Латини (средњи вијек)
Назив Латини је у средњем вијеку био уобичајен демоним међу сљедбеницима Латинске цркве западног хришћанства. Потекао је од црквеног латинског који су развили латински Оци цркве у Западној цркви. Иако је латински био службени језик Римског царства, још од италског племена које се у антици развило у стари Рим, назив се користио без обзира на етничку припадност, укључујући германске, италске, келтске и словенске народе. Тако су људи повезани са државама створеним током крсташких ратова генерално називани Латинима или Францима, при чему су ови посљедњи представљали једну истакнуту групу.[1]
У Византији и широм православног свијета, то је генерално била негативна карактеристика, посебно након Великог раскола 1054. године.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Latins and Romans”. www.orbilat.com (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2021.
- ^ Ostrogorski, Georgije (1969). History of the Byzantine State (на језику: енглески). Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-1198-6. Приступљено 5. 12. 2021.