Википедија

Рашомон (film)

јапански филм направљен 1950. године у режији Акире Куросаве.

Rašomon (jap. 羅生門, translit. Rashōmon) je japanski džidaigeki [en] film napravljen 1950. godine u režiji Akire Kurosave, u saradnji sa Kazuom Mijagavom. Glavne uloge tumače Toširo Mifune, Mačiko Kjo i Masajuki Mori, kao osobe koje na različite načine opisuju ubistvo samuraja u šumi. Scenario se zasniva na kratkoj priči Rjunosukea Akutagave U čestaru, dok se naslov i mesto radnje zasniva na drugoj priči istog autora, Rašomon.

Rašomon
Filmski poster
Izvorni naslovRašomon
Žanr
RežijaAkira Kurosava
ScenarioAkira Kurosava i Šinobu Hašimoto
Glavne uloge
Godina1950.
Trajanje88 minuta
ZemljaJapan
Jezikjapanski
IMDb veza

Film je poznat po pripovedačkoj tehnici gde različiti likovi daju subjektivne, različite i kontradiktorne verzije istog događaja. Iako su sve verzije delimično iste, svaki svedok je menjao priču laganjem da bi se prikazao u najboljem svetlu. Rašomon efekat [en] je nazvan po ovom filmu.

Rašomon je prvi japanski film koji je ostvario svetsku popularnost i smatra se jednim od najboljih filmova svih vremena. Dobio je Zlatnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu 1951. godine i počasnog Oskara 1952. godine.

Naslov uredi

Sama reč Rašomon bi se moglo prevesti kao Vrata života uhvaćenih u mrežu. U početku, zvanični prevod naziva filma na engleski jezik je bio Vrata pakla. Međutim, nakon što je 1953. godine režiser Teinosuke Kinugasa [en] snimio film Vrata pakla (jap. 地獄門, translit. Jigokumon), ime Kurosavinog filma je prihvaćeno u obliku direktne transkripcije japanskog originalnog imena.

Scenario uredi

Scenario filma su zajednički pisali Hašimoto [en] i Kurosava, a zasnovan je na dve pripovetke anonimnog pisca iz 12. veka, iz antologije Zbirka priča iz davnina (jap. 今昔物語集, translit. Конџаку моногатаришу), koje je literarno obradio Rjunosuke Akutagava (Rašomon [en] i U čestaru [en]). Dalje gledano, priča U čestaru je takođe zasnovana na elementima pripovetke Embrouza Birsa Put mesečine [en] (engl. The Moonlit Road). U špici filma se kaže da je radnja filma zasnovana samo na pripoveci U čestaru.

Radnja uredi

Radnja filma odvija se u Japanu, kod starih gradskih vrata grada Kjoto Radžomon [en], preimenovanim u Rašomon u Akutagavinoj kratkoj priči. Tu se susreću jedan drvoseča, sveštenik i slučajni prolaznik (Kičidžiro Ueda), kome oni prepričavaju jedan događaj. Drvoseča (Takaši Šimura) i sveštenik (Minoru Čijaki) su užasnuti onim što su čuli na sudu o ubistvu jednog samuraja tri dana prethodno u šumi, na putu između Jamašine i Sekijame. Drvoseča i sveštenik su bili svedoci na suđenju. Naime, zloglasni bandit Tadžomaru (Toširo Mifune) je tada ubio jednog samuraja (Masuki Mori) i uzeo mu mač i konja, nakon što mu je silovao ženu (Mačiko Kio). Drvoseča je sudiji rekao da je on našao leš samuraja u šumi i odmah o tome obavestio policiju. Na mestu ubistva je našao samo ženski šešir sa velom, samurajsku kapu i komade užeta. Na pitanje da li je našao nož i mač ubijenog, odgovorio je da nije. Sveštenik je samo rekao da je na tom istom putu u to vreme sreo samuraja koji je vodio konja na kome je jahala samurajeva žena. Treći svedok je policajac koji je uhvatio razbojnika pre dva dana. Kaže da ga je našao na obali reke gde leži previjajući se u grčevima u pesku. Policajac ga je vezao, našao kod njega mač i luk i strele, a malo dalje je bio konj koji je bio vlasništvo ubijenog. Policajac je bio mišljenja da je konj zbacio razbojnika sa sebe i time osvetio svoga gospodara. Bandit je bio iznerviran policajčevom tvrdnjom o osveti. Rekao je da je taj dan bio ožednio pa je pio vodu na potoku u kome je, po njegovom mišljenju, bila raspadnuta zmija otrovnica, što je izazvalo nesnosne grčeve u njegovom trbuhu.

