Национална библиотека Бразила
Национална библиотека Бразила (порт. Biblioteca Nacional do Brasil) је најстарија културна институција Бразила, чија је улога да прикупља, обрађује, рестаурира и чува бразилско интелектуално наслеђе. Са преко 9 милиона јединица у свом фонду, Библиотека је по величини и значају седма национална библиотека у свету.
Оснивање | 1810. година |
---|---|
Локација | Рио де Жанеиро Бразил |
Обим | 9 милиона публикација |
Директор | Хелена Порто Северо да Коста |
Веб-сајт | Национална библиотека Бразила |
Историјат
уредиКорени библиотеке досежу 18. век, и то време Наполеонове најезде на Португал 1807. године. Краљевска породица, приморана да избегне у Бразил, понела је са собом Краљевску библиотеку са бројним значајним књигама, документима и списима. Декретом из 1810. године наређено је оснивање нове Краљевске библиотеке, која ће бити смештена у Болници Госпе од Кармела у Рију де Жанеиру. Библиотека је 1814. године отворена за јавност.[1] По повратку краљевске породице у Португал 1821. године, обимна збирка Краљевске библиотеке је остала у Рију де Жанеиру, што је било регулисано званичним споразумом.[2] Библиотека је 1858. премештена у нове просторије које су се показале неадекватним, и проблем са простором био је актуелан све до 1910. године, када је премештена у зграду која је наменски грађена за њу, где се и данас налази.[1]
Значајне колекције
уредиБиблиотека је расла интензивном брзином захваљујући редовном улагању државе и завештањима приватних библиотека значајних грађана.[1] Тренутно је 8 јединица регистрованих у Меморији света, пројекту UNESCO-а који има за циљ да прикупи и сачува светску културну документациону баштину од универзалног значаја.[3]
- Писма браће Андрада – писма тројице браће – Жозеа, Мартина и Франциска – новинару и дипломати Антонију де Менезесу између 1824. и 1833. године.
- Музички списи Ернеста Назарета, најзначајнијег бразилског композитора.
- Карте и атласи картографа Мигела Антонија Сијере.
- Калупи за тискање који су припадали издавачкој кући Арко де Сего.
- „Филозофска путовања“ – списи из научне експедиције Александра Родригеза Фереире у периоду од 1783. до 1792. године.
- Музички списи Карлоса Гомеза, најзначајнијег оперског композитора Бразила.
- Декрет који је издао краљ Жоао IV 1808. године, „којим се отварају врата Бразила свим пријатељским нацијама“.
- Колекција од 23 хиљаде фотографија Бразила и света у 19. веку, сачињена од колекције Педра Другог и Терезе Кристине Марије.[4]
Одељења Библиотеке
уредиНационална библиотека Бразила функционише кроз 6 одељења.[1]
- Одељење набавке
- Одељење обраде публикација
- Одељење за рад са корисницима
- Одељење ретких књига и публикација
- Школа библиотекарства
- Помоћна служба
Галерија
уреди-
Библиотека 1920. године.
-
Главно степениште.
-
Улазна дворана.
Референце
уреди- ^ а б в г Cardozo, Manoel S. „The National Library of Brazil”. The Hispanic American Historical Review. 26: 618—624.
- ^ Murray, Stuart A. P. Encyclopedia of Library History. NY: Skyhorse Publishing. стр. 86—87.
- ^ „Национална библиотека Бразила”. Biblioteca Nacional. Архивирано из оригинала 28. 06. 2017. г. Приступљено 10. 4. 2017.
- ^ „The Emperor's collection: foreign and Brazilian photography in the XIX century”. Memory of the World. Приступљено 10. 4. 2017.
Литература
уреди- Murray, Stuart A. P. Encyclopedia of Library History. NY: Skyhorse Publishing. стр. 86—87.
Спољашње везе
уреди- Званична презентација Националне библиотеке Бразила Приступљено 13.04.2017.
- Контакт подаци Приступљено 13.04.2017.
- Десет разлога зашто да посетите Националну библиотеку Бразила Приступљено 13.04.2017.