Полиацетилен је органски полимер и органски полупроводник, који се припрема или синтетички или као један облик биолошког пигмента меланина. Неки фунгални меланини су чисти полиацетилен. Полиацетилен ме може претварити у водљиви полимер. Припрема се у посебном Циглер-Ната катализатору. Оксидација са јодом повећава проводљивост 108 пута. За тај рад добијена је 2000. Нобелова награда за хемију.[1] Полимеризацијом ацетилена хемијске формуле C2H2, структурне формуле: HC≡CH, добија се дугачак ланац атома угљеника са алтернирајућим двоструким везама. Сваки атом водоника може се заменити функционалном везом. Схематски се то приказује ...C=C-C=C-C.... Полиацетилен, који се различито припрема зове се и црни ацетилен или меланин.

Полиацетилен
trans-Polyacetylen
cis-Polyacetylen
Називи
IUPAC назив
Polyethyne
Други називи
Polyacetylene, PAc
Идентификација
Својства
[C2H2]n
нерастворан
Опасности
R-ознаке R10
S-ознаке -
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије
транс полимеризација Полиацетилена

Референце

уреди
  1. ^ Heeger, Alan (2001). „Nobel Lecture: Semiconducting and metallic polymers: The fourth generation of polymeric materials”. Reviews of Modern Physics (free download)|format= захтева |url= (помоћ). 73 (3): 681. doi:10.1103/RevModPhys.73.681. 

Спољашње везе

уреди