Разговор:Иво Андрић/Архива 9

Архива 8

Архива 9

Архива 10

ИСБН

Поводом ове измене. Не занима ме шта ће стајати у тексту, али само да обавестим Мијута да се ИСБН користи тек од 1966. године. Све издато пре тога, нема ИСБН.--Павлица причај 14:42, 28. фебруар 2012. (CET)

Прво сам вратила Мијутову измену, али сам се после предомислила. Мора да се и то референцира. Наравно, не треба претеривати, тј. тражити ИСБН књиге која га нема нити је могла да је има. Дакле, ако се након одређеног времена не нађу извори, све нереференциране изјаве из овог дела ће бити обрисане. Као што је Џими Вејлс рекао, боље никаква информација него нетачна информација. --Јагода испеци па реци 14:59, 28. фебруар 2012. (CET)

Нисам ни мислио да се уклања, само сам хтео да га обавестим да не може тражити ИСБН од неке књиге која нема исти. Што се тиче Џимија, потпуно је управу.--Павлица причај 15:07, 28. фебруар 2012. (CET)

Ево након много времена нико није нашао ту књигу и стварно та референца нора да се уклони, јер та књига не постоји баш нигдје.--Miut (разговор) 20:41, 23. март 2013. (CET)

Па можда нико није ни тражио... Је л' знаш колико има књига које нису доступне великом броју људи, али то не значи да не постоје? --Ана пиши ми 20:46, 23. март 2013. (CET)

Да је сумњиво — сумњиво је. --Lakisan97 (разговор) 20:49, 23. март 2013. (CET)

Sumnjivo i nigde nema te knjige.--Soundwaweserb (разговор) 20:51, 23. март 2013. (CET)

Дакле та књига не постоји док не докажете супротно.--Miut (разговор) 20:52, 23. март 2013. (CET)

Мислим да је сад проблем решен. --Lakisan97 (разговор) 20:59, 23. март 2013. (CET)

Ако контроверза постоји, онда је циљ енциклопедије да је представи на истинит и објективан начин. Ваљда нам је свима то најважније? У рат измјена сам ушао искључиво због тога што сам од раније знао да је податак о пријавници аутентичан. Не може се нешто што је тачно уклањати зато што нам се не свиђа. Реаговао сам и раније у овом чланку уклонивши смеће које је годинама стајало и гдје је индиректно писало да је Будак био бољи писац од Андрића. У последње вријеме примјећујем много ПОВ ратника којима је једини циљ да наметну своје идеолошко или национално виђење одређених личности и догађаја: „господар рата и болесно амбициозан човјек“, министар масон идт. Најгоре од свега је то што мало ко или нико не реагује.--В и к и Р 21:38, 23. март 2013.

И сам знаш да су то тешке теме. --Lakisan97 (разговор) 21:49, 23. март 2013. (CET)

Мислим на ратове, оптужбе за масонерију, својеврсни Викиликс на Википедији и слично. Андрић није страшан, јер, као што се да за видети, решено је једном изменом. --Lakisan97 (разговор) 22:03, 23. март 2013. (CET)

Па баш зато, код таквих тема, треба највише да се трудимо да будемо објективни. Али то је изгледа најтеже. Овај човек добио Нобелову награду за књижевност, а у чланку је до скоро било важније да ли је Србин или Хрват, и то је писало пре помињања његових највећих професионалних достигнућа... --Ана пиши ми 21:59, 23. март 2013. (CET)

Ana ali zašto je loše navesti da je on srpski književnik kad je to činjenica i nikako ne prejudicira njegovu nacionalnu pripadnost? Ne razumem tu odbojnost prema svemu što je srpsko? Zašto? Evo recimo može stajati na početku članka da je srpski književnik i jugoslovenski diplomata. Zašto ne? Nisam ni ja za to da sad brojimo krvna zrnca ali je neosporna činjenica da je pisao svoja najpoznatija dela na srpskom jeziku.--Soundwaweserb (разговор) 22:06, 23. март 2013. (CET)

Naveo sam referencu i mislim da ovo treba da bude kraj svim špekulacijama o njegovoj nacionalnoj pripadnosti, jer to i nije toliko bitno, navedena je činjenica da je srpski i jugoslovenski pisac i nikako to ne prejudicira njegovu nacionalnu pripadnost.--Soundwaweserb (разговор) 22:33, 23. март 2013. (CET)

Хм,

Ana ali zašto je loše navesti da je on srpski književnik kad je to činjenica i nikako ne prejudicira njegovu nacionalnu pripadnost?