Bandit se obraća nevidljivom sudiji i kaže da zna da će biti obešen, i da više nema šta da izgubi, pa će govoriti istinu. Tri dana prethodno, bandit je odmarajući se u šumi, primetio jednog čoveka, samuraja, i njegovu ženu koja je jahala konja koga je samuraj vodio. Žena je na glavi imala šešir i veo, pa Tadžomaru nije mogao da joj vidi lice, u prvi mah. Kasnije je uspeo da joj vidi lice i bio je očaran njenom lepotom. Hteo je da je ima, tj. da je siluje. Odlučivši da ne čeka ni trenutak, Tadžomaru je prišao čoveku, nagovorio ga da pođe s njim dublje u šumu da bi mu pokazao skrovište dalje u šumi, puno nađenog blaga u nekoj ruševini. Odvevši ga dalje od žene, koja je sama ostala s konjem, Tadžomaru je napao čoveka s leđa, savladao ga i vezao za drvo. Vezanog ga je ostavio u šumi i otišao do njegove žene, rekao joj da je njenog muža ujela zmija. Videvši muža svezanog, žena je potegla nož pokušavajući da ubije bandita. Bandit je savladao ženu i silovao je. Žena je rekla da ona ne može da živi od sramote koja joj je učinjena i traži da jedan od njih dvojice mora umreti a ona će poći za onim koji preživi. Tadžomaru je u borbi ubio njenog muža, a kad se osvrnuo, žene nigde nije bilo. Uzeo je mač ubijenog i konja. Mač je dao za piće u nekoj krčmi u gradu. Na pitanje šta je bilo sa nožem kojim je žena napala bandita, bandit je rekao da je nož bio veoma vredan, optočen biserima i da je to bio njegov veliki propust što nije uzeo nož.

Sveštenik je rekao da je policija našla ženu u manastiru i dovela pred sudiju. U svom svedočenju žena je rekla da je, nakon što ju je silovao bandit, bandit se narugao vezanom mužu, uzeo njegov mač i otišao. Žena je prišla mužu ali on ju je dočekao prezirnim pogledom. Žena je presekla konopac kojim je bio vezan njen muž i ponudila mu nož tražeći da je on ubije, ali da je ne gleda sa tim prezirom u očima. Kazala je da se tada onesvestila, a kad je došla sebi, videla je mrtvog muža sa nožem u grudima. Pokušala je da se ubije tako što se je bacila u jezerce, ali joj to nije uspelo. Kazala je za sebe da je ona tada bila samo nemoćna i jadna žena, nesposobna da išta učini.

Sveštenik zatim priča prolazniku svedočenje ubijenog muža. U svom svedočenju ubijeni muž, preko medija, tvrdi da je bandit, nakon što je silovao ženu, nudio da je povede sa sobom i da se oženi njome. Žena je na to pristala ali je tražila od bandita da ubije njenog muža, tvrdeći da ona neće moći da podnese sramotu koja joj je učinjena, dok god je muž živ. Na te reči se bandit zgrozi, baci ženu na tlo i pita muža šta da radi sa ženom, da je ubije ili poštedi. Muž je, zbog ovog postupka bandita bio spreman da mu oprosti zločin. Žena se digne sa tla i pobegne. Bandit otrči za ženom pa se vrati kasnije i oslobodi vezanog muža. Muž se podigne, plače i nađe nož koji je ispustila njegova žena, i zabije ga sebi u srce. Nakon toga kaže da je pao u tamu i da je neko nežno izvukao nož iz njegovog srca.

