратегијском игрицом у реалном времену Warcraft: Orcs & Humans, захтевао две велике промене, да игрица буде у реалном времену и да подржава играње са више играча. Бревик је такође дизајнирао „модеран и кул” интерфејс намењен да донесе рачунарским РПГ играма брзу директност конзолних игара коју има Doom (1993). Кондор је током развоја преименован у Близард Норт.[12] Основа за Diablo-а је игрица Moria из 1980-их.[13] Бил Ропер (енг. Bill Roper) је касније рекао да је „почетни корак тима, укратко, био да узме узбуђење и случајност игара као што су Moria, Nethack и Rogue, и доведе их у деведесете са фантастичном графиком и звуком”. Прелазак на игру у реалном времену догодио се отприлике шест месеци након почетка развоја.[14]

Према Мату Бартону (енг. Matt Barton), игра Telengard, коју је 1982. године издавач Авалон Хил (енг. Avalon Hill), утицала је на развој Diablo-а.[15] Бартон и Бил Логудајс (енг. Bill Loguidice) такође наводе серију Legend of Zelda као утицај на Diablo-а, посебно на прелазак на играње у реалном времену, даље од начина играња ранијих РПГ игрица у потезима заснованих на статистикама.[16]

Музика

уреди

Музику Diablo-а је компоновао Мат Уелман (енг. Matt Uelman). Она се састоји од шест нумера. Објављен је 15 година након објаве игрице, у 2011. години.

Издање

уреди

Diablo захтева оригинални CD да би могао да се игра, али на диску такође постоји и Diablo: Spawn, верзија за дељење која га не захтева. Ова верзија игре дозвољава приступ у прва два нивоа тамнице, дозвољава играње само једне класе и не дозвољава интеракцију са доста НПЦ сељана. Могуће је играти сам или са више играча са истим рестрикцијама. Овај демо је доступан за преузимање преко интернета.

У 2019. години је Diablo добио своје дигитално издање на GOG.com са малим побољшањима.[17]

Пријем

уреди

Продаје

уреди

Према Макс Шеферу (енг. Max Schaefer), Близардове почетне процене продаје Diablo-а биле су скромне. Он је изјавио: „Мислили смо да ако све прође добро, продат ћемо 100.000 примерака.” Након позитивне медијске покривености игре пре објављивања, процене тима су повећане на отприлике 500.000 примерака, касније је рекао Давид Бревик.[18] Број претпоруџбина је премашио 450.000 јединица глобално до 17. децембра, када је игра требала бити лансирана са испоруком од 500.000.[19] Диабло је дебитовао на првом месту на месечном графикону продаје рачунарских игара за јануар 1997 у магазину PC Data.[20] На позицији је остала још три месеца,[21][22][23] пре него што га је X-Wing vs. TIE Fighter преместио на друго место у мају.[24] Diablo је остао на другом месту до септембра, када је пао на пето.[25][26][27][28] Он је изашао из првих 10 у октобру.[29]

У Сједињеним Америчким Државама, игра је била најпродаванија у првих шест месеци 1997.[30] Њена светска продаја премашила је 500.000 јединица до априла,[31] 750.000 до јуна и 1 милион до краја новембра.[32][33] До краја 1997. Diablo је продао 670.155 копија само у Сједињеним Државама и PC Data га је Прогласио за четврту најпродаванију компјутерску игру године у земљи.[34] Шефер приписује успех игре делимично датуму испоруке 27. децембра, и напоменуо да „није било других игара објављених након Божића, тако да смо били једина игра у граду дуго времена.”[18]

