Википедија

Рашомон (филм)

јапански филм направљен 1950. године у режији Акире Куросаве.

Рашомон (јап. 羅生門, транслит. Rashōmon) је јапански историјски филм направљен 1950. године у режији Акире Куросаве, у сарадњи са Казуом Мијагавом. Главне улоге тумаче Тоширо Мифуне, Мачико Кјо и Масајуки Мори, као особе које на различите начине описују убиство самураја у шуми. Сценарио се заснива на краткој причи Рјуносукеа Акутагаве У честару, док се наслов и место радње заснива на другој причи истог аутора, Рашомон.

Рашомон
Филмски постер
Изворни насловРашомон
Жанр
РежијаАкира Куросава
СценариоАкира Куросава и Шинобу Хашимото
Главне улоге
Година1950.
Трајање88 минута
ЗемљаЈапан
Језикјапански
IMDb веза

Филм је познат по приповедачкој техници где различити ликови дају субјективне, различите и контрадикторне верзије истог догађаја. Иако су све верзије делимично исте, сваки сведок је мењао причу лагањем да би се приказао у најбољем светлу. Рашомон ефекат [en] је назван по овом филму.

Рашомон је први јапански филм који је остварио светску популарност и сматра се једним од најбољих филмова свих времена. Добио је Златног лава на Венецијанском филмском фестивалу 1951. године и почасног Оскара 1952. године.

Наслов

уреди

Сама реч Рашомон би се могло превести као Врата живота ухваћених у мрежу. У почетку, званични превод назива филма на енглески језик је био Врата пакла. Међутим, након што је 1953. године режисер Теиносуке Кинугаса [en] снимио филм Врата пакла (јап. 地獄門, транслит. Jigokumon), име Куросавиног филма је прихваћено у облику директне транскрипције јапанског оригиналног имена.

Сценарио

уреди

Сценарио филма су заједнички писали Хашимото [en] и Куросава, а заснован је на две приповетке анонимног писца из 12. века, из антологије Збирка прича из давнина (јап. 今昔物語集, транслит. Конџаку моногатаришу), које је литерарно обрадио Рјуносуке Акутагава (Рашомон [en] и У честару [en]). Даље гледано, прича У честару је такође заснована на елементима приповетке Емброуза Бирса Пут месечине [en] (енгл. The Moonlit Road). У шпици филма се каже да је радња филма заснована само на приповеци У честару.

Радња

уреди

Радња филма одвија се у Јапану, код старих градских врата града Кјото Раџомон [en], преименованим у Рашомон у Акутагавиној краткој причи. Ту се сусрећу један дрвосеча, свештеник и случајни пролазник (Кичиџиро Уеда), коме они препричавају један догађај. Дрвосеча (Такаши Шимура) и свештеник (Минору Чијаки) су ужаснути оним што су чули на суду о убиству једног самураја три дана претходно у шуми, на путу између Јамашине и Секијаме. Дрвосеча и свештеник су били сведоци на суђењу. Наиме, злогласни бандит Таџомару (Тоширо Мифуне) је тада убио једног самураја (Масуки Мори) и узео му мач и коња, након што му је силовао жену (Мачико Кио). Дрвосеча је судији рекао да је он нашао леш самураја у шуми и одмах о томе обавестио полицију. На месту убиства је нашао само женски шешир са велом, самурајску капу и комаде ужета. На питање да ли је нашао нож и мач убијеног, одговорио је да није. Свештеник је само рекао да је на том истом путу у то време срео самураја који је водио коња на коме је јахала самурајева жена. Трећи сведок је полицајац који је ухватио разбојника пре два дана. Каже да га је нашао на обали реке где лежи превијајући се у грчевима у песку. Полицајац га је везао, нашао код њега мач и лук и стреле, а мало даље је био коњ који је био власништво убијеног. Полицајац је био мишљења да је коњ збацио разбојника са себе и тиме осветио свога господара. Бандит је био изнервиран полицајчевом тврдњом о освети. Рекао је да је тај дан био ожеднио па је пио воду на потоку у коме је, по његовом мишљењу, била распаднута змија отровница, што је изазвало несносне грчеве у његовом трбуху.

