Миранда против Аризоне

Миранда против Аризоне (енгл. Miranda v. Arizona) је назив познате пресуде Врховног Суда Сједињених Америчких Држава из 1966. године. У пресуди се наводи да ће све изјаве које да осумњичени за вријеме док се налази у притвору, бити важеће само у случају да му се прије испитивања саопште његова права - право на шутњу, и право на адвоката. Осумњичени мора разумјети та права, и у случају да даје било какву изјаву, мора их се свјесно одрећи.

Миранда против Аризоне
Датум расправе: 28. фебруар - 1. март 1966.
Датум пресуде 13. јун 1966.
Пуни назив случајаМиранда против државе Аризона; Вестовер против Сједињених Америчких Држава; Вигнера против Државе Њујорк; Држава Калифорнија против Стјуарта
Историја случајаОптужени осуђен. Врховни суд Аризоне потврдио осуђујућу пресуду
Каснија историјаСуђење поновљено. Оптужени поново осуђен на основу нових доказа.
Пресуда
Пети амандман Устава Сједињених Америчких Држава захтијева од полицијских службеника да осумњиченом који се налази у притвору прије испитивања саопште његова права, односно, да има право да шути и да има право на адвоката. Пресуда Врховног суда Аризоне укинута.
Чланови суда
Вилијам О. Даглас, Вилијам Џ. Бренан, Потер Стјуарт, Бајрон Вајт,
Већинско мишљење:Ворен, придружили се: Блек, Даглас, Бренан, Фортас
Издвојено делимично сагласно мишљењеКларк
Издвојено несагласно мишљење:Харлан, придружили се: Стјуарт, Вајт
Примењено право
Устав Сједињених Америчких Држава, V амандман

Мирандина права (енгл. Miranda rights) су данас дио рутинске полицијске процедуре у Сједињеним америчким Државама. Полицијски службеници су пресудом суда обавезни да прије сваког испитивања осумњиченом саопште његова права. Овај поступак назива се Мирандино упозорење (енгл. Miranda warning).

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди