Неименовани српски архонт, тј. кнез и његови наследници уреди

Дело Геста регум Сцлаворум помиње словенског владара, кнеза Сарамира, који одговара опису неименованог кнеза из прве половине 7. столећа, његови потомци и наследници на власти су били: Светополк, Владислав, Борислав, Себислав и Себислављеви синови, Владимир и његов брат чије је име значења - Разбијање људи. Томаш Јан Пешина у делу Марс Моравицус, које говори о историји Моравске, каже да су владари Моравске били: Само (владао 626-661), Морава, Владук, Светош, Самослав, Хормидор, Момир, Растислав, Славомир, Светополк, Момир II, Светополк II и Братислав.

Ако посматрамо композиције ова два дела, долазимо до следећих закључака: Неименовани српски архонт је био словенски кнез Сарамир (Славомир), а он и словенски кнез Само, тј. Славо (владао 626-661) су били једна особа. Кнеза моравског Мораву је Т. Пешина грешком убацио, по моделу приче о браћи Леху, Чеху и Русу, то је највероватније био Дукљанинов Светополк Сарамиров. Владислав Сарамиров и Владук Самов су били једна особа, Себислав Владислављев и Самослав Владуков су такође били један човек, док је Светош (Светополк?) био син Себислављев (Себислав или Самослав?) и млађи брат Владимира (владар Дукље и оснивач рода дукљанског краља Божина (1081-1098)) и Разбијача људи - Војислава (владар Србије и оснивач династије Властимировић, Властимиров прадеда) и оснивач државе Моравске и династије Мојмиров. Моравски кнез Хормидор, син кнеза Светоша и унук кнеза Себислава је највероватније био Уономир Словен, а како чешки језик нема глас г, већ х, његово име је Гормидор, а како је његово погрешно написано, највероватније треба да гласи Гордомир или Градимир. За њега из дела Т. Пешина и франачких анала се даље зна да је имао синове, Људевида (Посавски), Божегоста (Борна), Мо(ј)мира (стриц кнеза Моравске Растислава) и Светомира (отац Кнеза Растислава и деда кнеза Светополка). Кнез Прибина и кнез Коцељ су по свој прилици били син и унук Људевида Посавског.

Маркон Падрино (разговор) 12:11, 19. фебруар 2022. (ЦЕТ)Одговори

Врати ме на страницу „Непознати кнез”.