Разговор:Његошево (Бачка Топола)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

3.1. Геоморфолошке прилике и земљиште Атар насеља обухвата лесну зараван, простор некадашње пустаре Тевишкеш. Виши ниво заравни са надморским висинама између 106 и 108 м има слабо изражену рељефну енергију. Северно од насеља су пространа плитка улегнућа веома неправилног облика, док се јужно јављају мале предолице кружног облика у великој густини. Источно од насеља, на удаљености око 1000-1500 м, једна је лесна долина, народ је назива Споредном долином, а по положају могла би се назвати Кинчтар, код коте 107 м. усмерена је у правцу југоисток у дужини од око 5 км, затим се нагло окреће према истоку у дужини од око једног километра, па се спаја са нижим нивоом заравни. Долина је скоро праволинијска и широка је око 100-150 м. Педогенетски састав земљишта настао је под утицајем више фактора: геолошког састава, вегетације, микроорганизама, живог света, климатолошких, хидролошких и антропогених фактора. Матични супстрат општине Б. Топола чини лес и алувијалне творевине. У зависности од овога земљиште се дели на два основна подтипа: иницијално земљиште на лесу и иницијално земљиште на алувијалним творевинама. Земљиште Његошева је веома плодно-чернозем са знацима оглејавања у лесу, тзв. Ливадска црница. Ово земљиште припада групи интерзоналних хидрогених типова земљишта. Формирало се под утицајем подземних вода на матичномсупстрату (лесу) и том приликом долазило је до оглињавања леса у виду мањих или већих плавичасто-зеленкастих флека и риђоцрвенкастих флекица. На територији општине Б. Топола на око 700 м дубине налазе се гнајсеви, код Томиславаца сун а 1 300 м, ту се налазе и дробински шкриљци, на око 600 м. Рељеф је на читавој територији општине веома рашчлањен.

3.2. Климатске одлике

Температура ваздуха Средња годишња температура у општини Б.Топола је 10,8 ºЦ, јул је најтоплији месец са 21,2 ºЦ. Најнижа зимска температура се јавља у јануару ( -2,5 ºЦ), а ти утицаји ниских температура у овом месецу могу се тражити у утицају географске ширине и у продору хладних ваздушних маса са севера и истока. Разлика између најхладнијег и најтоплијег месеца је 23,7 ºЦ. Анализом годишњег тока, кретање температуре може се закључити да температуре од фебруара до јула постепено расту (у просеку 3,5 ºЦ месечно). Од јула до септембра температура је уједначена око 20,6 ºЦ. Од септембра температуре опада све до јануара. Ветрови Ветрови на територији Његошева најчешће долазе из правца северозапада. Ови ветрови дувају у топлој половини године. На другом месту су ветрови из правца југоистока са честином 205,9 ‰, они дувају у зимској половини године, и најснажнији је са просечном брзином преко 4 м/с. Ту још дувају југозападни у лето, затим североисточни. Остали су јужни, западни, северни и источни. Ветар је посебно користан за опрашивање и повећава испаравање, а штетан зими јер носи штете усевима. Влажност ваздуха Релативна влажност ваздуха износи 78,3 %, а у просеку се креће од 71,0 %-88,0 %. Годишњи ток релативне влажности је у обрнутом односу према току температуре. Током зимског дела године влажност је већа, а током летњег дела године она је мања. Највећа релативна влажност је у децембру и јануару, а најмања у јулу, јуну и мају. Облачност За пољопривредну производњу облачност је нарочито значајна у пролећним и јесењим ноћима, тада штити земљиште од претеране радијације. Просечна облачнот у Његошеву износи 5,6 десетина. Највећа је у децембру 7,8/10, јануару 7/10 и новембру 6,8/10, а најмања у августу 3,3/10 и септембру 4,3/10. Падавине Годишња висина падавина у читавој општини износи 592 мм, а најмање је у марту и октобру (31-32 мм). Лети се излучује највише (190 мм или 32%), током зиме 142 мм или 24 %, а најмање у пролеће и јесен (130 мм или 22%). За пољопривреду је од великог значаја за биљке, посебно у вегетационом периоду. Киша је углавном у виду сипеће кише и пљускова. Дуготрајне кише крајем маја и почетком јуна доводе до полегања пшенице и јечма, док јулске отежавају жетву, у зимским месецима падавине се јављају у виду снега. Први снег се обично јавља почетком новембра, а последњи у првој половини марта. Просечан број дана са снегом је 28. Најснеговитији је јануар што штити пшеницу.

3.3. Хидрографија

Na teritoriji sela nema površinskih tokova. Arteška izdan je na oko 14-15 m. Do početka Drugog svetskog rata u selu su bila 3 arteška bunara.

