Разговор:Стећак/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
готово сви "натписи" који су наведени у дијелу чланка о натписима са стећака су нетачни. Дијелом је то "поезија" Ненада Азизина Тановића из 1994. О озбиљности саме збирке довољно говори посвета Маку Диздару, како каже аутор - шехиду босанског идентитета. Сљедећи "натписи" су из поменуте збирке пјесама "Стећци или Облици боасанских душа" и НИСУ натписи са стећака:
"натпис А се лежи Љубљен у Врхбосни рожден в Врхбосни закпан на својини на племенитој. Ја бјех онај ткоји цијел живот на раскрсницам стајах, размишљах, оклијевах. Бјех онај ткоји се питах как то да небо не стари а из њег се стално раджају нова и нова годишња доба. И у соби гдје бјех бјеше прозор, а иза прозора бескрај. Ал ја упорно гледах у под. И мишљах мојом смерти све тће то конечно стати. Ал није и моја смерт све старша и све тјешња је. Кам ми усјече Дражета а запис уписа Хусан не да покажу да бјех ветћ да ме више неима. Љета господњег 1258...
...Стећци који наглашавају верску припадност су доста ретки у односу на остале. Постоји их свега неколицина, међу којима и: „Сие лежи Миховио Граховичић праве вире римске, кои почтено хоћаше и Богу се молаше и добро књигу знаше, дај му Бог души да буде спашен“ (Граховчићи код Травника). Или: „А се лежи добри гост Мишљен праве вјере босанске. Биљег постави кшчи Корија и на ми и на моју милу кућницу Бадачу. Ти који пролазиш пројди у миру и не спомињи си и не гонетај гријехе наше. Залуд ти је тај посао. Наши дани су избројани, наше ноћи потрошене, наши гријеси дим. Својих корака се плаши, они ће ти главе доћи на путу којим ходиш. И да знаш више вриједи црв који се сада креће но сва добра дјела која заједно учинисмо за живота својих и Бадача и ја. Кам нам усјечен је годне 1273. по Господу у Коцерини на племенитој земљи, а писа Дабиша“ (Бањевици, Братунац). Док око „праве вире римске“ нема спора, дотле се формулација „права вјера босанска“ тумачи двојако, у смислу припадности православљу или припадности некадашњој цркви босанској, углавном у зависности од националне и верске припадности тумача..."
године на стећцима се појавлјују у само десетак примјерака и осим једног случаја који је написан арапским цифрама и по рачунању од рођења Исуса Христа, све остале су писане словним (шифрованим) симболима и по рачунању православне цркве, односно од стварања свијета. Најстарији стећак (са натписом, и уопште) је датиран у другу половину 12 вијека и нађен је на подручју Требиња, тако да је апсолутно неистинито навођење натписа као што су ови :
"Често су понављана и упозорења да се стећак не руши, нпр: „А се лежи Толоје. Не преврни ми ови кам, не прекидај ми ови сан.“ (Горњи Мочиоци, Црепаљско, 1066). Поред обичних молби и упозорења да се споменик не руши, понекад су упућиване и праве клетве, попут: „А се је кам од Тртише. Живјех мирно, Бога молећ и зла не мислећ. Овден, гди ми је кам, уби ме гром. Зашто Боже? Да су клете и проклете руке које би ово претуриле док одговор не добијем. 1174. годне по Господу нашем.“ (Хумско, Фоча)."
Такође је навођена и поезија Мака Диздара, као аутентични натписи, што опет није тачно. Ови натписи НИСУ натписи са стећака:
"Ту су још и стећци са чисто етичким порукама, попут: „И много от моје руке на земји би, а ни от мене нико не би мртав и убит“ (Радимља, Столац, 1094. година), као и вечна из камена опомена исправности нашег деловања: „Нек ти ова рука буде знак да се замислиш над својим рукама“ (Радимља, Столац)."
У науци је већ одавно депласирано мишљење да су стећци богумилски споменици. Готово сви извори који су наведени, немају пуно везе са натписима са стећака, осим тенденције за искривљивањем истине
stechci nemaju nikakve veze sa bogumilima i tzv. bosanskoj crkvi , cak sta vise vecina ih je na teritotiji hercegovine a ne bosne ... a moze li mi neki genij objasniti kako stecak iz gornjeg hrasnog i stoca govori da je taj rodjen i sahranjen u vrhbosni a nadgrobni spomenik je u stolcu , i to 1258. kada se hercegovina tj. zahumlje nalazilo u sastavu srbije tj. raske i pod nemanjicima ... predlazem da se izbrisu natpisi sa strcaka jer su izmisljeni u nekoj knjizi a ne nalaze se originalno na njima ... --77.78.196.80 (разговор) 14:40, 6. септембар 2010. (CEST)
Starost stećaka
Stećci nisu nastali u srednjem veku kako se navodi u članku.