Османски дуг је спољни дуг који је вековима био инструмент за дипломатски притисак европских снага на Османско царство, а потом и на Турску.

Процес финансијског заробљавања Османског царства из Велике Британије, Француске и других земаља почео је током Кримског рата. Први екстерни (војни) кредит је примљен од стране Уједињеног Краљевства 1854. године. [1] Без средстава за отплату дуга, Османско царство је након ослобођења Бугарске најавило да ће у наредних 5 година платити само половину доспјелих износа за сервисирање тог дуга, договорених годишњих плаћања. Заиста, Османско царство након Берлинског конгреса потпуно је обуставило исплате.

Чак и на Берлинском конгресу, први покушај је био да се успостави финансијска контрола над Отоманским царством, а 1879. године османска држава је званично прогласила стечај. На захтев повјерилаца, у децембру 1881. године, успостављено је Отоманско управљање државним дугом, према којем је прикупљено више отоманских пореза и мита за исплату дуга. Тако је успостављена међународна финансијска контрола над Османским царством, што значи да се de facto претвара у полу-колонијалну државу.

Отоманска отплата дуга је у потпуности завршена од стране Турске (као османски насљедник) након Другог свјетског рата у јуну 1954. [2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Osmanlı Devleti İlk Kez Dış Borç Aldı (1854)”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2019. г. Приступљено 17. 07. 2019. 
  2. ^ TARİH : Osmanlı Borçları ve Düyun-u Umumiye İdaresi