3.4. Биљни и животињски свет Од биљног света преовлађуију културне биљке и житарице, индустријско биље, поврће, воће, виногради…Гаје се кукуруз, пшеница, сунцокрет, шећерна репа, раж, јечам, соја. Од ливадско-пашњачке заједнице најважније врсте су хајдучка трава, млечика, зубача, луцерка. Животињски свет је богат длакавом дивљачи: срна, зец, лисица, фазан, јаребице, препелице. Од ситних сисара: кућни пацов, пољски и кућни миш, хрчак, твор, кртица, јежеви. Од птица су заступљене кукавице, ћук-сова, детлић, чворак, црна врана, сеоска ласта. Водоземце представља зелена жаба, инсекте: кромпирова златица, пчела, мрави, обични комарци, домаћа мува, паук крсташ. 4.1. Историјат насеља Почетак стварања овог села био је доста буран, 1924. године у јесен, а процес насељавања и колонизације завршио се крајем 1928. године. Први колонисти који су дошли у јесен 1924. године живели су у Молу или на салашима Полицера, а таквих породица било је 14, већином Оптанти из Мађарске и Румуније. У то време тамо није било ни једне једине куће, нити је била извршена подела земље на плацеве. То је тада била утрина под називом “Велика молска Јарош”, а припадала је општини Мол. Зато и насеље до 1933. године носи назив Велика Јарош, а од те године Његошево. Прва кућа направљена је 1925. године и била је привремена брвнара коју је подигао Раде Шкорић. Подела плацева обављена је 1926.године када је подигнута и прва кућа од набоја, власник је био Владо Подинић, када почиње и главно насељвање, које це бити масовно у току 1927. и 1928, год. када село добија и главне контуре процес даљег развоја села од 1928. год. па даље текао је доста успореним темпом. У првом реду због, у то време доста лоше локације места без друма, телефона, радија, удаљености од опстине Мол и др. У току 1933. год. основан је Фудбалски клуб под именом “Челик”, у току 1936. год. подиже се Соколски дом и формира се Соколска чета кроз коју негују и спроводе идеје тога времена. Исте године у селу се уз помоћ свих грађана подиже нова скола и село добија првог учитеља Милана Станчића. Који као искусни комуниста доприноси наглом развоју села. Његов раст се огледа кроз све видове активности, спорта, читаоница, разне приредбе, рецитације и др. Оснивач је читаонице која се звала “Култирни препород војвођанских насеља”, чије је седиште било у Новом Жеднику. 1939. год. подигнут је здравствени дом као једини те врсте у колонистичким местима са амбулантом, у то време комфорним станом са купатилом и јавним тушевима за потребе становника. Окупацијом Југославије у време Другог светског рата, непријатељска војска упада у наше место 3. маја 1941. год. истерује све становнике и спроводи у логор у Стари Бечеј. После месец дана боравка у логору сви су пребачени у Суботицу у тзв. Другу касарну, где су остали нашто мање од месец дана. Одатле је одређени број пребачен у стари део Мађарске, у Нађкањижу и Шарвар. Због епидемија и болести за 4 године известан бр. логораша умире. У току августа и септембра 1941. год. остали део становника пребачен је у Србију под називом Избеглице. Већина је смештена и распоређена у села у околини Пожаревца, Великог Градишта и Неготина. Први повратници стижу у село у октобру 1941. год. и одмах организују све снаге да се што више земље обради и обере кукуруз. Такође поново долази до солидарности између Срба и Мађара са околних салаша, који су притекли у помоћ са својим запрегама, да се што више уради. У село се доселило 15 породица Мађарске националности са тенденцијом даљег досељавања. У јесен 1991. год. у наше место стигло је преко 490 избеглица из Источне Славоније, који су се крајем 1992. год вратили. У априлу 1992. год. долазе нова расељена лица из Босне и Херцеговине, а крајем августа 1995. год. из Крајине је стигло преко 100 лица. Данас у селу има око 100 расељених лица, сви су они на одређени начин били сметшени и збринути. .2. Морфологија насеља Његошево је насеље панонског типа, са планираном, правилном уличном мрежом. Улице се секу под правим углом и затварају уличне блокове правоугаоног облика величине 250x150 м. Грунтови су пространи и неједнаке величине. У свим улицама има још неизграђених површина. У насељу има укупно 9 улица - 4 паралелне са асфалтним путем Б.Топола-Бечеј, и 4 које секу ове улице. Насеље има скоро квадратни облик сеоске куће су грађене од тврдог материјала и у већини су троделне. На око пола километра југозападно од насеља почиње низ од око 20 салаша звани Секе-сор, који се пружа дуж земљаног пута, а иза њих се шире обрадиве површине.

Карта 2 - План Његошева (размер 1: 200 000 000) (извор: www.гоогле.цом)

4.3. Привреда Насеље је углавном аграрно. Већи део обрадиве површине је у приватном власништву. Социјалистицки сектор је заступљен земљирадничком задругом. Прва организована институција у селу била је Аграрна заједница која је основана са циљем да снабдева људе потребним материјалом за изградњу кућа. Прва Земљорадничка задруга основана је 1935. год., која је одиграла позитивну улогу, у смислу удруживања људи да би се одбранили од зеленаша и трговаца. Већ 1944. год. организује се облик власти са задатком успоствљања реда и сигурности грађана, затим прикупљања хране за фронт који још траје и друге активности. Основана је Земљорадничка задруга као најважнија економка база села, која из дана у дан окупља све више произвођача ради унапређења производње и снабдевања грађана. У ратарству су на водећем месту традиционалне културе: пшеница, кукуруз и шећерна репа. Од укупног броја домаћинстава 88% има пољопривредно газдинство. Гајење говеда и свиња је водећа грана сточарства. Повртарство и воћарство су окућницког карактера.