Википедија

Лапароскопска ултрасонографија

Лапароскопска ултрасонографија (ЛУС) je стандардна минимално инвазивна дијагностичка метода у лапароскопији[1] и дводимензионални модалитет који омогућава одличну визуализацију перитонеалних структура.[2][3][4]

Лапароскопска ултрасонографија
Дијагностичка лапароскопија
ICD-9-CM54.21
MeSHD010535
OPS-301 code1-694

Историја и значај

уреди

Лапароскопски ултразвук је релативно касно почео да се примењује у области хируршке сонографије чији се долазак може приписати потреби за развојем специјализованих трансдуктора који би могли да прођу кроз конвенционалне лапароскопске трокаре.[5][6]

Квалитет, поузданост и једноставност употребе оваквих јединица су брзо еволуирали, тако да се лапароскопски ултразвук сада може изводити на рутинској основи.[7][8]

Лапароскопски ултразвук омогућава хирургу да прегледа ткива која се оперишу, чиме се надокнађује немогућност физичког палпирања таквих ткива. Дакле ЛУС, не само да је помогао у опонашању отворене хирургије, већ је и побољшао тренутне технике лапароскопских операција.[9][10]

Са све већом доступношћу опреме, као и обуком хирурга у овом модалитету, лапароскопски ултразвук брзо постаје суштински алат за хирурга који има за циљ да лапароскопску хирургију подигне на нове границе.[1][11]

Могућности

уреди

Лапароскопска ултрасонографија (ЛУС) је одличан додатак традиционалној лапароскопији јер може брзо да да увид у стање. ЛУС сонде (технологија закривљеног или линеарног низа) са перформансама високе фреквенције (6-10 МХз) омогућавају добијање слика високе резолуције и могу открити лезије мале величине до 0,2 сантиметра унутар јетреног паренхима.[12]

Колор доплер процена се такође може извршити како би се омогућила тачна идентификација крвних судова. Иако се првенствено користи за процену хепатичног паренхима, ЛУС се интензивно користи за процену билијарног тракта[13] и у стадијуму малигнитета горњег ГИ, омогућавајући процену метастаза у јетри, регионалних нодалних болести или локалног васкуларног захвата.[14]

Недостаци

уреди

Метода има недостатак јер је ограничена немогућношчу тактилног осећаја и немогућношћу да се види доња површина органа, што може ограничава могућност лапароскопског стадирања.

Директна палпација јетре тупим лапароскопским инструментима може бити корисна. Међутим, идентификација малих тумора или прецизно одређивање анатомског односа тумора према суседним структурама често је тешко или немогуће.[15]

Због наведених недостатака вредност ЛУС остаје контроверзна. Бројни аутори сугерисали су да ЛУС пружа додатне информације само код 14-25% пацијената током стационарних процедура, док неки аутори сматрају да је њен допринос и много мањи,[16][17] док неки хирурзи верују да ЛУС има предности, само код 43% испитаника. Анкетирани хирурзи су углавном били позитивни у погледу повећане употребе ЛУС у 5-годишњој перспективи и верују да ће ЛУС у комбинацији са навигационом технологијом допринети побољшању хируршке прецизности ресекције тумора.[18]

