Крв вилењака

Krv vilenjaka
Krv vilenjaka
Orig. naslov	Krew elfow
Autor	Andžej Sapkovski
Zemlja	Poljska
Jezik	poljski
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	epska fantastika
Mesto i vreme; radnje	Izmišljeni svet, "Kontinent"; srednji vek
Izdavanje
Datum	1994. (Poljska); 2015. (Srbija)
Broj stranica	335
Tip medija	Meki povez
Hronologija
Prethodnik	Mač sudbine
Naslednik	Vreme prezira

Krv vilenjaka (polj. Krew elfow) je roman poljskog književnika Andžeja Sapkovskog iz 1994, treći deo Sage o Vešcu.^[1]

Zaplet

UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Prolog

Ciri, princeza u izgnanstvu, sanja o padu Cintre, pokolju branilaca i bekstvu kroz zapaljene ulice od Nilfgardijaca koje predvodi zastrašujući crni vitez sa krilima na šlemu; Ciri se budi pored Geralta od Rivije, na drumu, na putu na sever.^[2]

U sledećoj sceni saznajemo da su sve prethodne pripovetke (vidi Poslednja želja i Mač sudbine) zapravo pesme čuvenog trubadura Nevena, upravo izvedene na proplanku pored svetog drveta druida, mestu poznatom po rasnoj toleranciji, pred brojnim ljudima, patuljcima, gnomima i vilenjacima, dve godine nakon pada Cintre. Prisutno je više likova koji će igrati značajnu ulogu u daljem toku priče: čarobnjak Ratklif iz Oksenfurta, trgovkinja Vera Levenhaupt, koja je upoznala Geralta u Vizimi, patuljak Šeldon Skags, koji se borio kod Sodena, i ratnica Rajla iz Lirije, koja je upoznala Jenefer u Edirnu i tvrdi da nema boljeg mačevaoca od Geralta od Rivije. O sudbini princeze Cirile kruže različite glasine: da je poginula ili nestala tokom opsade Cintre. Razgovor prelazi sa poezije na politiku, tek završeni rat i bitku kod Sodena, gde je južna imperija Nilfgard, nakon što je osvojila Cintru i Donji Soden, odbijena udruženim snagama četiri severna kraljevstva (Edirna, Temerije, Redanje i Kedvena) uz pomoć čarobnjaka koje je predvodio Vilgeforc iz Rogvena. Međutim, jedinstvo severnjaka trajalo je samo do pobede: kraljevi Vizimir od Redanje i Foltest od Temerije zavadili su se oko carina, dok su Demavend iz Edirna i Henselt od Kedvena u sporu oko granica na severu; nasuprot razjedinjenom Severu, stoji Nilfgard, jedinstvena, apsolutistička imperija pod vlašću cara Emhira var Emreisa. Na kraju dolazi do svađe između pripadnika različitih rasa: vilenjaci su protiv novog rata, patuljci za zavođenje jedinstvene vlasti i discipline kao u Nilfgardu, a ljudi sumnjiče i jedne i druge da imaju simpatija za Nilfgard, koji otvoreno propagira rasnu ravnopravnost i toleranciju.^[2]

U lokalnom kupleraju, Nevenu prilazi tajanstveni čarobnjak Rjens, nilfgardski agent, i nudi mu novac u zamenu za informacije o princezi od Cintre; Neven pokušava da pobegne, ali ga Rjensovi ljudi zarobljavaju i podvrgavaju mučenju: u poslednji čas spasava ga Jenefer, koja je pristustvovala koncertu. Ranjeni Rjens beži kroz portal, a Jenefer prenosi Nevenu pozdrave od Dajkstre iz Tretogora, glavnog špijuna kralja Vizimira, koji očekuje njegov izveštaj; na kraju priznaje Nevenu da nije videla Geralta već dve godine, i da je Nevenov dužnik, jer zahvaljujući njemu Geralt nije bio sam.^[2]

Daleko na severu, Geralt i Ciri stižu u oronuli zamak Kaer Morhen, sedište veštaca na Severu.^[2]

