Крв вилењака

Крв вилењака (пољ. Krew elfow) је роман пољског књижевника Анджеја Сапковског из 1994, трећи део Саге о Вешцу.

Крв вилењака
Ориг. наслов	Krew elfow
Аутор	Анджеј Сапковски
Земља	Пољска
Језик	пољски
Садржај
Жанр / врста дела	епска фантастика
Место и време радње	Измишљени свет, "Континент"; средњи век
Издавање
Датум	1994. (Пољска) 2015. (Србија)
Број страница	335
Тип медија	Меки повез
Хронологија
Претходник	Мач судбине
Наследник	Време презира

Заплет

Пролог

Цири, принцеза у изгнанству, сања о паду Цинтре, покољу бранилаца и бекству кроз запаљене улице од Нилфгардијаца које предводи застрашујући црни витез са крилима на шлему; Цири се буди поред Гералта од Ривије, на друму, на путу на север.

У следећој сцени сазнајемо да су све претходне приповетке (види Последња жеља и Мач судбине) заправо песме чувеног трубадура Невена, управо изведене на пропланку поред светог дрвета друида, месту познатом по расној толеранцији, пред бројним људима, патуљцима, гномима и вилењацима, две године након пада Цинтре. Присутно је више ликова који ће играти значајну улогу у даљем току приче: чаробњак Ратклиф из Оксенфурта, трговкиња Вера Левенхаупт, која је упознала Гералта у Визими, патуљак Шелдон Скагс, који се борио код Содена, и ратница Рајла из Лирије, која је упознала Јенефер у Едирну и тврди да нема бољег мачеваоца од Гералта од Ривије. О судбини принцезе Цириле круже различите гласине: да је погинула или нестала током опсаде Цинтре. Разговор прелази са поезије на политику, тек завршени рат и битку код Содена, где је јужна империја Нилфгард, након што је освојила Цинтру и Доњи Соден, одбијена удруженим снагама четири северна краљевства (Едирна, Темерије, Редање и Кедвена) уз помоћ чаробњака које је предводио Вилгефорц из Рогвена. Међутим, јединство северњака трајало је само до победе: краљеви Визимир од Редање и Фолтест од Темерије завадили су се око царина, док су Демавенд из Едирна и Хенселт од Кедвена у спору око граница на северу; насупрот разједињеном Северу, стоји Нилфгард, јединствена, апсолутистичка империја под влашћу цара Емхира вар Емреиса. На крају долази до свађе између припадника различитих раса: вилењаци су против новог рата, патуљци за завођење јединствене власти и дисциплине као у Нилфгарду, а људи сумњиче и једне и друге да имају симпатија за Нилфгард, који отворено пропагира расну равноправност и толеранцију.

У локалном куплерају, Невену прилази тајанствени чаробњак Рјенс, нилфгардски агент, и нуди му новац у замену за информације о принцези од Цинтре; Невен покушава да побегне, али га Рјенсови људи заробљавају и подвргавају мучењу: у последњи час спасава га Јенефер, која је пристуствовала концерту. Рањени Рјенс бежи кроз портал, а Јенефер преноси Невену поздраве од Дајкстре из Третогора, главног шпијуна краља Визимира, који очекује његов извештај; на крају признаје Невену да није видела Гералта већ две године, и да је Невенов дужник, јер захваљујући њему Гералт није био сам.

Далеко на северу, Гералт и Цири стижу у оронули замак Каер Морхен, седиште вештаца на Северу.

У Каер Морхену

У Каер Морхену, бившој академији за обуку вештаца, Цири се успешно обучава у вештерским вештинама (мачевању, окултизму и основама магије, без вештерских трава и мутагена) под надзором петорице вештаца: Гералта, Ескела, Коена, Ламберта и старог Весемира, Гералтовог учитеља. Када Цири под дејством вештерских напитака почне да показује неконтролисане магијске моћи (као њена мајка, Павета) и особине Извора (медијума), на Гералтов позив, у помоћ им долази млада чаробница Трис Мериголд, дворанка краља Фолтеста (чије је име грешком уклесано на споменику палим чаробњацима код Содена, позната као Четрнаеста код Содена).