Након што је у последњим месецима 1997. био одсутан са PC Data табела,[35][36] Diablo је заузео 13. место на ранг листи за фебруар 1998. године. Остао је међу првих 20 за још један месец,[37] одакле је испао у априлу и поново се појавио у јуну.[38][39] Вратио се на првих 10 у периоду од јула до октобра[39][40][41][42] и постигао треце место у августу.[40] У првој половини 1998. године то је био 14. најпродаванија игрица у САД-у. У то време, Џејсон Окампо (енг. Jason Ocampo), из Компјутер Гејм Стратеџи Плус (енг. Computer Game Strategy Plus), назвао је Diablo једним од вишегодишњих становника „графикона”, и упоредио своју дуговечност са игрицама Myst и NASCAR Racing 2[43]. Просечна продајна цена игре током периода јануар-јун била је $36[43]; до октобра, она је пала на $26[42]. Диабло је завршио на 11. месту у САД-у, са продајом од 354.961 јединица и приходима од 9.57 милиона долара у региону.[44] У августу 1998. Diablo је добио „Златну” награду за продају од Вербенд дер Унтерхајтунгсофтвер Дојчланд (гер. VUD - Verband der Unterhaltungssoftware Deutschland),[45] што указује на продају од најмање 100.000 јединица широм Немачке, Аустрије и Швајцарске.[46]

Глобална продаја Diablo-а достигла је скоро 2 милиона јединица до септембра 1998.[47] Годину дана касније, продаја само у САД-у нарасла је на 1,17 милиона примерака, што га је довело до титуле седмог највећег продавца рачуналних игара у земљи од јануара 1993.[48] Овај број је порастао на 1,3 милион примерака до марта 2000. Пишући о продајама,  ГејмСпот-ов писац Деслок је изјавио да је Diablo био „неспорни комерцијални блокбастер”.[49] Игра се вратила 2000. године на ПЦ Дата-ину листу 20 најбољих рачунарских игара те године за Сједињене Државе, са продатих 260.020 примерака.[50]

Широм света, Diablo је продао 2 милиона примерака до средине 2000. године и достигао 2,3 милиона до јануара следеће године.[51][52] Коначно, игра је продата у више од 2,5 милиона примерака до средине 2001. године.[53]

Критике

уреди
Критички пријем
Оцене агрегатора
АгрегаторОцена
GameRankingsПЦ: 89%
ПС: 80%
МетакритикПЦ: 94/100
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
CGW     
ГејмспотПЦ: 9.6/10
ПС: 8.3/10
Next GenerationПЦ:      
ПС:      
PC Gamer90%
PC Zone88/100
Macworld     
Computer Games Strategy Plus     
PC Magazine     
PC GamesПЦ: А

Diablo је добио похвале критичара, са просечном оценом 94/100 на Метакритик-у.[54] Већина је хвалила игру која изазива овисност о игри,[55][56][57][58] случајно генерисане тамнице,[55][56][57][58] одличан изглед,[56][57][58] музику[55] и велики број могућих магијских предмета, непријатеља, нивоа и задатака.[55][56][58] Посљедњи аспект је забележио уредник ГејмСпот-а Трент Вард у његовој рецензији: „Слично томе, иако је укључен одређени број чудовишта, само неколико ће бити видљиво током сваке пуне игре. То значи да че се играчи који се враћају други или трећи у игру највероватније борити против противника које раније нису видели.”[55]

Рецензенти су обично навели играње преко интернета са више играћа као једну од најјачих тачака у игри, која се описује и као повећање његове вредности да се игрица игра више пута.[55][56][57] Колумниста Бернард Ји (енг. Bernand Yee) прокоментарисао је да у поређењу са савременим играма за више играћа преко интернета као што је Quake, Diablo даје новајлијама много веће шансе да уживају, јер могу или да сарађују са другим играчима или да изграде свој карактер тако да могу да се одупру непријатељским играчима.[59] Синди Јанс (енг. Cindy Yans) из Компјутер Гејмс Магазина (енг. Computer Games Magazine) је изјавила да су „оружје, оклопи и предмети толико бројни да увек добијате нешто ново да пробате ... да не спомињемо део за више играча”; наставила је да каже да „за свакога ко ужива у доброј игри за истраживање тамнице у више играча, Diablo се не може победити”. Јанс је завршила своју рецензију, „Упркос прилично бледој причи, [...] разводњеним задацима и великом потребом за понављање, Diablo је обавезан за свакога ко је заинтересован за забаву ”.[56] Вард је изјавио: „Diablo је најбоља игра која се појавила у протеклој години, а ви треба да поседујете копију. Тачка.”[55]

