Разговор:Петар I Петровић Његош/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Поздрав за Бранка, ценимо твој труд и допринос али бих те замолио ако можеш убудуће да линкујеш вежније појмове (особе, гдржаве, године исл.) пошто је и то смисао ове ел. енциклоп. Настави и дање да пишеш на ијекавици и свако добро. Голија
Poslednji pasus - Petar I PREMINUO. Pošto je riječ o crkvenom poglavaru, kasnije kanonizovanom, nije li uputnije da stoji da se - UPPKOJIO.
Датум смрти
Који је датум смрти? И 30. октобар и 31. октобар су наведени као датум смрти. -- Bojan Razgovor 22:19, 30. октобар 2014. (CET)
Додати јер ја нисам регистрован јер сам блокиран, Андрија, Андирја123567
Доситеј Обрадовић је владици Петру 1805. године, који је био архиђакон при његовом рукоположењу, кад је чуо да је владика сишао у Боку, како би добро било, да у ком лепом крају Србије подигне једну вишу школу са малом штампаријом. А тај крај Србије је био у Боки, изнад Будве. [1]
- Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица.
додати и ово:
Лазар Томановић је у књизи Г. Руварац и Моненегрина записао да је Лукијан Мушицки 1821. године штампао оду Петру Првом у којој поред осталога пише: идјеже јест независимост остала древнаја сербска царства... Черногорских Сербов... То је писано након што је митрополит Петар својом војском запосјео Боку и у Савини благословио савезнико оружје руско-црногорско, против Наполеона.[2]
Толико о националној свијети уредника на Вики на ср. језику. — 188.120.117.162 (разговор) 21:03, 2. јануар 2021. (CET)
Додати и ово јер сам ја, Андија безброј пута блокиран...
Павле Ровински наводи податак да је Петар I Петровић сматрао, са осталим народом, да је здухач био Махмут-паша Бушатлија. Након што је погубљен у бици на Крусима 1796. године, Петар Први га је ожалио као велики губитак за цијели крај. Народ је то тумачио да је он био здухач и да му је душа излазила из тијела и летјела да се бије са истим таквим душама са оне стране Јадранског мора. Тако је он цијели тај крај (Црна Гора и Албанија) штитио од временских непогода: суше, града и сл. Народ је констатовао да од његове смрти више није било онако родних година као раније, ни у Албанији ни у Црној Гори.[3] Глас Црногорца је објавио и текст Ровинског о Здухачима. Ту се наводе ријечи Петра Првог о смрти Бушатлије: Ми смо га убили, али за срећу земље боље би било, да је остао жив, јер га је мати носила под пасом три године, и он је био понајјачи здухач, кога нијесу могли савладати сви прекоморски... [4] [5]
— 37.19.108.105 (разговор) 23:55, 10. март 2021. (CET)
- ^ Томановић 2018, стр. 341.
- ^ Томановић, Лазар (1899). Г. Руварац и Монтенегрина. Сремски Карловци. стр. 21.
- ^ Ровински 1998, стр. 276.
- ^ Ровински, Павле (1888). Глас Црногорца за 22. мај, бр. 22, Поглед Црногорца на свијет. Цетиње. стр. 1.
- ^ Лубурић, Андрија (1940). Поријекло и прошлост династије Петровића. Београд. стр. 164.