Павле Кречаревић

Павле Кречаревић (Сентандреја, 31. октобар 1821Сремски Карловци, 25. март 1885) био је српски адвокат и професор.

Павле Кречаревић
Лични подаци
Датум рођења(1821-10-31)31. октобар 1821.
Место рођењаСентандреја,  Аустријско царство
Датум смрти25. март 1885.(1885-03-25) (63 год.)
Место смртиСремски Карловци,  Аустроугарска

Биографија уреди

Образовање уреди

Основну школу завршио је у Сентандреји. Потом је три године похађао војну школу у Вацу, а у Сремским Карловцима је завршио гимназију. У Пешти је завршио филозофију, у Кечкемету право, а затим и карловачку Богословију (1847).[1]

Каријера уреди

Пошто је 1848. положио одговарајуће испите, неко време је био судски чиновник, а потом се бавио адвокатуром. Највећи део радног века провео је у Карловачкој гимназији (1853-1885), где је предавао српски и црквенословенски са књижевношћу[2] и немачки језик.[3]Професорски испит положио је 1872. године.[3]

Био је члан Матице српске. Као студент у Пешти учествовао је у политичким окупљањима на почетку Српског народног покрета. Посланик на Народно-црквеним саборима био је 1869-1871. године. Сарађивао је у Јавору и Застави. [1]

Имао је ту част да буде председник Одбора за пренос костију Бранка Радичевића из Беча на Стражилово (1883).[4]

Породица уреди

Отац Димитрије био је имућни трговац, мајка Катарина.[1]Брат Петар Кречаревић био је професор Велике гимназије у Београду.[5]

Био је ожењен Катарином, из угледне карловачке породице Поповић Зубан, са којом је имао сина Марка (геолога и професора)[1]и ћерку Евелину, која се удала за Исидора Ћирића, народно-црквеног и патријаршијског секретара у Карловцима.[5]

Сахрањен је на карловачком Доњем гробљу.[5]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Српски биографски речник књига 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 349—350. 
  2. ^ Руварац, Димитрије (2008). Ево, шта сте нам криви! (PDF). Јагодина: Гамбит. стр. 148. 
  3. ^ а б Јовановић, Милена (2011). Из Хермесове палестре - прилог историји класичне филологије код Срба (PDF). Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду. стр. 142—143. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 01. 2022. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  4. ^ Петковић, Гордана (2016). Докторска дисертација Знаменити чланови породице Ћирић из Сремских Карловаца (PDF). Нови Сад. стр. 18. 
  5. ^ а б в Петковић, Гордана (2016). Докторска дисертација Знаменити чланови породице Ћирић из Сремских Карловаца (PDF). Нови Сад. стр. 41.