Михаел Гован (енг. Michael Gowan) из Мекворлд-а (енг. Macworld) је написао: „Једини недостатак ове игре је што се авантура заврши прерано.”  Рецензија Стива Клета (енг. Стеве Клетт) за ПЦ Гејмс (енг. PC Games), која је прештампана у сестринском часопису ГејмПро (енг. GamePro), коментарисала је да „Diablo дефинитивно није ваш типична игрица клања у тамници. Тачније, његови најближи ривали су игре као што су Gauntlet and Loaded на ПлејСтејшну, али се стварно не могу упоредити.”[58] Критичар Некст Генерејшн-а (енг. Next Generation) је слично приметио да је Diablo више модерна инкарнација Гаунтлета од РПГ-а, „али са довољно промена и побољшања да би то било потпуно ново искуство, и један од најбољих наслова ове године.”[57]

Некст Генерејшн је прегледала ПлејСтејшн верзију игре, оценила је четири звездице од пет, и изјавила да „Ако сте били овисни о ПЦ верзији, можете је поново доживети на Плејстејшн. А ако нисте уопште играли Diablo-а, пробајте ово.”[60]

Diablo је освојио награду „Игра године” од Компјутер Гејминг Ворлд (енг. Computer Gaming World), ГејмСпот и Компјутер Гејм Ентертејмент (енг. Computer Game Entertainment) за 1996,[61][62][63] и био је другопласирани за награду Компутер Гејм Стратеџи Плус у овој категорији.[64] Уредници часописа Компјутер Гејминг Ворлд написали су: „За ову годину Diablo је игра коју ће сви памтити.”[62] Такође је названа најбољом компјутерском игром 1996. године од стране ГејмСпот, Компутер Гејм Ентертејмент и Компјутер Гејмс (енг. Цомпутер Гамес).[61][63][64] Док је била номинована за награду „Роле-Плајинг Гаме оф тхе Wорлд”, али је публикација дала част игрици Тхе Елдер Сцроллс II: Даггерфалл.[62]

Наследство

уреди

Године 1998. ПЦ Гејмер прогласио га је 42. најбољом компјутерском игром икада објављеном, а уредници су је назвали „готово беспријекорним играчким искуством”.[65]

Године 2005. ГејмСпот је изабрао Diablo као једну од „Највећих игара свих времена”.[66] Смештен је на 20. месту листе „Топ 100 РПГс Оф Алл Тиме” часописа Гејм Информер (енг. Game Informer).[67]

Експанзиони пакет направљен за Диабло-а је Diablo: Hellfire, објављен 1997. године. Произвео га је Сиера Ентертејмент, а не развојни тим Близард Норт. Функција за играње са више играча експанзионог пакета је онемогућена верзијом 1.01. Додатни садржај је садржао два додатна сегмента тамнице који се налазе унутар нове споредне приче, неколико јединствених предмета и магичних својстава предмета, чаролија и четврте класе, монаха. Ту су и две недовршене „тест” класе (бард и варвариан) и два задатка којима се може приступити кроз модификацију конфигурационог фајла.

Близард је 1996. године продао ексклузивна светска права за развој, објављивање и дистрибуцију конзолних верзија игре Електроник Артс-у.[68] Године 1998. издата је верзија Diablo-а за ПлејСтејшн, коју је развио Климак Студиос и објавио Електроник Артс. Игра није имала онлине игру, али је имала кооперативни режим за два играча. Значајне разлике у односу на ПЦ верзију укључују аутоматско циљање за оружја и чаролије са дометом и могућност повећања брзине игре. Садржи опцију да научите причу преко наратора без потребе за проналажењем књига у игри. Верзија европског ПАЛ-а је преведена на француски, немачки и шведски језик уз оригинални енглески. Верзија за ПлејСтејшн је била злогласна због потребе за 10 блокова на ПлејСтејшн меморијској картици; стандардна величина меморијских картица за платформу била је 15 блокова.