U Kaer Morhenu

U Kaer Morhenu, bivšoj akademiji za obuku veštaca, Ciri se uspešno obučava u vešterskim veštinama (mačevanju, okultizmu i osnovama magije, bez vešterskih trava i mutagena) pod nadzorom petorice veštaca: Geralta, Eskela, Koena, Lamberta i starog Vesemira, Geraltovog učitelja. Kada Ciri pod dejstvom vešterskih napitaka počne da pokazuje nekontrolisane magijske moći (kao njena majka, Paveta) i osobine Izvora (medijuma), na Geraltov poziv, u pomoć im dolazi mlada čarobnica Tris Merigold, dvoranka kralja Foltesta (čije je ime greškom uklesano na spomeniku palim čarobnjacima kod Sodena, poznata kao Četrnaesta kod Sodena).^[3]

Tris i Ciri sklapaju prijateljstvo, ali mlada čarobnica nije u stanju da kontroliše moć devojčice: pavši u trans, Ciri pada pod vlast nepoznatog čarobnjaka i tuđim glasom proriče kraj sveta koji dolazi, rugajući se Tris i tvrdeći da Ciri nije dete, već Drevna Krv, Krv Vilenjaka. Uplašena, Tris savetuje Geraltu da potraži pomoć starije, iskusnije čarobnice (misleći direktno na Jenefer), i predlaže vešcima da joj se pridruže u predstojećem ratu protiv Nilfgarda: vešci je odbijaju, ponosni na svoju neutralnost, koja je deo vešterskog kodeksa.^[4]

U Kedvenu

Geralt, Ciri i Tris Merigold kreću na jug, kroz šume Kedvena koji je zahvaćen ustankom Veverica (Skoja'taela), pobunjenih vilenjaka (sa nešto patuljaka i hobita) koji se bore protiv ljudske hegemonije i napadaju manja mesta i tvrđave. Pošto se Tris razboli od srdobolje, Geralt je prinuđen da se pridruži karavanu koji tajno prevozi zlato (pomoć kralja Henselta Demavendu iz Edirna) pod zaštitom Jarpena Zigrina i njegove družine. Patuljci im pomažu, iako Geralt odbija da im pomogne u ratu protiv Veverica (smatrajući da su vilenjaci žrtve ljudske opresije, pošto je do pre dve stotine godina sva zemlja na Severu pripadala vilenjacima); Jarpen Zigrin, sa svoje strane, podržava saradnju sa ljudima, tvrdeći da su patuljačke zanatlije, bankari i rudari ekonomski podredili ljude među kojima žive, i da čak i u getima za neljudske rase imaju bolje uslove za život i više slobode nego u patuljačkoj postojbini u Mahakamu.^[5]

Izviđajući okolinu, Geralt i Ciri nailaze na ruševine vilenjačke prestonice u Šeravedu (koju su vilenjaci sami uništili povlačeći se u šume pred ljudima); Ciri doživljava viziju njihovog karavana u plamenu, i poleće da brani patuljke sa kojima se sprijateljila: braneći Ciri, i Geralt ulazi u borbu. Veverice su odbijene sa teškim gubicima: dva patuljka su ubijena-jedan od patuljka koji je prišao ustanicima, a Ciri ostaje živa samo zato što je ukrasila svoj gunj ružom iz Šeraveda, što je na trenutak zbunilo vilenjakinju koja ju je napala-dovoljno za Geralta da je ubije. Na kraju saznajemo da je tajni i dragoceni tovar, za koji su patuljci položili živote, bilo obično kamenje u sanducima: ceo put bila je zamka kralja Henselta, kako bi proverio vernost patuljaka u svojoj službi.^[5]

U Oksenfurtu

Geralt obezbeđuje deregliju na reci Delti između Pene i Novigrada (na granici između Redanje na severu i Temerije na jugu) od napada rečnih čudovišta (i, najverovatnije, Skoja'tael komandosa); za to vreme, Ciri se školuje u hramu Melitele u Elanderu, pod zaštitom prvosveštenice Neneke. Uz put, Geralt čita ogorčeno i zajedljivo pismo od Jenefer, koja pristaje da mu pomogne sa Ciri iako joj se pune dve godine nije javljao, i raspravlja sa profesorom obližnjeg univerziteta u Oksenfurtu o ekologiji i pravima čudovišta na život (kao pripadnicima ugroženih vrsta). Blizu Oksenfurta, carinici iz Temerije, iskrcavši se na brod, pokušavaju da uhapse Geralta i ispitaju ga u vezi devojčice koja je viđena sa njim, ali ih Geralt odbija uz pomoć prijateljskih carinika iz Redanje i vretenice (vodeno čudovište sa pipcima) koja iznenada napada brod.^[6]

