Посматрање учесника

Посматрање учесника (енгл. participant observation) је главна истраживачка стратегија чији је циљ постизање блиске и интимне присности с датом групом појединаца (попут религијске, професионалне или девијантне групе) и њиховим обичајима кроз интензивну уплетеност с људима у њиховој природној околини. Метода потиче из теренског рада социјалних антрополога, као и из урбаног истраживања Чикашке школе.[1]

Такво истраживање обично садржи низ других метода: неформалне интервјуе, посматрање учесника, учешће у животу групе, колективне расправе, анализе личних докумената произведених унутар групе, самоанализу и историју живота. Успркос томе што се метода обично карактерише као квалитативно истраживање, она ипак може (што се често догађа) садржати квантитативне димензије.[2][3]

Посматрање учесника има своје корене у антропологији, а као методологија се може приписати Франку Хамилтону, јер ју је он применио у сопственом истраживању Зуни Индијанаца крајем деветнаестог века. Након тога уследила су многа проучавања незападњачких друштава, нарочито у радовима Бронислава Малиновског, Едварда Еванс-Причарда и Маргарет Мид, у првој половини двадесетог века. Посматрање учесника се показало најважнијим приступом антрополога у њиховом етнографском истраживању, а почивао је на неговању личних односа са локалним новинарима као начину учења о култури, укључујући и проматрање и учешће у друштвеном животу групе. Док су живели с културама које су проучавали, истраживачи су могли формулисати извештаје из прве руке и остварити нове идеје.

Та иста метода проучавања се такође примењивала на групе унутар западњачког друштва, а нарочито је успешна у проучавању субкултура или група које деле снажан осећај идентитета, где проматрач само учешћем може верно приступити животу оних које проучава.[4]

Извори уреди

  1. ^ Douglas, Jack D. (1977). Existential sociology. John M. Johnson. Cambridge [England]: Cambridge University Press. ISBN 0-521-21515-3. OCLC 3003275. 
  2. ^ Kaminski, Marek (2004). Games prisoners play : the tragicomic worlds of Polish prison. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 0-691-11721-7. OCLC 54356439. 
  3. ^ Richardson, L. 2000. "Writing: A Method of Inquiry." Handbook of Qualitative Research (2nd ed.), edited by N. Denzin & Y. Lincoln. Thousand Oaks: Sage Publications.
  4. ^ Emerson, R. M., Fretz, R. I., & Shaw, L. L. (2001). "Participant Observation and Fieldnotes." In Paul Atkinson, Amanda Coffey, Sara Delamont, John Lofland, & Lyn Lofland (Eds.), Handbook of Ethnography. pp: 356-357. Thousand Oaks, CA: Sage Publications.