Бандит се обраћа невидљивом судији и каже да зна да ће бити обешен, и да више нема шта да изгуби, па ће говорити истину. Три дана претходно, бандит је одмарајући се у шуми, приметио једног човека, самураја, и његову жену која је јахала коња кога је самурај водио. Жена је на глави имала шешир и вео, па Таџомару није могао да јој види лице, у први мах. Касније је успео да јој види лице и био је очаран њеном лепотом. Хтео је да је има, тј. да је силује. Одлучивши да не чека ни тренутак, Таџомару је пришао човеку, наговорио га да пође с њим дубље у шуму да би му показао скровиште даље у шуми, пуно нађеног блага у некој рушевини. Одвевши га даље од жене, која је сама остала с коњем, Таџомару је напао човека с леђа, савладао га и везао за дрво. Везаног га је оставио у шуми и отишао до његове жене, рекао јој да је њеног мужа ујела змија. Видевши мужа свезаног, жена је потегла нож покушавајући да убије бандита. Бандит је савладао жену и силовао је. Жена је рекла да она не може да живи од срамоте која јој је учињена и тражи да један од њих двојице мора умрети а она ће поћи за оним који преживи. Таџомару је у борби убио њеног мужа, а кад се осврнуо, жене нигде није било. Узео је мач убијеног и коња. Мач је дао за пиће у некој крчми у граду. На питање шта је било са ножем којим је жена напала бандита, бандит је рекао да је нож био веома вредан, опточен бисерима и да је то био његов велики пропуст што није узео нож.

Свештеник је рекао да је полиција нашла жену у манастиру и довела пред судију. У свом сведочењу жена је рекла да је, након што ју је силовао бандит, бандит се наругао везаном мужу, узео његов мач и отишао. Жена је пришла мужу али он ју је дочекао презирним погледом. Жена је пресекла конопац којим је био везан њен муж и понудила му нож тражећи да је он убије, али да је не гледа са тим презиром у очима. Казала је да се тада онесвестила, а кад је дошла себи, видела је мртвог мужа са ножем у грудима. Покушала је да се убије тако што се је бацила у језерце, али јој то није успело. Казала је за себе да је она тада била само немоћна и јадна жена, неспособна да ишта учини.

Свештеник затим прича пролазнику сведочење убијеног мужа. У свом сведочењу убијени муж, преко медија, тврди да је бандит, након што је силовао жену, нудио да је поведе са собом и да се ожени њоме. Жена је на то пристала али је тражила од бандита да убије њеног мужа, тврдећи да она неће моћи да поднесе срамоту која јој је учињена, док год је муж жив. На те речи се бандит згрози, баци жену на тло и пита мужа шта да ради са женом, да је убије или поштеди. Муж је, због овог поступка бандита био спреман да му опрости злочин. Жена се дигне са тла и побегне. Бандит отрчи за женом па се врати касније и ослободи везаног мужа. Муж се подигне, плаче и нађе нож који је испустила његова жена, и забије га себи у срце. Након тога каже да је пао у таму и да је неко нежно извукао нож из његовог срца.