Извори

уреди
  1. ^ а б Schirmer B (1994). „Laparoscopic ultrasonography”. Enhancing minimally invasive surgery. Annals of Surgery. 220 (6): 709—10. .
  2. ^ Berber, Eren; Siperstein, Allan E. (2004). „Laparoscopic ultrasound”. The Surgical Clinics of North America. 84 (4): 1061—1084, vi. ISSN 0039-6109. PMID 15261753. doi:10.1016/j.suc.2004.05.005. 
  3. ^ de la Rosette JJ, Gravas S, Muschter R, Rassweiler J, Joyce A, European Society of U-T. Present practice and development of minimally invasive techniques, imaging and training in European urology: results of a survey of the European Society of Uro-Tech-nology (ESUT). European Urology. 44 (3): 346—51. 2003.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  4. ^ Bezzi, Mario; Silecchia, Gianfranco; De Leo, Antonio; Carbone, Iacopo; Pepino, Daniela; Rossi, Plinio (1998-05-01). „Laparoscopic and intraoperative ultrasound”. European Journal of Radiology. 27: S207—S214. ISSN 0720-048X. doi:10.1016/S0720-048X(98)00064-3. 
  5. ^ Merlino, R.; Bezzi, M.; Orsi, F.; Materia, A.; Fantini, A.; Silecchia, G.F.; Spaziani, E.; De Leo, A.; Pizzuto, G. (1995). „Laparoscopic ultrasound (LU): Results in 123 consecutive patients”. Gastroenterology. 108 (4): A427. ISSN 0016-5085. doi:10.1016/0016-5085(95)26023-4. 
  6. ^ Kolecki R, Schirmer B (1998). „Intraoperative and laparoscopic ultrasound”. Surgical Clinics of North America. 78 (2): 251—71. .
  7. ^ Zegel HG, Holland GA, Jennings SB, Chong WK, Cohen JK (1998). „Intraoperative ultrasonographically guided cryoablation of renal masses: initial experience”. Journal of Ultrasound in Medicine. 17 (9): 571—6. .
  8. ^ Remer EM, Herts BR, Veniero JC (2002). „Imaging for nephron-sparing surgery”. Seminars in Urologic Oncology. 20 (3): 180—91. .
  9. ^ Makuuchi M, Torzilli G, Machi J (1998). „History of intraoperative ultrasound”. Ultrasound in Medicine & Biology. 24 (9): 1229—42. .
  10. ^ Choyke PL, Pavlovich CP, Daryanani KD, Hewitt SM, Linehan WM, Walther MM (2001). „Intraoperative ultrasound during renal paren-chymal sparing surgery for hereditary renal cancers: a 10-year experience”. Journal of Urology. 165 (2): 397—400. .
  11. ^ Abdalla EK, Pisters PW (2004). „Staging and preoperative evaluation of upper gastrointestinal malignancies”. Seminars in Oncology. 31 (4): 513—29. .
  12. ^ Barrat, Christophe; Catheline, Jean-Marc; Rizk, Nabil; Champault, Gerard (1999-01-01). „[Ultrasonic laparoscopy in digestive diseases].”. Surgical Laparoscopy, Endoscopy & Percutaneous Techniques. 9 (1): 27—31. ISSN 1051-7200. doi:10.1097/00019509-199901000-00005. 
  13. ^ Dili, Alexandra; Bertrand, Claude (2017-08-07). „Laparoscopic ultrasonography as an alternative to intraoperative cholangiography during laparoscopic cholecystectomy”. World Journal of Gastroenterology. 23 (29): 5438—5450. ISSN 2219-2840. PMC 5550794  . PMID 28839445. doi:10.3748/wjg.v23.i29.5438. 
  14. ^ Torzilli G, Makuuchi M (2003). „Intraoperative ultrasonography in liver cancer”. Surgical Oncology Clinics of North America. 12 (1): 91—103. .
  15. ^ Lirici MM, Caratozzolo M, Urbano V, Angelini L (1994). „Laparoscopic ultrasonography: limits and potential of present technologies”. Endoscopic Surgery & Allied Technologies. 2 (2): 127—33. 
  16. ^ Kodera, Y.; Fujiwara, M.; Ohashi, N.; Nakayama, G.; Koike, M.; Morita, S.; Nakao, A. (новембар 2010). „Laparoscopic surgery for gastric cancer: A collective review with meta-analysis of randomized trials”. J Am Coll Surg. 211 (5): 677—86. PMID 20869270. doi:10.1016/j.jamcollsurg.2010.07.013. 
  17. ^ D’Angelica, Michael; Hiotis, Spiros P.; Jin Kim, Hong; Shoup, Margo; Weber, Sharon M. (2007). „Laparoscopic Staging for Liver, Biliary, Pancreas, and Gastric Cancer”. Current Problems in Surgery. 44 (4): 228—269. ISSN 0011-3840. PMID 17467404. doi:10.1067/j.cpsurg.2007.02.002. 
  18. ^ Våpenstad, Cecilie; Rethy, Anna; Langø, Thomas; Selbekk, Tormod; Ystgaard, Brynjulf; Hernes, Toril A. Nagelhus; Mårvik, Ronald (2010). „Laparoscopic ultrasound: a survey of its current and future use, requirements, and integration with navigation technology”. Surgical Endoscopy. 24 (12): 2944—2953. ISSN 1432-2218. PMID 20526622. doi:10.1007/s00464-010-1135-6. 

Спољашње везе

уреди
  • Diagnostic Laparoscopy — Society of American Gastrointestinal and Endoscopic Surgeons. (језик: енглески)
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лапароскопска_ултрасонографија&oldid=27906216”