Расположиви доходак
Овај чланак се у великој мери или у потпуности ослања на један извор. |
Расположиви доходак представља доходак послије плаћања пореза. Доходак који стиче домаћинство, потрошач, из различитих извора (мјесечна надница, камата, рента, профит) реализујући услуге фактора у његовом власништву на тржишту ресурса, зове се текућим дохотком домаћинства. Тај доходак () намијењен је једним дијелом за плаћање личних, то јесте персоналних пореза држави (), даље за штедњу (), а преостали дио намијењен је текућој потрошњи (), у виду такозваних потрошачких расхода.[1]
У зрелим друштвима од грађана се очекује да прво подмире порезе према држави и друштви, док штедња, школовање дјеце, и други издаци су на другом мјесту.[1]
Висина потрошачких расхода зависи од масе дохотка, величине пореза које треба платити и планиране штедње. Средства за потрошњу се могу увећати потрошачким кредитима, продајом дијела породичног богатства, добијањем донација и тако даље. Колико ће се донијети робе у потрошачкој торби са потрошачког тржишта, то је већ питање потрошачке тражње и прилика на потрошачком тржишту.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Ребић & Ђерић 2021, стр. 104.
- ^ Ребић & Ђерић 2021, стр. 105.
Литература
уреди- Ребић, Младен; Ђерић, Бранко (2021). Основи економије. Источно Сарајево: Центар за издавачку дјелатност Економског факултета.