Распад Аустроугарске

Распад Аустроугарске био је велики геополитички догађај који је био посљедица раста унутрашњих друштвених супротности и одвајања различитих дијелова Аустроугарске. Октобарска револуција 1917. и Четрнаест тачака Вудроа Вилсона из јануара 1918. подстицале су социјализам с једне стране и национализам с друге, или алтернативно комбинацију обје тенденције, међу свим народима Хабзбуршке монархије.

Угарски парламент је 17. октобра 1918. прекинуо унију са Аустријом и прогласио независност земље, Чехословачка је формирана 28. октобра, а Држава Словенаца, Хрвата и Срба 29. октобра. Западноукрајинска Народна Република је прогласила независност 3. новембра, а у Кракову је 6. новембра успостављена Пољска. Током распада монархије, настале су Тарнобжегска република, Хуцулска република, Лемко-русинска република, Република Команча, Република Прекмурје, Мађарска Совјетска Република, Словачка Совјетска Република, Банатска република и Италијанска управа за Кварнер.

Преостале територије насељене подијељеним народима ушле су у састав постојећих или новоформираних држава. Правно, распад монархије је формализован Сенжерменским споразумом 1919. са Аустријом, који је дјеловао и као мировни споразум послије Првог свјетског рата, и Тријанонским споразумом 1920. са Мађарском.

Литература

• Cornwall, Mark (2002). The Last Years of Austria-Hungary: A Multi-national Experiment in Early Twentieth-century Europe (на језику: енглески). University of Exeter Press. ISBN 978-0-85989-563-7. Приступљено 24. 11. 2021. 
• Tucker, Spencer; Roberts, Priscilla Mary (2005). World War I: Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-420-2. Приступљено 24. 11. 2021.