Дрвосеча, након свештеникове приче, каже да је лаж да се муж убио ножем, већ да је убијен мачем. Признаје да је видио све шта се десило, али на суду то није рекао, бојећи се да га суд не види као саучесника. Видио је жену како седи на тлу и плаче и како је бандит моли за опроштај. Хоће да се ожени њоме и да чак не буде више бандит, ако то жена жели. Каже да ће урадити што год она тражи од њега, само да се уда за њега. Жена се диже, узима нож и ослобађа везаног мужа, што бандит види да он и муж морају да одлуче борбом коме ће она припасти. Муж одбија да прихвати борбу и каже да му таква жена више не треба. За њега је она само бесрамна курва која треба да се убије. Бандит, након кратке станке, напушта сцену и жена потрчи за њим. Бандит се окрене и подвикне јој да га не следи. Жена плаче а муж јој каже како јој плач неће помоћи. Бандит каже да остави жену на миру јер су жене по природи слабићи. На ове речи се жена дигне, и каже како су њих двојица кукавице, јер, да је муж прави човек, он би убио бандита, а и бандит је слабић као и муж. Потом пљуне у лице бандиту. Након тих жениних речи почиње борба мужа и бандита, пуна страха код обојице за сопствени живот. Бандит се у једном моменту борбе нађе у смртној опасности. На крају бандит убије мужа, не зато што је био бољи борац, него због несрећне околности у којој се нашао муж: забио је мач у пањ у току борбе. Исцрпљен смртним страхом и борбом, бандит пође да убије жену али му она побегне.

Моралне поруке

уреди

На крају, пролазник каже како сад не зна коме да верује. Дрвосеча тврди како је све видио својим очима и да не лаже. Пролазник каже како нико не лаже док не проговори. Свештеник каже да су људи кукавице у души и да не желе често сами себи да кажу истину. Не жели више да слуша о овом ужасу и хоће да има веру у људе. Каже, ако не буде вере у људе, овај свет ће бити пакао, нашто пролазник каже да је овај свет већ пакао. Чује се плач детета и пролазник налази остављено новорођенче у корпи умотано у кимоно са амајлијом. Пролазник узима кимоно и амајлију, након чега га зауставља дрвосеча оптужујући га да је зао и себичан. Пролазник каже да је у људској природи бити себичан и подсећа дрвосечу да није рекао где је скупоцени нож којим је жена напала бандита. Да би искупио свој грех дрвосеча узима новорођенче себи.

Силована жена, огорчени муж, сексуално похлепни бандит се желе да прикажу у најбољем светлу (храбри, племенити, ватрени, самопожртвовани) и истовремено бољим од других (који су кукавице, похлепни, сексуално девијантни, лицемерни). На крају, дрвосеча-посматрач сведочи о моралном и физичком кукавичлуку све троје. Двојица мушкараца превише су преплашена да би се витешки борили а смрт једног је резултат несрећног случаја, а не лукавства и вештине.

Место филма у светској кинематографији

уреди

Рашомон је један од најзначајнијих филмова у свету до данас. Куросава је овим филмом се показао филмској публици као креативан уметник, а тиме у свету постао признат и слављен. Славу и признања која је достигао овим филмом Куросава никад није достигао у својој земљи. Рашомон је први јапански филм који је постигао светски успех. На Венецијанском фестивалу је 1951. године награђен Златним лавом, а следеће године је добио почасног Оскара Америчке филмске академије. Јапанска влада није била одобрила да "Рашомон" иде на Венецијански фестивал. Уместо тога филма је био предложен један филм - редитеља Јасуџиро Озуа. "Рашомон" је уједно и први филм који уводи непоузданог наратора у наративну кинематографију.

Рашомон су 1960-1961 адаптирали, за америчку и британску телевизију, Сидни Ламет и Рудолф Картије са западним глумцима уместо Јапанаца. Мартин Рит је према Рашомону 1964. године направио вестерн Револт (енгл. The Outrage) а Бриџет Фонда серијал Гвоздени лавиринт (енгл. Iron Maze) 1991. године.

Награде и признања

уреди
  • Плава врпца (1951), Јапан Најбољи сценарио: Акира Куросава и Шинобу Хашимото
  • Маиничи филм награда (1951), Јапан Најбоља глумица: Мачико Кио
  • Златни лав Венецијанског филског фестивала (1951): Акира Куросава
  • National Board of Review САД (1951): Најбољи редитељ и најбољи страни филм - Акира Куросава, Рашомон
  • Оскар Филмске академије, САД (1952): почасни Оскар за најбољи филм на страном језику

Литература

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рашомон_(филм)&oldid=28828940”