Игра је поново објављена заједно са Hellfire-ом у пакету 1998, под називом Diablo + Hellfire. Колекција Близард-ових игара године, објављена 1998. године, садржи копије игрица: Diablo, StarCraft и Warcraft II: Tides of Darkness. Близард Антолоџи (енг. Blizzard Anthology) (2000) је садржала: Diablo, StarCraft, StarCraft: Brood War и Warcraft II: Betl.net Edition. Диабло Гифт Пек (енг. Diablo Gift Pack) (2000) садржи Diablo и Diablo II, али без проширења. Диабло: Бетл Чест (енг. Diablo: Battle Chest) (2001) садржи Diablo, Diablo II и проширење Diablo II: Lord of Destruction. Каснија издања Диабло: Бетл Чест такође имају стратешки водич за Diablo II и Lord of Destruction,[69] иако наредна издања не укључују оригиналну игру, уместо тога садрже Diablo II, његову експанзију и њихове стратешке водиче.

За двадесету годишњицу Diablo-а, током BlizzCon-а 2016, најављено је да ће Diablo III добити бесплатан додатак назван „The Darkening of Tristram” који ће поново креирати оригиналну игру. Додатак садржи тамницу од 16 нивоа, четири главна противника из оригиналне верзије и специјалне графичке филтере и ограничено кретање у 8 смерова из оригиналне игре. Тестна верзија додатка је објављена 11. новембра 2016. на серверу за јавно тестирање.[70][71]

У марту 2019. године, Diablo је постао доступан за продају на GOG.com, што је први пут да је Близард објавио игру на дигиталној платформи за дистрибуцију.[72] Издање садржи две верзије игре: оригиналну верзију из 1996. године и нову верзију засновану на DirectX-у коју је изградио ГОГ, која има додатне опције за приказ и графичке опције.[72]