Čuveni bard Neven ponovo je u Oksenfurtu, na čijem je Univerzitetu u mladosti predavao godinu dana (na Katedri za Poeziju, iako je tokom studija "stekao reputaciju lenčuge, bekrije i idiota"), praćen u stopu od dvojice uhoda; obraća se za pomoć mladoj medicinarki Šani, a zatim podnosi izveštaj Dajkstri (šefu tajne službe kralja Vizimira) i čarobnici Filipi Ejlhart (kraljevoj savetnici), na fiktivnoj "Katedri najnovije istorije": oni se raspituju za Geralta, Ciri i Rjensa, ali se pesnik izvlači lažući da je Geralt u Novigradu.^[6]

Otresavši se uhoda, Neven kroz tajni prolaz izlazi sa Univerziteta u gradić, a zatim se preko krovova uvlači kroz prozor u potkrovlju, zatekavši Geralta u krevetu sa Šani; dok se žurno spremaju da beže iz grada, na prozor sleće sova, koja se pretvara u Filipu Ejlhart: Neven je hladnokrvno upoznaje sa Geraltom, a ona mu nudi da preuzme brigu o Ciri (nakon što ga je zadirkivala u vezi Jenefer), čije prave važnosti (kako ona tvrdi) Geralt još nije svestan. Na pomen Rjensa neočekivano se umeša i Šani, koja tvrdi da zna gde se on krije, pošto ga je (ilegalno) lečila od opekotina (koje je zadobio u sukobu sa Jenefer).^[6]

U Edirnu

U tvrđavi Hage, na tromeđi Edirna, Temerije i Kedvina, okupljeni su saveznički vladari Severa: kraljevi Vizimir (od Redanje, nezvanični vođa koalicije), Foltest (od Temerije), Henselt (od Kedvena) i Demavend (od Edirna) i kraljica Meve (od Lirije i Rivije). Tema razgovora je preteća agresija Nilfgarda; od poraza u bici kod Sodena, Nilfgard je počeo da podriva jedinstvo Severnih kraljevina indirektnim sredstvima: investicijama, izvozom jeftine robe i valute (čime se podriva domaća industrija i stiču pristalice među trgovačkim esnafima), propagandom (Carstvo obećava ravnopravnost svim rasama, dok putujući propovednici najavljuju skoru propast sveta i Spasitelja, potomka Drevne (vilenjačke) krvi, koji će doći sa juga - koristeći drevno Itilino proročanstvo) i najzad, ustankom vilenjaka (Veverica - Skojatela), koji uz materijalnu podršku Nilfgarda napadaju sela, karavane i manje vojne jedinice. Uprkos razlikama, kraljevi zaključuju da produženje mira samo doprinosi jačanju Nilfgarda, i odlučuju da zajedničkim snagama najpre unište Veverice, a zatim isprovociraju rat sa Carstvom. Na glasine da je princeza Cirila preživela pokolj u Cintri, kraljevi odlučuju da se Cirila nađe i tajno pogubi, kako ne bi pala u ruke Nilfgarda ili neke druge stranke koja bi je iskoristila za svoje političke ciljeve.^[7]

U Nilfgardu

U Ebingu, car Emhir var Emris preko obaveštajne službe saznaje za sastanak kraljeva do najsitnijih detalja, i odlučuje da poseje razdor između kraljeva i čarobnjaka na Severu, pošto se Savet Čarobnjaka (Kaptol) svim silama zalaže za očuvanje mira. Uzgred, naređuje Rjensu da smesta ubije Geralta.^[7]

Na Severu

Na vesti da kraljevi planiraju preventivni rat, čarbnjaci Vilgeforc iz Rogevena, Tisaja de Friz i Arto Teranova, članovi Kaptola, odlučuju da sazovu sabor svih čarobnjaka Severa na ostrvu Taned (u Redanji, gde se nalazi i čarobnjačka škola u Aretuzi), kako bi zajedno izvršili pritisak na kraljeve i sprečili novi rat. Čarobnjaci pominju i Jenefer kao važnog saveznika, a Vilgeforc izgovara iste reči kao i nepoznati glas koji se javlja u Cirinim snovima i vizijama.^[7]

U Oksenfurtu

Geralt i Filipa (uz pomoć Šani) postavljaju zasedu Rjensu: Geralt ubija njegove pratioce (braću Mišle, čuvene plaćene ubice) i uspeva da savlada Rjensa, iako teško ranjen; u poslednjem trenutku Filipa parališe Geralta, tvrdeći da za to ima "više razloge", koje ne može da otkrije vešcu, a Rjens ponovo beži kroz portal. Teško ranjen i prevaren, Geralt se zaklinje da će braniti Ciri od svih.^[7]

