Касим Добрача
Касим Добрача (село Враголови, Рогатица, Босна и Херцеговина, Аустроугарска 1910. — Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија, 3. новембар 1979) је био један од иницијатора и потписника Сарајевске резолуције усвојене 1941. године.
Касим Добрача | |
|---|---|
| Датум рођења | 1910. |
| Место рођења | Враголови, Рогатица, Аустроугарска |
| Датум смрти | 3. новембар 1979. |
| Место смрти | Сарајево, СФР Југославија |
Школовање уреди
Завршио је мектеб и основну школу а затим је у Сарајеву школске 1920/1921. године уписао Гази Хусрев-бегову медресу. По завршетку медресе уписује се на Ал-Азхар универзитет у Каиру у Египту на којем студира улуми динију и упоредо арапски језик и књижевност. Дипломирао је 1935. године и вратио се у Сарајево где је годину дана радио као учитељ веронауке у Реалној гимназији у Мостару и средњошколском интернату друштва Гајрет, а затим био постављен за мудериса (учитељ у вишој школо) у Исламској женској верској школи а затим у Гази Хусрев-беговој медреси где је био све до маја 1947. године када је био ухапшен.
Сарајевска резолуција уреди
Сарајевска резолуција је била резолуција коју је током Другог светског рата у Сарајеву (тада у саставу Независне Државе Хрватске) 14. августа 1941. године на предлог главног одбора усвојила скупштина удружења илмије (муслимански верски службеници [1]) „Ел-Хидаје“.[2] Овом резолуцијом се констатује тешка ситуације у којој су се нашли муслимани Босне и Херцеговине а за коју се наводи да је последица смишљене политике усташа да изазову сукобе православаца и муслимана, јавно се осуђују злочини појединих муслимана над грко-источњацима (православним Србима), костатује обесправљеност муслимана коју спроводе католици и захтева успостављање реда и мира, кажњавање одговорних за злочине и пружање помоћи жртвама.[3]
Иницијатори и идејни творци ове резолуције су били Мехмед ефендија Ханџић (истакнути алим) и Касим ефендија Добрача (председник Ел-Хидаје).
Одбор народног спаса уреди
Касим ефендија Добрача је био један од првих 48 чланова Одбора народног спаса који је 26. августа 1942. године основан у Сарајеву са циљем да организује наоружавање муслимана.[4] Председник одбора је био Салих Сафвет Башић али је пресудну улогу у доношењу одлука имао Узеир-ага Хаџихасановић који је био познати трговац из Сарајева и бивши сенатор.[5]
Суђење уреди
Иницијаторе и организаторе потписивања Сарајевске резолуције су нове власти после Другог светског рата прогласиле народним издајницима. Тадашњег председника Ел-Хидаје, Касима ефендију Добрачу је по завршетку Другог светског рата 26. септембра 1947. године кривично веће окружног суда у Сарајеву осудило на 15 година затвора.[6] Поводом побољшања односа Југославије и Египта, неколико муслимана је пуштено из затвора пре истека казне, на условну слободу. Међу њима је био и Касим ефендија Добрача који је после десет година тортуре у зеничкој робијашници, нарушеног здравља, пуштен на условну слободу.[7] [8]
После пуштања из затвора 1956. године је постављен за библиотекара Гази Хусрев-бегове библиотеке.[9] У овој библиотеци је радио све до августа 1979. године када је пензионисан.[10]
Смрт уреди
