Пола Хедвиг
Пола Хедвиг (Берлин, 11. октобар 1889 − 1983) била је немачки биолог која ће остати запамћена по открићу ретког наследног мезо-ектодермалног поремећаја у развоју, са комбинацијом улнарних и фибуларних дефеката повезаних са смањеним грудним сегментима, антекубиталном птеригијом и урођеним малформацијама бубрега и слезине, названим Хедвиг-Вејерсов синдром.[1]
| Пола Хедвиг | |
|---|---|
 Пола Хедвиг | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. октобар 1889. |
| Место рођења | Берлин, Немачко царство |
| Датум смрти | 1983. (93/94 год.) |
| Место смрти | Филинген-Швенинген, Западна Немачка |
| Пребивалиште | Берлин |
| Држављанство | немачко |
| Научни рад | |
| Поље | биологија, генетика |
| Институција | Институту за генетику универзитета у Берлину |
| Позната по | Хедвиг-Вејерсов синдром |
Живот и каријера
уредиПаула Хертвиг је била ћерка биолога Оскара Вилхелма Аугуста Хедвиг-а (1849-1922). Њен ујак и Richard Carl Wilhelm Theodor von Hertwig (1850-1937), био је оснивач експерименталне зоологије. Студирала је зоологију и ботанику у Берлину, а потом 1915. и докторирала.[2]
Након завршетка студија радила је у Анатомско-биолошком институту берлинског медицинског факултета, као и у Институт за генетска истраживања (Vererbungsforschung), Берлин-Далем, у коме је хабилитирана за зоологију 1919. године и тако постала прва Немица која је завршила постдокторске студије.[2]
Ванредни професор постала је 1926. године, 1927. године преузела је место шефа катедре за људско наслеђе на медицинском факултету у Берлину, а 1940. године постала је шеф зоолошког одељења института за истраживање наслеђа, који је сада у саставу универзитета у Берлину.[2]
После Другог светског рата, била је задужена за новоосновани биолошки институт медицинског факултета Универзитета у Халеу, као и за катедру за општу биологију.
Пола Хедвиг је била пионир у генетици зрачења и један од првих који је увидела опасности радијума и рентгенског зрачења.[2]
Библиографија
уреди- P. Hertwig: Sechs neue Mutationen bei der Hausmaus in ihrer Bedeutung für allgemeine Vererbungsfragen. Zeitschrift für menschliche Vererbungs- und Konstitutionslehre, Berlin, 1942, 26: 1-21.
- H. Grebe: Erbpathologische Arbeitsgemeinschaft. Der Erbarzt, 1943, 11: 152-155.
- H. Weyers: Das Oligodactylie-Syndrom des Menschen und seine Parallelmutation bei der Hausmaus. Annales paediatrici, Basel, 1957, 189: 351-370.
- Partielle Keimesschädigungen durch Radium- und Röntgenstrahlen. In Handbuch für Vererbungswissensch. Lfg. 1. Berlin, 1927.
- Regulation von Wachstum, Entwicklung und Regeneration durch Umweltfaktoren. With Günther Hertwig (1888-). Handbuch der normalen und pathologischen Physiologie. Volume 16, 1. Berlin, 1930.
Извори
уреди- ^ „Hertwig-Weyers syndrome”. www.whonamedit.com. Приступљено 3. 3. 2021.
- ^ а б в г „Paula Hertwig”. www.whonamedit.com. Приступљено 3. 3. 2021.
Спољашње везе
уреди- Paula Hertwig, Born 1889. Died 1983. (језик: енглески)
