Пинјин

Пинјин (кин: 拼音; пин: pīnyīn, чита се „пин-јин“) је помоћно кинеско латинично писмо којим се бележи изговор стандардног кинеског језика. Пинјин у Кини не замјењује кинеско, већ служи само као помоћно писмо.

Сама ријеч „пинјин“ значи „спајање гласова“, а у ширем смислу значи „гласовно писмо“, „фонетски алфабет“. У Народној Републици Кини користи се прецизнији термин „ханју пинјин“ (упрош: 汉语拼音; трад: 漢語拼音; пин: Hànyǔ Pīnyīn), што значи „гласовно писмо кинеског језика“. На Тајвану је 2002. године усвојено слично помоћно писмо, по имену „тонгјонг пинјин“, али је касније напуштено у корист ханју пинјина.

Ханју пинјин је одобрен 11. фебруара 1958. године на петом засједању Свекинеске народне скупштине Народне Републике Кине. Тиме је замијењен запис „бопомофо“ као начин подучавања стандардног кинеског језика у континенталној Кини и кинески поштански систем романизације. Уједињене нације су на захтјев кинеске владе 1979. године препоручиле свим својим чланицама ханју пинјин као стандардни систем романизације. Године 1979. га је одобрила и Међународна организација за стандардизацију (ИСО) као начин романизације стандардног кинеског језика (ИСО-7098:1991). Након тога пинјин је потиснуо старе системе романизације, као што је Вејд-Џајлсов из 1859. године (надопуњен 1892. године), и јејловску транскрипцију кинеског језика за енглеско говорно подручје, француску ЕФЕО, те њемачку и бројне друге транскрипције које се данас ријетко користе. Године 2001. Кинеска влада је изгласала закон о заједничком народном језику, који је дао правну основу за коришћење пинјина.

Кинески језик је тонални језик, а пекиншки мандарински дијалект, основа стандардног кинеског језика, има четири тона, који су у пинјину обиљежени сљедећим дијакритичким знацима:

1. ˉ горњи тон (макрон)
2. ˊ узлазни тон (акут)
3. ˇ благосилазни, па узлазни тон (кукица)
4. ˋ силазни и кратки тон (гравис)

Када се пинјин користи у другим језицима, тонови се биљеже само у стручној литератури.

Важно је нагласити да је пинјин латинични запис кинеског језика у којем нека слова не одговарају изговору у другим језицима који се служе латиницом, те се разликује од других латиничних транскрипција.

Ханју пинјин и српска транскрипција

Слиједе основне транскрипције са пинјина:

• ch се изговара као „ч“
• j се изговара као „ђ“
• q се изговара као „ћ“
• r се изговара као „ж“
• sh се изговара као „ш“
• w се изговара као „w“ у енглеском језику
• x се изговара као меко „ш“, као што се у Црној Гори изговара „сјекира“, скраћено „шекира“, са меким „ш“
• y се изговара као „ј“
• z се изговара као спојено „дз“
• zh се изговара као „џ“
• слог yan и наставак слога -ian се изговарају као „јен“
• наставак слога -ong се изговара као „унг“

Слогови у пинјину

У сљедећој табели су на лијевој страни иницијали или почетни сугласници, а горе финали слога. Нису могуће све комбинације.