Умро је 3. новембра 1979. године, два месеца после објављивања фељтона Парергон, аутора Дервиша Сушића у сарајевском дневном листу Ослобођење, а у којем је Добрача нападан као припадник Исламске заједнице која је овим фељтоном представљена као профашистичка организација која је сарађивала са Хитлером.[8] [11]
Библиографија уреди
Писао је текстове које је објављивао у Ел-Хидаји, Новом бехару, Календару Гајрета и другим листовима у којима је објавио око стотину краћих текстова у виду чланака, расправа или монографија као и десетак текстова са тематиком из културне историје Бошњака. Следећа његова дела су посебно штампана:
- „Кадијање и Ахмендије / Кадијанизам и Ахмедизам /“ 1938. године
- „Клони се зла. Исламско гледање на штетне навике“ 1974. године[12]
Референце уреди
- ^ „Улема у одбрани живота и човјека”. Ријасет Исламске верске заједнице у Босни и Херцеговини. 5. 6. 2007. Архивирано из оригинала 21. 10. 2011. г. Приступљено 11. 7. 2010. „„Bosanska ulema i bošnjački intelektualci su potpisali i objavili više rezolucija, međutim rezolucija El-Hidaje (Udruženja ilmijje/ islamskih vjerskih službenika) donesena u Sarajevu 18. oktobra 1941. godine, bila je začetak svim rezolucijama koje su uslijedile.“”
- ^ „Интернет сајт Града Сарајева, Историја, Период 1918—1945. год.”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 7. јул 2010. „„Већ у љето 1941. муслимани су у разним крајевима БиХ и Санџака били изложени масовним четничким нападима на њихове животе и имовину. Са друге стране, усташке власти су одмах почеле са масовним прогонима и затварањем Срба, Јевреја, „бијелих Цигана“ и свих антифашиста без обзира на вјерску и етничку припадност те њиховим депортовањем у логоре смрти.“”
- ^ „Интернет сајт Града Сарајева, Историја, Период 1918—1945. год.”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 7. јул 2010. „У тим околностима је у Сарајеву на скупштини Удружења илмије „Ел-Хидаје“ 14. августа 1941. усвојена резолуција у којој се јавно осуђују усташки злочини и они појединци међу муслиманима који су учествовали у њиховом вршењу.”
- ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 6. 2010. г. Приступљено 20. јул 2010. „„Istovremeno je osnovan Odbor narodnog spasa u cilju naoružavanja Bošnjaka.............. Odbor narodnog spasa je konstituiran na skupu održanom u Sarajevu 26. VIII 1942. godine. Među 48 članova Odbora, pored ostalih, bili su Edhem Mulabdić, književnik, Mustafa Softić, gradonačelnik Sarajeva, Me hmed Handžić, predsjednik udruženja ilmije "El-Hidaje", zatim ugledni sarajevski advokati dr. Jusuf Tanović i dr. Zaim Šarac, hafiz Muhamed Pandža, Kasim Dobrača, Derviš Korkut, kustos Zemaljskog muzeja, dr. Asim Musakadić, gradski fizikus, te dr. Vejsil Bičakčić, poznati sarajevski ljekar.“”
- ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 6. 2010. г. Приступљено 20. јул 2010. „„ Na čelu Odbora je bio profesor Salih Safvet Bašić, tadašnji naibu-reis, dok je Odbor stvarno vodio Uzeir-aga Hadžihasanović, čuveni sarajevski trgovac i bivši senator.“”