U Elanderu

Za to vreme, u Melitelinom hramu, Jenefer upoznaje Ciri sa osnovima magije i štiti je od zaposedanja magijskom blokadom: usput, iskusnija čarobnica upoznaje devojčicu sa tajnama života i odrastanja. Devojčica brzo napreduje i pokazuje nesvakidašnji talenat, a usput stiče opštu kulturu iz knjiga (uključujući i Plavi Biser od Esi Daven i dve zbirke pesama čuvenog pesnika Nevena) i upoznaje se (krišom) sa osnovama geografije i politike uz pomoć mladog sveštenika Jareta; na glasine o ratu, Ciri i Jenefer kreću na Taned, gde devojčica treba da nastavi svoje školovanje i postane čarobnica.^[8]

Likovi

Geralt od Rivije (polj. Geralt z Rivii) poznat i kao Gvinblejd (Drevni vilenjački govor: "Beli vuk") i Kasapin iz Blavikena,^[9] je glavni junak Sage o Vešcu. Veštac, koji putuje Kontinentom (uglavnom Severnim kraljevstvima) i živi od lova na čudovišta, koja muče celu zemlju. Mutant, izložen mutagenim travama kao dete (tokom procesa poznatog kao Kušnja) obdaren natprirodnom snagom, brzinom i oštrinom čula (koje pojačava magičnim eliksirima), dugovečnošću (implicirano je da je stariji od sto godina, i ne pokazuje znake starenja) i osnovnim poznavanjem magije, ali je proklet sterilitetom, sudbinom svih mutanata. Oprezan, usamljen i ćutljiv čovek, vanbračni sin čarobnice koja ga se odrekla, odgajen na vešterskoj akademiji u Kaer Morenu, od starijeg vešca po imenu Vizimir. Strogo se pridršava kodeksa veštaca: ne ubija razumna bića i čuva strogu neutralnost u političkim sukobima.^[4] Piter Apor tvrdi da on oličava neoliberalni anti-politički duh poljske popularne kulture iz devedesetih.^[10]

Devojka u kostimu Jenefer.

Jenefer od Vengerberga (polj. Yennefer z Vengerbergu) slavna čarobnica stara 94 godine^[11], sa izgledom prelepe crnokose devojke. Članica Saveta čarobnjaka, borila se kod Sodena na strani Edirna, gde je oslepljena (ali je izlečena magijom). Ponosna, nezavisna i temperamentna žena, ali duboko zaljubljena u Geralta; opterećena nemogućnošću da ima decu, pošto se sve polaznice škole magije u Aretuzi sterilišu u detinjstvu. U mladosti grbava, poreklom iz poluvilenjačke porodice.^[11]

Devojka u kostimu Ciri.

Cirila Fiona Elen Rijanon (poznata kao Ciri, od reči Zirael u Drevnom govoru (što znači lastavica) polj. Jaskolka, poznata i kao Lavić od Cintre i Čedo Drevne Krvi, je princeza Cintre, kći Pavete i Dunija, i unuka kraljice Kalante. Usvojena kći Geralta i Jenefer, potomak Lare Doren ap Šijadel, vilenjačke čarobnice, i Kregana, ljudskog čarobnjaka, nosilac prorečene Drevne Krvi, gena koji joj daje moć da putuje kroz vreme i prostor snagom magije.^[12] Mršava plavokosa devojčica zelenih očiju, obučena u vešterskim veštinama u Kaer Morenu, kao i osnovama magije od Jenefer.

Neven (engl. Dandelion, polj. Jaskier) pravim imenom grof Julijan, čuveni pesnik, bard i Geraltov prijatelj. Neke od njegovih najslavnijih balada opisuju ljubav Geralta i Jenefer; prve dve zbirke pripovedaka predstavljene su u trećoj knjizi kao pesme koje Neven peva slušaocima pod svetim drvetom.^[2] U vreme sage blizu četrdesete, neobično visok, mladolik i privlačan, ponekad ga zamenjuju za vilenjaka. Učesnik većine Geraltovih avantura.