Трис и Цири склапају пријатељство, али млада чаробница није у стању да контролише моћ девојчице: павши у транс, Цири пада под власт непознатог чаробњака и туђим гласом прориче крај света који долази, ругајући се Трис и тврдећи да Цири није дете, већ Древна Крв, Крв Вилењака. Уплашена, Трис саветује Гералту да потражи помоћ старије, искусније чаробнице (мислећи директно на Јенефер), и предлаже вешцима да јој се придруже у предстојећем рату против Нилфгарда: вешци је одбијају, поносни на своју неутралност, која је део вештерског кодекса.

У Кедвену

Гералт, Цири и Трис Мериголд крећу на југ, кроз шуме Кедвена који је захваћен устанком Веверица (Скоја'таела), побуњених вилењака (са нешто патуљака и хобита) који се боре против људске хегемоније и нападају мања места и тврђаве. Пошто се Трис разболи од срдобоље, Гералт је принуђен да се придружи каравану који тајно превози злато (помоћ краља Хенселта Демавенду из Едирна) под заштитом Јарпена Зигрина и његове дружине. Патуљци им помажу, иако Гералт одбија да им помогне у рату против Веверица (сматрајући да су вилењаци жртве људске опресије, пошто је до пре две стотине година сва земља на Северу припадала вилењацима); Јарпен Зигрин, са своје стране, подржава сарадњу са људима, тврдећи да су патуљачке занатлије, банкари и рудари економски подредили људе међу којима живе, и да чак и у гетима за нељудске расе имају боље услове за живот и више слободе него у патуљачкој постојбини у Махакаму.

Извиђајући околину, Гералт и Цири наилазе на рушевине вилењачке престонице у Шераведу (коју су вилењаци сами уништили повлачећи се у шуме пред људима); Цири доживљава визију њиховог каравана у пламену, и полеће да брани патуљке са којима се спријатељила: бранећи Цири, и Гералт улази у борбу. Веверице су одбијене са тешким губицима: два патуљка су убијена-један од патуљка који је пришао устаницима, а Цири остаје жива само зато што је украсила свој гуњ ружом из Шераведа, што је на тренутак збунило вилењакињу која ју је напала-довољно за Гералта да је убије. На крају сазнајемо да је тајни и драгоцени товар, за који су патуљци положили животе, било обично камење у сандуцима: цео пут била је замка краља Хенселта, како би проверио верност патуљака у својој служби.

У Оксенфурту

Гералт обезбеђује дереглију на реци Делти између Пене и Новиграда (на граници између Редање на северу и Темерије на југу) од напада речних чудовишта (и, највероватније, Скоја'таел командоса); за то време, Цири се школује у храму Мелителе у Еландеру, под заштитом првосвештенице Ненеке. Уз пут, Гералт чита огорчено и заједљиво писмо од Јенефер, која пристаје да му помогне са Цири иако јој се пуне две године није јављао, и расправља са професором оближњег универзитета у Оксенфурту о екологији и правима чудовишта на живот (као припадницима угрожених врста). Близу Оксенфурта, цариници из Темерије, искрцавши се на брод, покушавају да ухапсе Гералта и испитају га у вези девојчице која је виђена са њим, али их Гералт одбија уз помоћ пријатељских цариника из Редање и вретенице (водено чудовиште са пипцима) која изненада напада брод.

Чувени бард Невен поново је у Оксенфурту, на чијем је Универзитету у младости предавао годину дана (на Катедри за Поезију, иако је током студија "стекао репутацију ленчуге, бекрије и идиота"), праћен у стопу од двојице ухода; обраћа се за помоћ младој медицинарки Шани, а затим подноси извештај Дајкстри (шефу тајне службе краља Визимира) и чаробници Филипи Ејлхарт (краљевој саветници), на фиктивној "Катедри најновије историје": они се распитују за Гералта, Цири и Рјенса, али се песник извлачи лажући да је Гералт у Новиграду.