- ^ Неџад Латић (31. октобар 2009). „Годишњица смрти Касима еф. Добраче”. Архивирано из оригинала 30. 5. 2010. г. Приступљено 12. јул 2010. „„Pod naslovom "Otpočelo suđenje grupi narodnih izdajnika na čelu sa Kasimom Dobračom", "Oslobođenje" od 19. septembra 1947, petak, počinje svoje izvješće sa jednog od najmonstruoznijih političkih procesa muslimanskoj inteligenciji u BiH. "Oslobođenje" od 26. septembra iste godine (opet petak) donosi naslov "Izrečena presuda grupi izdajnika na čelu sa Kasimom Dobračom". Strani agenti Pred krivičnim vijećem Okružnog suda kojim je predsjedavao Ahmet Salčić, a optužbu zastupao Mustafa Vilović, osuđeni su na kaznu zatvorom: Kasim Dobrača na 15 godina, Derviš Korkut na 8, dr. Kasim Turković na 4, dr. Jusuf Tanović na 4, Mahmut Traljić na 10, (ova peterica su osuđena i na konfiskaciju cjelokupne imovine), Abdulah Dervišević na 6, Mustafa Hebović 7, Ibrahim Karalić 10, Hasan Avdić 3, Hasan Ljevaković 5, Muharem Alihodžić na 2 godine i 10 mjeseci, Osman Hasanović na 3 godine i 6 mjeseci.“”
- ^ Неџад Латић (31. октобар 2009). „Годишњица смрти Касима еф. Добраче”. Архивирано из оригинала 30. 5. 2010. г. Приступљено 12. јул 2010. „„ Nakon deset godina robije, i Dobrača je izišao na uvjetnu slobodu. Kasim efendija Dobrača je preselio na ahiret 3. novembra 1979. godine, treći dan Kurban- bajrama. Smrt je došla samo dva mjeseca nakon objavljivanja pamfleta "Parergon" Derviša Sušića u "Oslobođenju".“”
- ^ а б Млади муслимани. „Боја повјести”. стр. 249. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 12. 7. 2010. „„ ... удбашки памфлет Дервиша Сушића Пераргон у којем је ИЗ-а представљена као профашистичка организација која је колаборирала са Хитлером.“”
- ^ Алија Наметак. „Маргиналије из наше културне историје (Према подацима из I свеске Каталога Газијине библиотеке)”. Сарајево: Гази Хусрев-бегова библиотека. Архивирано из оригинала 31. дец 2012. г. Приступљено 12. јул 2010. „„U godini 1956-oj postavljen je za bibliotekara Gazi Husrevbegove biblioteke Kasim Dobrača, kome je povjerena izrada kataloga rukopisa ove biblioteke.“” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|archive-date=(помоћ) - ^ „Кратка биографија Касима Добраче преузета из књиге „450 генерација“”. Сарајево: Гази Хусрев-бегова медреса. Приступљено 12. 7. 2010. „U Gazi Husrev-begovoj biblioteci ostaje do avgusta 1979. godine kada odlazi u penziju.”
- ^ Неџад Латић (31. октобар 2009). „Годишњица смрти Касима еф. Добраче”. Архивирано из оригинала 30. 5. 2010. г. Приступљено 12. јул 2010. „„ Nakon deset godina robije, i Dobrača je izišao na uvjetnu slobodu. Kasim efendija Dobrača je preselio na ahiret 3. novembra 1979. godine, treći dan Kurban- bajrama. Smrt je došla samo dva mjeseca nakon objavljivanja pamfleta "Parergon" Derviša Sušića u "Oslobođenju". "Parergon" je objavljivan u feljtonu "Oslobođenja" tokom mjeseca ramazana. Glavna oštrica optužbi i klevete Sušićevog udbaškog pamfleta bila je usmjerena protiv Kasima Dobrače i Huseina Đoze. Tako se može reći da je golgota jednog od najvećih intelektualnih stupova islama u BiH započela i završila sa harangom "Oslobođenja". “”
- ^ „Кратка биографија Касима Добраче преузета из књиге „450 генерација“”. Сарајево: Гази Хусрев-бегова медреса. Приступљено 12. 7. 2010. „Prvi rad Kasim Dobraca je objavio u "Glasniku VIS-a", a od tada pa do smrti objavio je oko stotinu clanaka, rasprava, osvrta ili cijelih monografija. Napisao je desetak radova iz kulturne historije Bosnjaka. Osim u "Glasniku" sarađivao je u "El-Hidaji", "Novom beharu", "Kalendaru Gajreta" i dr. Psebno su stampana njegova djela: "Kadijanje i Ahmendije / Kadijanizam i Ahmedizam /" (1938), "Kloni se zla. Isamsko gledanje na stetne navike" (1974)”
