Парацератеријум
Парацератеријум (такође познат под називима Индрицотеријум и Балукитеријум) изумрли је род џиновских безрогих сисара из породице Hyracodontidae, сличних носорогу, који су настањивали Европу и Азију за време епохе олигоцена. Први фосил је откривен у Белуџистану, 1910. године, за вријеме једне експедиције енглеског палеонтолога и директора Музеја зоологије универзитета у Кембриџу[1][2].
| Парацератеријум Временски распон: Олигоцен
| |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Paraceratherium Osborn, 1905
|
Опис
уреди
Сматра се највећим познатим копненим сисаром, чија је највећа врста у одраслом добу достизала тежину од 11 тона. Највећи примерак био је висок 4,8 метара и тежио је 17 тона. Парацератеријум је био биљојед, који се хранио лишћем са дрвећа помоћу својих кљовастих горњих зуба усмерених према доле, који су се поклапали са зубима у доњој вилици, усмереним према напред.[3][4]
Референце
уреди- ^ „Indricotherium: Age range and collections”. Paleobiology Database. Архивирано из оригинала 30. 04. 2008. г. Приступљено 16. 2. 2013.
- ^ Forster Cooper, Clive (1911). „Paraceratherium bugtiense, a new genus of Rhinocerotidae from the Bugti Hills of Baluchistan. Preliminary notice.”. Ann. Mag. Nat. Hist. 8 (8): 711—716.
- ^ Larramendi, A. (2016). „Shoulder height, body mass and shape of proboscideans” (PDF). Acta Palaeontologica Polonica. 61. doi:10.4202/app.00136.2014.
- ^ Fortelius, M.; Kappelman, J. (1993). „The largest land mammal ever imagined”. Zoological Journal of the Linnean Society. 108: 85—101. doi:10.1111/j.1096-3642.1993.tb02560.x.