Отресавши се ухода, Невен кроз тајни пролаз излази са Универзитета у градић, а затим се преко кровова увлачи кроз прозор у поткровљу, затекавши Гералта у кревету са Шани; док се журно спремају да беже из града, на прозор слеће сова, која се претвара у Филипу Ејлхарт: Невен је хладнокрвно упознаје са Гералтом, а она му нуди да преузме бригу о Цири (након што га је задиркивала у вези Јенефер), чије праве важности (како она тврди) Гералт још није свестан. На помен Рјенса неочекивано се умеша и Шани, која тврди да зна где се он крије, пошто га је (илегално) лечила од опекотина (које је задобио у сукобу са Јенефер).

У Едирну

У тврђави Хаге, на тромеђи Едирна, Темерије и Кедвина, окупљени су савезнички владари Севера: краљеви Визимир (од Редање, незванични вођа коалиције), Фолтест (од Темерије), Хенселт (од Кедвена) и Демавенд (од Едирна) и краљица Меве (од Лирије и Ривије). Тема разговора је претећа агресија Нилфгарда; од пораза у бици код Содена, Нилфгард је почео да подрива јединство Северних краљевина индиректним средствима: инвестицијама, извозом јефтине робе и валуте (чиме се подрива домаћа индустрија и стичу присталице међу трговачким еснафима), пропагандом (Царство обећава равноправност свим расама, док путујући проповедници најављују скору пропаст света и Спаситеља, потомка Древне (вилењачке) крви, који ће доћи са југа - користећи древно Итилино пророчанство) и најзад, устанком вилењака (Веверица - Скојатела), који уз материјалну подршку Нилфгарда нападају села, караване и мање војне јединице. Упркос разликама, краљеви закључују да продужење мира само доприноси јачању Нилфгарда, и одлучују да заједничким снагама најпре униште Веверице, а затим испровоцирају рат са Царством. На гласине да је принцеза Цирила преживела покољ у Цинтри, краљеви одлучују да се Цирила нађе и тајно погуби, како не би пала у руке Нилфгарда или неке друге странке која би је искористила за своје политичке циљеве.

У Нилфгарду

У Ебингу, цар Емхир вар Емрис преко обавештајне службе сазнаје за састанак краљева до најситнијих детаља, и одлучује да посеје раздор између краљева и чаробњака на Северу, пошто се Савет Чаробњака (Каптол) свим силама залаже за очување мира. Узгред, наређује Рјенсу да сместа убије Гералта.

На Северу

На вести да краљеви планирају превентивни рат, чарбњаци Вилгефорц из Рогевена, Тисаја де Фриз и Арто Теранова, чланови Каптола, одлучују да сазову сабор свих чаробњака Севера на острву Танед (у Редањи, где се налази и чаробњачка школа у Аретузи), како би заједно извршили притисак на краљеве и спречили нови рат. Чаробњаци помињу и Јенефер као важног савезника, а Вилгефорц изговара исте речи као и непознати глас који се јавља у Цириним сновима и визијама.

У Оксенфурту

Гералт и Филипа (уз помоћ Шани) постављају заседу Рјенсу: Гералт убија његове пратиоце (браћу Мишле, чувене плаћене убице) и успева да савлада Рјенса, иако тешко рањен; у последњем тренутку Филипа паралише Гералта, тврдећи да за то има "више разлоге", које не може да открије вешцу, а Рјенс поново бежи кроз портал. Тешко рањен и преварен, Гералт се заклиње да ће бранити Цири од свих.

У Еландеру

За то време, у Мелителином храму, Јенефер упознаје Цири са основима магије и штити је од запоседања магијском блокадом: успут, искуснија чаробница упознаје девојчицу са тајнама живота и одрастања. Девојчица брзо напредује и показује несвакидашњи таленат, а успут стиче општу културу из књига (укључујући и Плави Бисер од Еси Давен и две збирке песама чувеног песника Невена) и упознаје се (кришом) са основама географије и политике уз помоћ младог свештеника Јарета; на гласине о рату, Цири и Јенефер крећу на Танед, где девојчица треба да настави своје школовање и постане чаробница.

