Одбор народног спаса
Одбор народног спаса је 26. августа 1942. године основан у Сарајеву, окупираном од стране Независне Државе Хрватске, са циљем да организује наоружавање муслимана и оствари за Босну и Херцеговину што већи степен аутономије у НДХ све до издвајања Босне и Херцеговине из НДХ[1].[2] Председник одбора је био Салих Сафвет Башић али је пресудну улогу у доношењу одлука имао Узеир-ага Хаџихасановић који је био познати трговац из Сарајева и бивши сенатор.[3]. Један од првих 48 чланова одбора је био и Касим Добрача.
Одбор народног спаса је издао саопштење у којем је истакао да је његов задатак да се бори за успостављање реда и мира у земљи кроз заједничку сарадњу свих становника Босне и Херцеговине и потпуну слогу муслимана, православаца и католика. Усташка надзорна служба (УНС) У свом извештају од 11. септембра 1942. године је оценила да ове одредбе саопштења значе да Одбор народног спаса тражи аутономију Босне.[4]
Одбор народног спаса се бавио и пословима организације прихвата и смештаја великог броја муслиманских избеглица (мухаџира) са подручја Подриња који су избегли због акција ЈВУО у тој области.[5]
Референце
уреди- ^ „Текст о историји Сарајева у периоду 1918—1945”. Интернет сајт града Сарајева. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 2. август 2010. „„ Сарајево је од краја љета 1941. било преплављено бројним муслиманским мухаџирима, посебно оним из Подриња, који су избјегли од четничке злочиначке руке. О њиховом смјештају и прехрани бринуо се Одбор "Народног спаса" који је одмах након другог четничког покоља над муслиманима Фоче формиран у Сарајеву 26. аугуста 1942. од представника свих муслиманских друштава и установа. Одбор је постао центар муслиманске противусташке опозиције и аутономистичке политике чији је циљ био издвајање БиХ из састава НДХ. Предсједник Одбора је био професор Салих Сафвет Башић, који се као наибу-реис одлучно успротивио потчињавању Исламске заједнице усташким властима..“”
- ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 6. 2010. г. Приступљено 20. 7. 2010. „„Истовремено је основан Одбор народног спаса у циљу наоружавања Бошњака.............. Одбор народног спаса је конституиран на скупу одржаном у Сарајеву 26. VIII 1942. године. Међу 48 чланова Одбора, поред осталих, били су Едхем Мулабдић, књижевник, Мустафа Софтић, градоначелник Сарајева, Ме хмед Ханџић, предсједник удружења илмије "Ел-Хидаје", затим угледни сарајевски адвокати др. Јусуф Тановић и др. Заим Шарац, хафиз Мухамед Панџа, Касим Добрача, Дервиш Коркут, кустос Земаљског музеја, др. Асим Мусакадић, градски физикус, те др. Вејсил Бичакчић, познати сарајевски љекар.“”
- ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 6. 2010. г. Приступљено 20. 7. 2010. „„ На челу Одбора је био професор Салих Сафвет Башић, тадашњи наибу-реис, док је Одбор стварно водио Узеир-ага Хаџихасановић, чувени сарајевски трговац и бивши сенатор.“”
- ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 6. 2010. г. Приступљено 20. јул 2010. „„ У објави Одбора народног спаса се истиче да је његов задатак да се бори како би се у земљи успоставио "ред и мир", кроз "заједничку сурадњу цијелог житељства Босне и Херцеговине, те потпуну слогу муслимана, православних и католика". То је значило, како је оцијенила Усташка надзорна служба у једном извјештају од 11. IX 1942, да Одбор народног спаса у ствари тражи "аутономију Босне".Усташке власти су уопштено сматрале да бошњачки аутономистички покрет представља највећу унутрашњу опасност за НДХ. .“”
- ^ „Текст о историји Сарајева у периоду 1918—1945”. Интернет сајт града Сарајева. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 2. август 2010. „„ Сарајево је од краја љета 1941. било преплављено бројним муслиманским мухаџирима, посебно оним из Подриња, који су избјегли од четничке злочиначке руке. О њиховом смјештају и прехрани бринуо се Одбор "Народног спаса" који је одмах након другог четничког покоља над муслиманима Фоче формиран у Сарајеву 26. аугуста 1942. од представника свих муслиманских друштава и установа. Одбор је постао центар муслиманске противусташке опозиције и аутономистичке политике чији је циљ био издвајање БиХ из састава НДХ. Предсједник Одбора је био професор Салих Сафвет Башић, који се као наибу-реис одлучно успротивио потчињавању Исламске заједнице усташким властима..“”