Geografija

Kovir i Povis	Hengfors	Kedven
Redanja	Mahakam	Edirn
Cintra	Temeria	Lirija i Rivija
	Nilfgard

Iako zvanična mapa još ne postoji^[13], na osnovu opisa iz knjiga^[14], izmišljeni "Kontinent" može se grubo podeliti u tri dela:

severozapadni deo Kontinenta zauzimaju Severna Kraljevstava: Redanja (severozapadno), Kedven (severoistočno), Temerija, Mahakam, Soden i Bruga (jugozapadno) i Edirn, Lirija i Rivija (jugoistočno); uz zapadnu obalu leže Cidaris i Skeliška ostrva; severno od Redanje nalaze se Kovir i Povis. Granica Severnih kraljevstava i Nilfgarda ide rekom Jarugom (koja se uliva u more kod Cintre): severno od Jaruge su kneževine Bruga i Verden (vazali Temerije), a južno od reke su Donji Soden i Cintra, od skora pod vlašću Nilfgarda, i carske provincije Ebing (uz obalu) i Dol Angra (u unutrašnjosti), kao i vazalna kneževina Tusen.^[14]
jugozapadni deo Kontinenta (južno od reke Jaruge) zauzima carstvo Nilfgard, sastavljeno od provincija, od kojih se pominju: Dol Angra, Tusen (južno od Jaruge), Metina, Nazair, Ebing, Vikovaro (dalje na jugu).^[14]
istočni deo Kontinenta, gde se nalaze pustinja Korat, Zerikanija, Hakland i Vatrene planine, uglavnom je nepoznat.

Reference

^ ^a ^b ^v ^g Sapkovski, Andžej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. ISBN 978-86-7702-432-1.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 7-46. ISBN 978-86-7702-432-1.
^ Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 51-83. ISBN 978-86-7702-432-1.
^ ^a ^b Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 87-120. ISBN 978-86-7702-432-1.
^ ^a ^b Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 125-177. ISBN 978-86-7702-432-1.
^ ^a ^b ^v Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 181-225. ISBN 978-86-7702-432-1.
^ ^a ^b ^v ^g Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 229-276. ISBN 978-86-7702-432-1.
^ Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 281-335. ISBN 978-86-7702-432-1.
^ Sapkowski, Andrzej (maj 2008). The Last Wish: Introducing the Witcher (Original title (Polish): Ostatnie Zyczenie) (1st izd.). New York: Orbit. str. 92, 149. ISBN 978-0-316-02918-6.
^ Apor, Péter (2008). Past for the eyes: East European representations of communism in cinema and museums after 1989. Central European University Press. str. 198. ISBN 978-963-9776-05-0. Pristupljeno 28. 5. 2011.
^ ^a ^b Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 325—372. ISBN 978-86-7702-310-2.
^ Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 247—285. ISBN 978-86-7702-310-2.
^ „"Nie bądź, kurwa, taki Geralt" - interview on author's page” (na jeziku: Polish). Arhivirano iz originala 15. 12. 2007. g.
^ ^a ^b ^v Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 287-290. ISBN 978-86-7702-432-1.

Literatura

Sapkovski, Andžej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. ISBN 978-86-7702-432-1.

[АС1-1] v ^g Sapkovski, Andžej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. ISBN 978-86-7702-432-1.

[АК8-2] v ^g ^d Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 7-46. ISBN 978-86-7702-432-1.

[АК6-3] Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 51-83. ISBN 978-86-7702-432-1.

[АК5-4] Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 87-120. ISBN 978-86-7702-432-1.

[АК4-5] Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 125-177. ISBN 978-86-7702-432-1.

[АК3-6] v Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 181-225. ISBN 978-86-7702-432-1.

[АК2-7] v ^g Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 229-276. ISBN 978-86-7702-432-1.

[АК1-8] Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 281-335. ISBN 978-86-7702-432-1.

[9] Sapkowski, Andrzej (maj 2008). The Last Wish: Introducing the Witcher (Original title (Polish): Ostatnie Zyczenie) (1st izd.). New York: Orbit. str. 92, 149. ISBN 978-0-316-02918-6.

[Apor2008-10] Apor, Péter (2008). Past for the eyes: East European representations of communism in cinema and museums after 1989. Central European University Press. str. 198. ISBN 978-963-9776-05-0. Pristupljeno 28. 5. 2011.

[Ј1-11] Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 325—372. ISBN 978-86-7702-310-2.

[Ц1-12] Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 247—285. ISBN 978-86-7702-310-2.

[13] „"Nie bądź, kurwa, taki Geralt" - interview on author's page” (na jeziku: Polish). Arhivirano iz originala 15. 12. 2007. g.

[АК-14] v Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 287-290. ISBN 978-86-7702-432-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]