Ликови

• Гералт од Ривије (пољ. Geralt z Rivii) познат и као Гвинблејд (Древни вилењачки говор: "Бели вук") и Касапин из Блавикена, је главни јунак Саге о Вешцу. Вештац, који путује Континентом (углавном Северним краљевствима) и живи од лова на чудовишта, која муче целу земљу. Мутант, изложен мутагеним травама као дете (током процеса познатог као Кушња) обдарен натприродном снагом, брзином и оштрином чула (које појачава магичним еликсирима), дуговечношћу (имплицирано је да је старији од сто година, и не показује знаке старења) и основним познавањем магије, али је проклет стерилитетом, судбином свих мутаната. Опрезан, усамљен и ћутљив човек, ванбрачни син чаробнице која га се одрекла, одгајен на вештерској академији у Каер Морену, од старијег вешца по имену Визимир. Строго се придршава кодекса вештаца: не убија разумна бића и чува строгу неутралност у политичким сукобима. Питер Апор тврди да он оличава неолиберални анти-политички дух пољске популарне културе из деведесетих.

Девојка у костиму Јенефер.

• Јенефер од Венгерберга (пољ. Yennefer z Vengerbergu) славна чаробница стара 94 године, са изгледом прелепе црнокосе девојке. Чланица Савета чаробњака, борила се код Содена на страни Едирна, где је ослепљена (али је излечена магијом). Поносна, независна и темпераментна жена, али дубоко заљубљена у Гералта; оптерећена немогућношћу да има децу, пошто се све полазнице школе магије у Аретузи стерилишу у детињству. У младости грбава, пореклом из полувилењачке породице.

Девојка у костиму Цири.

• Цирила Фиона Елен Ријанон (позната као Цири, од речи Зираел у Древном говору (што значи ластавица) пољ. Jaskolka, позната и као Лавић од Цинтре и Чедо Древне Крви, је принцеза Цинтре, кћи Павете и Дунија, и унука краљице Каланте. Усвојена кћи Гералта и Јенефер, потомак Ларе Дорен ап Шијадел, вилењачке чаробнице, и Крегана, људског чаробњака, носилац проречене Древне Крви, гена који јој даје моћ да путује кроз време и простор снагом магије. Мршава плавокоса девојчица зелених очију, обучена у вештерским вештинама у Каер Морену, као и основама магије од Јенефер.

• Невен (енгл. Dandelion, пољ. Jaskier) правим именом гроф Јулијан, чувени песник, бард и Гералтов пријатељ. Неке од његових најславнијих балада описују љубав Гералта и Јенефер; прве две збирке приповедака представљене су у трећој књизи као песме које Невен пева слушаоцима под светим дрветом. У време саге близу четрдесете, необично висок, младолик и привлачан, понекад га замењују за вилењака. Учесник већине Гералтових авантура.

Географија

Ковир и Повис	Хенгфорс	Кедвен
Редања	Махакам	Едирн
Cintra	Temeria	Лирија и Ривија
	Нилфгард

Иако званична мапа још не постоји, на основу описа из књига, измишљени "Континент" може се грубо поделити у три дела:

• северозападни део Континента заузимају Северна Краљевстава: Редања (северозападно), Кедвен (североисточно), Темерија, Махакам, Соден и Бруга (југозападно) и Едирн, Лирија и Ривија (југоисточно); уз западну обалу леже Цидарис и Скелишка острва; северно од Редање налазе се Ковир и Повис. Граница Северних краљевстава и Нилфгарда иде реком Јаругом (која се улива у море код Цинтре): северно од Јаруге су кнежевине Бруга и Верден (вазали Темерије), а јужно од реке су Доњи Соден и Цинтра, од скора под влашћу Нилфгарда, и царске провинције Ебинг (уз обалу) и Дол Ангра (у унутрашњости), као и вазална кнежевина Тусен.
• југозападни део Континента (јужно од реке Јаруге) заузима царство Нилфгард, састављено од провинција, од којих се помињу: Дол Ангра, Тусен (јужно од Јаруге), Метина, Назаир, Ебинг, Виковаро (даље на југу).
• источни део Континента, где се налазе пустиња Корат, Зериканија, Хакланд и Ватрене планине, углавном је непознат.

Литература

• Сапковски, Анджеј (2015). Крв вилењака. Београд: Чаробна књига. ISBN 978-86-7702-432-1.