Логор Браунау
Логор Браунау био је један од концентрационих логора за Срба и друге неподобне народе које је основала Аустроугарске за за време Првог светског рата и окупације Краљевине Србије.
| Логор Браунау | |
|---|---|
| Концентрациони логор | |
  | |
| Координате | 50° 35′ 18″ С; 16° 11′ 53″ И / 50.588333° С; 16.1980° И |
| Место | Браунау |
| Под контролом |  Аустроугарска |
| Постојао | јесен 1915—новембар 1918. |
| Број затвореника | 35.000 (Срба) |
| Број жртава | 2.674 (Срба) |
Назив, положај и инфраструктура
уреди- Назив
Званичан назив логора био је: нем. Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Braunau или на српском „„Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Браунау”.[1]
- Положај
Логор се налазио у чешком месту Броумов (чеш. Broumov), на североистоку Чешке у карловохрадечком крају у близини границе са Пољском.
Истовремено је на територији Аустрије постојао је још један логор са сличним именом, Браунау на Ину (K. u. k. Kriegsgefangenenlager Braunau am Inn), који је био само за руске заробљенике.[1]
Историја
уреди- Предуслови
Масовне депортације становника Србије у Првом светском рату отпочеле су након окупације у јесен 1915.
Из извештаја Краљевско-царског Војног гувермана у Београду сазнаје се да је само у периоду од 30. августа до 10. новембра 1916. ”са подручја Београда, Крушевца и Крагујевца у логоре у унутрашњости Монархије депортовано 16.577 грађана Србије: 4.399 у Ашах, 4.252 у Браунау, 4.667 у Хајнрихсгрин, 593 у Нежидер”, а осталих 1.576 је распоређено „у радне логоре”.[2]
- Оснивање и услови у логору
У исто време када је основан логор у Јиндриховицама, формиран је и логор Браунау 11. јуна 1915. године, намењен за смештај српских и руских заробљеници и српских интернирци. У њему је према расположивим подацима, истраживањима П. Опачића,[3] депортовано 35.000 лица, међу којима су према извештају амерички хуманитарци с почетка 1916. године било и 1.500 дечака од 8 до 17 година, одвојених у посебне одељку, у коме су били обавезни да присуствују настави која је извошена по аустроугарском просветном систему, слично као у логорима Нежидер, Нађмеђер или Хајнрихсгрин. Временом број деце се попео на 2.000.[1]
Катастрофални услови живота у логору Браунау као и организација рада били су слични као у логору у Јиндриховицама, па је и смртност логораша у ова два логора била слична.
Епилог
уреди| Укупно логораша | Број српских логораша | До сада утврђено српских жртава | Процена српских жртава |
|---|---|---|---|
Напомена:
У Архиву Југославије постоји ситуациони план гробља које је остало иза овог логора.[5] На скици је у размери 1:250 исцртано и означено 2.674 гробна места, заједно са масовним гробницама, у којима су лежали српски страдалници, од којих је 2.599 ексхумовано и пренесено у спомен-костурницу у Јиндриховицама. Међутим, због подземних вода у гробницама неки нису могли бити ексхумовани.
Извори
уреди- ^ а б в Vemić, Mirčeta (2014). „Mass mortality of Serbian prisoners of war and interned civilians in Austro-Hungarian camps during the First World War 1914-1918”. Zbornik Matice Srpske Za Drustvene Nauke (147): 201—234. doi:10.2298/ZMSDN1447201V.
- ^ Мориц (2014) – Moritz, Verena (2014): „Gefangenschaft“, In:H. Leidinger/V. Moritz/K. Moser/W. Dornik: Habsburgs schmutziger Krieg. Wien, 93-194.
- ^ Опачић, П. (1994). Политика геноцида Аустроугарске против Срба у Првом светском рату. Војноисторијски гласник, 1–2, 47–78.
- ^ Vemić, Mirčeta (2014). „Mass mortality of Serbian prisoners of war and interned civilians in Austro-Hungarian camps during the First World War 1914-1918”. Zbornik Matice Srpske Za Drustvene Nauke (147): 201—234. doi:10.2298/ZMSDN1447201V.
- ^ Архив Југославије (1921б). Војна гробља, Фонд 63, Фасцикла 231. Ситуациона скица гробља заробљеника логора у Броумову. Праг, 1921.
Литература
уреди- Vemić, Mirčeta (2014). „Mass mortality of Serbian prisoners of war and interned civilians in Austro-Hungarian camps during the First World War 1914-1918”. Zbornik Matice Srpske Za Drustvene Nauke (147): 201—234. doi:10.2298/ZMSDN1447201V.
- Стојанчевић, В. (1989). Цивилни интернирци у логорима Аустроугарске и Бугарске у време Првог светског рата. Стварање југословенске државе 1918. године. Београд: Научна књига, стр. 403–407.
- Живко Топаловић, За наше заробљенике - конференција Живка Топаловића [1]