- не разумем ову реченицу. Хоћеш да кажеш да ако напишеш да сам ја српски геолог то не подразумева да сам српске националности? А шта онда подразумева? --Ана пиши ми 13:05, 24. март 2013. (CET)

Izvinjavam se što se miješam, ali se slažem da ako je neko srpski književnik ne mora da znači da je Srbin. Imamo mi mnoštvo književnika koji pišu na srpskom jeziku, ali nisu Srbi.-- Марко Dic,amice! 13:08, 24. март 2013. (ЦЕТ)

Колико сам схватио код Андрића ово српски значи да је Србин, јер другог основа нема. Рођен је у Аустроугарској, цели радни век је живио у Југославији и био њен амбасадор. Нобелову награду је добио за књигу на српскохрватском језику не на спрском што значи нема другог основа да је српски књижевник него јер је Србин. --Дразетад (разговор) 13:52, 24. март 2013. (ЦЕТ)

И мени је логично да та одредница српски означава да је Србин. Иначе се може рећи да је књижевник који је своја дела писао на српском језику, или како се већ то боље да срочити. --Ана пиши ми 13:59, 24. март 2013. (ЦЕТ)

Е па због оваквих коментара и нетрпељивости, да, да нетрпељивости је и долазило до сукоба око овога питања. Та одредница српски не одређује његово национално осећање, нити показује да ли је он Србин или Хрват или било које друге нације, већ да припада српској књижевности, на српском језику исто као и Давид Албахари, ни мање ни више (а не бих да лицитирам које је он нације, јер мени то није циљ, као теби овде очигледно). Не знам зашто је ово сад проблем, не разумем твоју упорност, осим ако не желиш свађу или игноришеш чињенице! Никако ми није јасно.--Соундwаwесерб (разговор) 14:21, 24. март 2013. (ЦЕТ)

Да, да, то је, пошто сам ја Марсовац по националности па сам онда нетрпељива према Србима и српском језику. Очигледно се нећемо разумети, па ћу да одустанем. --Ана пиши ми 15:07, 24. март 2013. (ЦЕТ)

Нико ти није рекао да си нетрпељива према Србима, међутим неким својим поступцима изненађујеш мене. Од тебе је то у најмању руку неочекивано. Ево ставио сам и напомену у текст, да би било јасније и задовољило твоје ставове. Не знам зашто је то тако компликовано кад можемо да се договоримо о свему. Никако не говоримо о његовој нацији нити има спора између тебе и мене око тога, дакле нема спора, али морамо признати необориву чињеницу да је он био српски и југословенски књижевник и то нема никакве везе са нечијим националним осећањем или ставом, само чињеница, то је то.--Соундwаwесерб (разговор) 15:16, 24. март 2013. (ЦЕТ)

Ја се слажем са одредницом да је био српски књижевник, јер је то и био бар онда када је добијао Нобелову награду. Он несумњиво припада српској књижевности.--Миут (разговор) 14:17, 24. март 2013. (ЦЕТ)

Нобелову награду је добио као представник ФНРЈ за књигу на српскохрватском језику.--Дразетад (разговор) 14:53, 24. март 2013. (ЦЕТ)

Наведено је према референци да је српски и југословенски књижевник, понављам те одреднице не броје његова крвна зрнца нити одређују његову нацију (ако треба ево ставићу и напомене у текст да није то у питању), нити као што си ти почео горе да наводиш да је био амбасадор ове земље, да је рођен тамо или овамо, да је радио овде или онде, или се бави логиком већ само чињеницом. Како не схваташ то?--Соундwаwесерб (разговор) 14:59, 24. март 2013. (ЦЕТ)

Не видим спор

Не видим спор ако се Андрића назове Хрватом, али српским писцем. Колико Срба су великани Хрватске књижевности, од Петра Прерадовића до Јосифа Руњанина, те новијих умјетника као Раде Шербеџије.

