Кључ је област у источној Србији и део Влашко-понтијског басена. Простире се на територији ограниченој реком Дунав према Румунији, планином Мироч на западу, а од Неготинске Крајине је одвојена границом која пролази између Брзе Паланке и Грабовице.[1]

Кључ
Пејзаж код Корбова у Кључу
Највећи градовиКладово
Држава Србија
РегионИсточна Србија
Административна јединицаОпштина Кладово
Становништво16.593 (2022)

Посебно је одвојена од карпатско-балканске планинске области, због својих посебних одлика. Док Карпатско-балкански предео карактеришу планине, ова област има раван рељеф, са надморском висином око 30 метара. Ово је најзападнији део Влашке низије, која се највећим делом налази у Бугарској и Румунији. Највећи град је Кладово.

Становништво

уреди
 
Кладово — највеће насеље Кључа

Кључ се у потпуности налази на територији општине Кладово обухватајући 21 од 23 насеља кладовске општине, јер два припадају Неготинској Крајини (Брза Паланка и Река).

Насеље Становништво (2011)[2] Становништво (2022)[2] Промена (%)
Вајуга 437 325 -25,63%
Велесница 215 257 +19,53%
Велика Врбица 792 586 -26,01%
Велика Каменица 542 661 +21,96%
Грабовица 685 450 -34,31%
Давидовац 534 438 -17,98%
Кладово 8.869 8.171 -7,87%
Кладушница 634 550 -13,25%
Корбово 740 582 -21,35%
Костол 961 752 -21,75%
Купузиште 237 157 -33,76%
Љубичевац 364 324 -10,99%
Мала Врбица 782 473 -39,51%
Кладово 168 118 -29,76%
Милутиновац 143 104 -27,27%
Нови Сип 767 588 -23,34%
Петрово Село 79 41 -48,10%
Подвршка 981 734 -25,18%
Речица 23 19 -17,39%
Ртково 827 645 -22,01%
Текија 792 618 -22,81%
Кључ 19.572 16.593 -15,22%

Индустрија

уреди

Крај је познат по винима. У Кључу се налазе бројни виногради.

Клима

уреди

У овој области влада умерено-континентална клима са топлим летима, и благим зимама. Овде се температуре зими ретко спусте испод -10 степени Целзијусових. Много је мање падавина у односу на Западну Србију. Просек је око 500 мм/м2.

Извори

уреди
  1. ^ Лутовац, Милисав В. Неготинска Крајина и Кључ (PDF). Зборник радова Географског института САН (15 изд.). Београд: Географски институт САН. Приступљено 02. 09. 2024. 
  2. ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године. Београд: Републички завод за статистику. Приступљено 02. 09. 2024. 

Спољашње везе

уреди
  • Више аутора (2015). Лексикони националних паркова Србије - Ђердап. Београд: ЈП Службени гласник - Географски институт "Јован Цвијић" САНУ. стр. 155. ISBN 978-86-519-1799-1.