Drvoseča, nakon sveštenikove priče, kaže da je laž da se muž ubio nožem, već da je ubijen mačem. Priznaje da je vidio sve šta se desilo, ali na sudu to nije rekao, bojeći se da ga sud ne vidi kao saučesnika. Vidio je ženu kako sedi na tlu i plače i kako je bandit moli za oproštaj. Hoće da se oženi njome i da čak ne bude više bandit, ako to žena želi. Kaže da će uraditi što god ona traži od njega, samo da se uda za njega. Žena se diže, uzima nož i oslobađa vezanog muža, što bandit vidi da on i muž moraju da odluče borbom kome će ona pripasti. Muž odbija da prihvati borbu i kaže da mu takva žena više ne treba. Za njega je ona samo besramna kurva koja treba da se ubije. Bandit, nakon kratke stanke, napušta scenu i žena potrči za njim. Bandit se okrene i podvikne joj da ga ne sledi. Žena plače a muž joj kaže kako joj plač neće pomoći. Bandit kaže da ostavi ženu na miru jer su žene po prirodi slabići. Na ove reči se žena digne, i kaže kako su njih dvojica kukavice, jer, da je muž pravi čovek, on bi ubio bandita, a i bandit je slabić kao i muž. Potom pljune u lice banditu. Nakon tih ženinih reči počinje borba muža i bandita, puna straha kod obojice za sopstveni život. Bandit se u jednom momentu borbe nađe u smrtnoj opasnosti. Na kraju bandit ubije muža, ne zato što je bio bolji borac, nego zbog nesrećne okolnosti u kojoj se našao muž: zabio je mač u panj u toku borbe. Iscrpljen smrtnim strahom i borbom, bandit pođe da ubije ženu ali mu ona pobegne.

Moralne poruke uredi

Na kraju, prolaznik kaže kako sad ne zna kome da veruje. Drvoseča tvrdi kako je sve vidio svojim očima i da ne laže. Prolaznik kaže kako niko ne laže dok ne progovori. Sveštenik kaže da su ljudi kukavice u duši i da ne žele često sami sebi da kažu istinu. Ne želi više da sluša o ovom užasu i hoće da ima veru u ljude. Kaže, ako ne bude vere u ljude, ovaj svet će biti pakao, našto prolaznik kaže da je ovaj svet već pakao. Čuje se plač deteta i prolaznik nalazi ostavljeno novorođenče u korpi umotano u kimono sa amajlijom. Prolaznik uzima kimono i amajliju, nakon čega ga zaustavlja drvoseča optužujući ga da je zao i sebičan. Prolaznik kaže da je u ljudskoj prirodi biti sebičan i podseća drvoseču da nije rekao gde je skupoceni nož kojim je žena napala bandita. Da bi iskupio svoj greh drvoseča uzima novorođenče sebi.

Silovana žena, ogorčeni muž, seksualno pohlepni bandit se žele da prikažu u najboljem svetlu (hrabri, plemeniti, vatreni, samopožrtvovani) i istovremeno boljim od drugih (koji su kukavice, pohlepni, seksualno devijantni, licemerni). Na kraju, drvoseča-posmatrač svedoči o moralnom i fizičkom kukavičluku sve troje. Dvojica muškaraca previše su preplašena da bi se viteški borili a smrt jednog je rezultat nesrećnog slučaja, a ne lukavstva i veštine.

Mesto filma u svetskoj kinematografiji uredi

Rašomon je jedan od najznačajnijih filmova u svetu do danas. Kurosava je ovim filmom se pokazao filmskoj publici kao kreativan umetnik, a time u svetu postao priznat i slavljen. Slavu i priznanja koja je dostigao ovim filmom Kurosava nikad nije dostigao u svojoj zemlji. Rašomon je prvi japanski film koji je postigao svetski uspeh. Na Venecijanskom festivalu je 1951. godine nagrađen Zlatnim lavom, a sledeće godine je dobio počasnog Oskara Američke filmske akademije. Japanska vlada nije bila odobrila da "Rašomon" ide na Venecijanski festival. Umesto toga filma je bio predložen jedan film - reditelja Jasudžiro Ozua. "Rašomon" je ujedno i prvi film koji uvodi nepouzdanog naratora u narativnu kinematografiju.

Rašomon su 1960-1961 adaptirali, za američku i britansku televiziju, Sidni Lamet i Rudolf Kartije sa zapadnim glumcima umesto Japanaca. Martin Rit je prema Rašomonu 1964. godine napravio vestern Revolt (engl. The Outrage) a Bridžet Fonda serijal Gvozdeni lavirint (engl. Iron Maze) 1991. godine.

Nagrade i priznanja uredi

  • Plava vrpca (1951), Japan Najbolji scenario: Akira Kurosava i Šinobu Hašimoto
  • Mainiči film nagrada (1951), Japan Najbolja glumica: Mačiko Kio
  • Zlatni lav Venecijanskog filskog festivala (1951): Akira Kurosava
  • National Board of Review SAD (1951): Najbolji reditelj i najbolji strani film - Akira Kurosava, Rašomon
  • Oskar Filmske akademije, SAD (1952): počasni Oskar za najbolji film na stranom jeziku

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рашомон_(филм)&oldid=26703436”