Морски неогени спруд на Калемегдану
Профил морског неогеног спруда се налази у Београду, јужно од ушћа Саве у Дунав. То је најсевернији огранак брдовите Шумадије, а завршава се стрмим странама на обалама Саве и Дунава. Године 1969. овај профил је стављен под заштиту државе као споменик природе.[1]
![Профил неогеног спруда на Калемегдану](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D1%82%D0%B05.jpg/220px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D1%82%D0%B05.jpg)
Слојеви ових профила су јасно уочљиви код Зоолошког врта града Београда и испод Победника. Ови профили Калемегдана[2] са Београдском тврђавом чине нераздвојиву целину и представљају симбол града и његове историје.
Геолошка структура
уредиЗначај овог профила је у томе што омогућава сагледавање комплексне геолошке структуре на месту где је изграђен Београд. Откривени миоценски седименти граде уздигнуће настало кретањем слојева под утицајем радијалних тектонских покрета, а овај локалитет представља најстарији стадијум у историји некадашњег Панонског мора.[3] У самом центру Калемегданског узвишења налазе се седименти пешчара где је пронађено више од 50 врста фосила мекушаца. Преко њих таложени су каснији слојеви спруда, лајтовачки кречњак и лајтовачки карбонатни пешчар.[4]
Референце
уреди- ^ „Споменик природе”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 01. 2017.
- ^ „Калемегдан”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 13. 01. 2017.
- ^ „Геолошко наслеђе – споменици природе”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 13. 1. 2017.
- ^ „“Тхе Профиле оф тхе Марине Неогене Сандбанк ин Калемегдан””. Данубе виртуал мусеум. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2017.