Спољашње везе

уреди
  1. ^ „Blizzard Entertainment:Classic Games”. www.blizzard.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  2. ^ „Classic Game Postmortem: Diablo”. gdcvault.com. Приступљено 2019-05-17. 
  3. ^ Gamespot, Gamespot online games magazine, review of Diablo Playstation
  4. ^ Sega Retro , E3 '97 Sega Press release: 1997-06-19: SEGA INSTITUTES FIVE STAR GAMES POLICY
  5. ^ „BlizzCon 2016: Overwatch's Sombra revealed, Diablo returns, Hearthstone's Gadgetzan, and more”. PCWorld (на језику: енглески). 2016-11-04. Приступљено 2019-05-17. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Diablo Game Manual (PDF), Blizzard Entertainment, retrieved June 15, 2011
  7. ^ „Diablo Hellfire Tomb of Knowledge - Bard”. www.ladyofthecake.com. Приступљено 2019-05-17. 
  8. ^ "Download Diablo 1". GameGoldies Review of Diablo. February 3, 2010. Retrieved February 3, 2010.
  9. ^ Старешина Каин открива да је његово пуно уме Декард Каин тек при крају игре, након што играч покупи Лазарусов штап на злим обалама у 15. нивоу тамнице. Тада играч може да га саслуша да каже „Ово потврђује моје највеће страхове. I ако не дозвољавам себи да слепо верујем древним легендама, ја не могу да докажем да нису тачне. Можда је дошло време да откријем ко сам. Моје пун име је старешина Декард Каин, и ја сам последњи потомак древног друштва којем је предодређено да чувају тајне древног зла. То зло је тренутно очигледно на слободи.”
  10. ^ а б в На крају игрице постоји кратак филм у којем наратор каже „Камен душе гори са пакленом ватром као сабласни црвени сјај замагљује ваш вид. Свежа крв тече у ваше очи, и ви почињете да чујете мучна шапутања проклетих. Урадили сте оно што сте знали да мора бити учињено, а срж Диабла је садржана - за сада, молите се да постанете довољно јаки да обуздате демона и задржите га у залазу. I ако сте ојачани вашом авантуром, још увек можете да га осетите како пузи из мрачних удубљења ваше душе. Борећи се да задржите контролу, ваше мисли се окрећу древним мистичним земљама Далеког истока, можда тамо, иза пустих остатака Араноцха, нађете одговор, или можда, спасење.”}-
  11. ^ Grossman, Austin (2013-04-02). Postmortems from Game Developer: Insights from the Developers of Unreal Tournament, Black & White, Age of Empire, and Other Top-Selling Games (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 9781136064623. 
  12. ^ Welsh, Oli (2016-03-29). „The moment Diablo - and the action-RPG genre - were born”. Eurogamer (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  13. ^ „GameSpot Presents: Eye of the Storm”. web.archive.org. 2002-12-03. Приступљено 2019-05-17. 
  14. ^ „GAMECENTER.COM - Features - Where Have All the Genres Gone?”. web.archive.org. 2000-12-06. Приступљено 2019-05-17. 
  15. ^ Specifically, Barton states, "What is Diablo but an updated Telengard?" Matt Barton (February 23, 2007) "The History of Computer Role-Playing Games Part 1: The Early Years (1980-1983)". Gamasutra. Retrieved August 26, 2014.
  16. ^ Loguidice, Bill; Barton, Matt (2012-08-21). Vintage Games: An Insider Look at the History of Grand Theft Auto, Super Mario, and the Most Influential Games of All Time (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 9781136137587. 
  17. ^ „Diablo Now Available on GOG.COM”. news.blizzard.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  18. ^ а б „Blizzard Entertainment - 10th Anniversary Feature”. web.archive.org. 2002-04-02. Приступљено 2019-05-17. 
  19. ^ „Diablo Demand Skyrockets”. web.archive.org. 1997-06-06. Приступљено 2019-05-17. 
  20. ^ Staff (May 1997). "READ.ME; PC Data Best-Sellers". Computer Gaming World (154): 34.
  21. ^ Staff (June 1997). "READ.ME; PC Data Best-Sellers". Computer Gaming World (155): 36.
  22. ^ „PC Data Releases Monthly Numbers”. web.archive.org. 2000-03-06. Приступљено 2019-05-17. 
  23. ^ „Diablo...Stayin' Alive”. web.archive.org. 2000-02-26. Приступљено 2019-05-17. 
  24. ^ Staff (September 1997). "READ.ME; PC Data Best-Sellers". Computer Gaming World (158): 31.
  25. ^ Staff (October 1997). "READ.ME; PC Data Best-Sellers". Computer Gaming World (159): 46.
  26. ^ Staff (December 1997). "READ.ME; PC Data Best-Sellers". Computer Gaming World (161): 56.
  27. ^ Staff (January 1998). "READ.ME; PC Data Best-Sellers". Computer Gaming World (162): 56.
  28. ^ „Top Selling PC Titles”. web.archive.org. 2000-03-11. Приступљено 2019-05-17. 