Него волио би да видим и Андрићев рад као политичар, тј. министар вањских послова Југославије, за које многи кажу да је из данашњег гледишта веома контроверзан у дијеловима. Наборјићу неке од њих, из хрватске рецензије:

Иво се Андрић понудио за сурадњу и дипломацији Независне Државе Хрватске, али је од намјештења одустао. Александар Стипчевић, повјесничар књиге и информацијске културе, оцијенио је Андрићев елаборат о Албанији из 1939. године ријечима: оно што је Андрић предлагао савршено се уклапало у расистичке теорије које су у то вријеме биле у моди у неким земљама Еуропе, посебице у Хитлеровој Њемачкој, чији је поклоник, иначе, Андрић био.; то је оцјена која не освјетљава понајљепшим свјетлом Андрићев политички профил.

Винко Николић, Миле Будак : пјесник и мученик Хрватске : спомен-зборник о стотој годишњици рођења : 1889. – 1989., Барцелона – Мüнцхен : Књижница Хрватске Ревије. стр. 59.

"(...) дипломат, поручио је преко Густава Крклеца, који је ту поруку пренио Марку Човићу, да би се желио преселити у Загреб. Када је Човић о томе обавијестио Будака, овај му рече: «Има у НДХ мјеста за све Хрвате, па би се лако могло наћи право мјесто и за Иву Андрића. Прима Поглавник у дипломатску службу и горе од њега, па зашто би онда одбио Андрића? Знам да је ту Андрићеву поруку већ примио и с других страна. Само, не вјерујем да је 'фра Иво' искрен!» Павелић и Будак били су спремни прихватити Андрића, али Човић закључује: «НДХ није одбила 'без размишљања' ни Андрића, а ни понуђену сурадњу. Сâм је Андрић брзо увидио, да се је пренаглио с том својом поруком, па је брзо и промијенио своју одлуку, јер је видио, да се и политичка и ратна ситуација страховито комплицира»."

Александар Стипчевић, »Албанологија у Хрватској : прилог њезину повијесном развоју« // Хисторијски зборник, бр. 45., год. 1992.. пп. 219. — 236., цитат са пп. 230.

"Врло значајан допринос албанологији дао је и повјесничар Богдан Кризман. Заслужан је што је 1977. године објелоданио елаборат о Албанији из 1939. године што га је израдио др. Иво Андрић, познатији као књижевник, а мање познат и као помоћник министра за вањске послове. На тражење тадашњег предсједника владе и министра вањских послова Милана Стојадиновића израдио је Андрић тај елаборат у којем је предложио подјелу Албаније између Италије и Југославије. Једна реченица из тог елабората довољна је да открије како је Андрић гледао на Албанце и албанску државу: "Поделом Албаније нестало би привлачног центра за арбанешку мањину на Косову која би се у новој ситуацији лакше асимиловала ... Питање исељења Арбанаса муслимана у Турску такођер би се извело под новим околностима, јер не би било никакве јаче акције да то спречава." Тај дотада непознати Андрићев спис изазвао је силно огорчење Албанаца, како оних на Косову тако и оних у Албанији, јер оно што је Андрић предлагао савршено се уклапало у расистичке теорије које су у то вријеме биле у моди у неким земљама Еуропе, посебице у Хитлеровој Њемачкој, чији је поклоник, иначе, Андрић био." — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.191.188.53 (разговор • доприноси) | 23:54, 23. јун 2013.‎

Неопходна допуна и исправка

У тексту је наведено: "Присуствовао је потписивању приступања Краљевине Југославије у двору Белведере 25. марта 1941." Недостаје податак чему је уследило приступање Краљевине Југославије. Треба да пише: Присуствовао је потписивању приступања Краљевине Југославије Тројном пакту у дворцу Белведере 25. марта 1941. Боље је рећи "дворац Белведере", него "двор Белведере". — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Тузор (разговор • доприноси) | 08:32, 15. новембар 2014.‎‎

Дср

Андриц се није вратио у Београд по поцетку ДСР, вец по поцетку немацке окупације. I није био у сукобу са неким југословенским властима, вец са комесарском управом Милана Ацимовица — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.245.1.77 (разговор • доприноси)