	a	ao	ai	an	ang	o	ou	ong	u	ü	ua	uai	uan	uang	ue	üe	un	uo	ui	e	er	ei	en	eng	i	ia	iao	iu	ie	ian	in	iang	ing	iong
b	ba	bao	bai	ban	bang	bo			bu													bei	ben	beng	bi		biao		bie	bian	bin		bing
p	pa	pao	pai	pan	pang	po	pou		pu													pei	pen	peng	pi		piao		pie	pian	pin		ping
m	ma	mao	mai	man	mang	mo	mou		mu													mei	men	meng	mi		miao	miu	mie	mian	min		ming
f	fa			fan	fang	fo	fou		fu													fei	fen	feng
d	da	dao	dai	dan	dang		dou	dong	du				duan				dun	duo	dui	de		dei		deng	di		diao	diu	die	dian			ding
t	ta	tao	tai	tan	tang		tou	tong	tu				tuan				tun	tuo	tui	te				teng	ti		tiao		tie	tian			ting
n	na	nao	nai	nan	nang		nou	nong	nu	nü			nuan			nüe		nuo		ne		nei	nen	neng	ni		niao	niu	nie	nian	nin	niang	ning
l	la	lao	lai	lan	lang		lou	long	lu	lü			luan			lüe	lun	luo		le		lei		leng	li	lia	liao	liu	lie	lian	lin	liang	ling
z	za	zao	zai	zan	zang		zou	zong	zu				zuan				zun	zuo	zui	ze		zei	zen	zeng	zi
c	ca	cao	cai	can	cang		cou	cong	cu				cuan				cun	cuo	cui	ce			cen	ceng	ci
s	sa	sao	sai	san	sang		sou	song	su				suan				sun	suo	sui	se			sen	seng	si
zh	zha	zhao	zhai	zhan	zhang		zhou	zhong	zhu		zhua	zhuai	zhuan	zhuang			zhun	zhuo	zhui	zhe		zhei	zhen	zheng	zhi
ch	cha	chao	chai	chan	chang		chou	chong	chu		chua	chuai	chuan	chuang			chun	chuo	chui	che			chen	cheng	chi
sh	sha	shao	shai	shan	shang		shou		shu		shua	shuai	shuan	shuang			shun	shuo	shui	she		shei	shen	sheng	shi
r		rao		ran	rang		rou	rong	ru		rua		ruan				run	ruo	rui	re			ren	reng	ri
j									ju				juan		jue		jun								ji	jia	jiao	jiu	jie	jian	jin	jiang	jing	jiong
q									qu				quan		que		qun								qi	qia	qiao	qiu	qie	qian	qin	qiang	qing	qiong
x									xu				xuan		xue		xun								xi	xia	xiao	xiu	xie	xian	xin	xiang	xing	xiong
g	ga	gao	gai	gan	gang		gou	gong	gu		gua	guai	guan	guang			gun	guo	gui	ge		gei	gen	geng
k	ka	kao	kai	kan	kang		kou	kong	ku		kua	kuai	kuan	kuang			kun	kuo	kui	ke		kei	ken	keng
h	ha	hao	hai	han	hang		hou	hong	hu		hua	huai	huan	huang			hun	huo	hui	he		hei	hen	heng
w	wa		wai	wan	wang	wo			wu													wei	wen	weng
y	ya	yao		yan	yang	yo	you	yong	yu				yuan		yue		yun			ye					yi						yin		ying
	a	ao	ai	an	ang	o	ou													e	er	ei	en	eng

Пинјин у језику форматирања HTML

Сљедећа табела описује кодове који се користе у HTML-у за писање знакова пинјина:

Неутрални тон	Макрон	Акут	Са кукицом	Гравис
a	ā = ā	á = á	ǎ = ǎ	à = à
e	ē = ē	é = é	ě = ě	è = è
i	ī = ī	í = í	ǐ = ǐ	ì = ì
o	ō = ō	ó = ó	ǒ = ǒ	ò = ò
u	ū = ū	ú = ú	ǔ = ǔ	ù = ù
ü = ü	ǖ = ǖ	ǘ = ǘ	ǚ = ǚ	ǜ = ǜ

Види још

• Википедија:Транскрипција са кинеског језика

Литература

• Yin Binyong (尹斌庸) and Mary Felley. Chinese Romanization. Pronunciation and Orthography (Hanyu pinyin he zhengcifa 汉语拼音和正词法). Beijing: Sinolingua. 1990. ISBN 978-7-80052-148-5. /. ISBN 978-0-8351-1930-6..

Спољашње везе

• Ново издање табеле ханју пинјин слогова
• Пинјинатор - Конверзија кинеског писма у пинјин (језик: енглески)
• Како користити пинјин при уносу кинеског текста (језик: енглески)
• Кинеско-француски рјечник базиран на пинјину (језик: француски)
• О сличностима и различитостима тонгјонга и ханју пинјина (језик: енглески)
• Подаци о пинјину на сајту Pinyin.info (језик: енглески)
• Little Pinyin App 1.0 online
• Кинеске пјесме писане пинјином (језик: енглески)