  29. ^ Staff (February 1998). "READ.ME; PC Data Best-Sellers". Computer Gaming World (163): 36.
  30. ^ „Game Sales on the Rise”. web.archive.org. 2000-03-07. Приступљено 2019-05-17. 
  31. ^ „Media Alert”. web.archive.org. 1999-02-10. Приступљено 2019-05-17. 
  32. ^ „Media Alert”. web.archive.org. 1997-07-04. Приступљено 2019-05-17. 
  33. ^ „Battle.net Defines Its Success: Interview With Paul Sams”. www.gamasutra.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  34. ^ Staff (April 1998). "The Best-Selling Games of 1997". PC Gamer US. 5 (4): 44.
  35. ^ „November's Top Games”. web.archive.org. 2005-04-06. Приступљено 2019-05-17. 
  36. ^ „The Top 20”. web.archive.org. 2005-05-02. Приступљено 2019-05-17. 
  37. ^ „Top 20 Games for March”. web.archive.org. 2005-04-06. Приступљено 2019-05-17. 
  38. ^ „StarCraft On Top”. web.archive.org. 2005-02-08. Приступљено 2019-05-17. 
  39. ^ а б „PC Data for July 1998”. web.archive.org. 2005-04-06. Приступљено 2019-05-17. 
  40. ^ а б Staff (December 1998). "Playing Lately; PC Data Best-Sellers". Computer Gaming World (173): 56.
  41. ^ „PC Data Hit List for September”. web.archive.org. 2000-03-09. Приступљено 2019-05-17. 
  42. ^ а б „Top-Selling PC Games for October”. web.archive.org. 2000-04-11. Приступљено 2019-05-17. 
  43. ^ а б „The Top 20”. web.archive.org. 2005-04-06. Приступљено 2019-05-17. 
  44. ^ Staff (April 1999). "The Numbers Game". PC Gamer US. 6 (4): 50.
  45. ^ „Neue Seite”. web.archive.org. 2000-07-13. Приступљено 2019-05-17. 
  46. ^ „VUD Homepage”. web.archive.org. 2003-01-10. Приступљено 2019-05-17. 
  47. ^ „Media Alert”. web.archive.org. 1999-02-18. Приступљено 2019-05-17. 
  48. ^ „pc.ign.com: PC Data Top Games of All Time”. web.archive.org. 2000-03-02. Приступљено 2019-05-17. 
  49. ^ „Desslock's RPG News”. web.archive.org. 2001-02-03. Приступљено 2019-05-17. 
  50. ^ Staff (April 2001). "Top 20 of 2000". Computer Gaming World(201): 34.
  51. ^ „Blizzard Entertainment - Press Release”. web.archive.org. 2000-08-16. Приступљено 2019-05-17. 
  52. ^ „Blizzard Entertainment - Press Release”. web.archive.org. 2001-10-24. Приступљено 2019-05-17. 
  53. ^ „Blizzard Entertainment - Press Release”. web.archive.org. 2001-12-01. Приступљено 2019-05-17. 
  54. ^ „Diablo”. Metacritic (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  55. ^ а б в г д ђ е Ward, Trent (1997-01-23). „Diablo Review”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  56. ^ а б в г д ђ „Diablo Review”. web.archive.org. 2003-07-10. Приступљено 2019-05-17. 
  57. ^ а б в г д Staff (April 1997). "Caliente". Next Generation (28): 130.
  58. ^ а б в г д Klett, Steve (March 1997). "PC GamePro Review Win 95: Diablo". GamePro. No. 102. IDG. p. 56.
  59. ^ Yee, Bernard (April 1997). "Joyriding". Next Generation. No. 28. Imagine Media. p. 24.
  60. ^ "Finals". Next Generation. No. 42. Imagine Media. June 1998. p. 135.
  61. ^ а б „GameSpot's Best & Worst Awards: Table of Contents”. web.archive.org. 2000-12-13. Приступљено 2019-05-17. 
  62. ^ а б в Staff (May 1997). "The Computer Gaming World 1997 Premier Awards". Computer Gaming World (154): 68–70, 72, 74, 76, 78, 80.
  63. ^ а б Staff (July 1997). "The Computer Game Entertainment Awards 1996". Computer Game Entertainment (1): 54–58.
  64. ^ а б „Computer Games Online News”. web.archive.org. 1997-06-14. Приступљено 2019-05-17. 
  65. ^ The PC Gamer Editors (October 1998). "The 50 Best Games Ever". PC Gamer US. 5 (10): 86, 87, 89, 90, 92, 98, 101, 102, 109, 110, 113, 114, 117, 118, 125, 126, 129, 130.
  66. ^ „The Greatest Games of All Time - Diablo - GameSpot”. web.archive.org. 2014-10-13. Приступљено 2019-05-17. 
  67. ^ Staff, Game Informer. „The Top 100 RPGs Of All Time”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  68. ^ "In the Studio". Next Generation. No. 23. Imagine Media. November 1996. p. 17.
  69. ^ „Diablo: Battle Chest”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  70. ^ Schreier, Jason. „Blizzard Is Remaking Diablo Inside Of Diablo III”. Kotaku (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  71. ^ B, Pripremio Dominik (2016-11-07). „Originalni Diablo se vraća u Diablo 3”. IGN Adria (на језику: српски). Приступљено 2019-05-17. 
  72. ^ а б Machkovech, Sam (2019-03-07). „Blizzard has handed Diablo 1’s keys to GOG, and you can buy it right now”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Sime98/песак&oldid=22085057”