Розе глас
Розе глас или ружичасти глас (енгл. Pink vote) односи се на права гејева и лезбијки да гласају. Стога, розе глас се односи на сваки глас гејева или лезбијки на гласањима. Овај концепт је најраспрострањенији у Уједињеном Краљевству, али се такође раширио по САД и Канади, као и многим другим државама као што су Јужна Африка и Аустралија. Такође, постоје друштвено-политички покрети и политичке групе које су оформили ЛГБТ+ људи, а који су повезани са политичким странкама.
Уједињено Краљевство уреди
Према Канцеларији за националну статистику, 1.00% укупне популације Уједињеног Краљевства је хомосексуално, па стога 480.000 људи сматра себе гејем или лезбијком.[1]
Политичке странке у Уједињеном Краљевству сада циљају на корпус розе гласова и труде се да убеде хомосексуалну заједницу да гласа за њих.[2][3][4]
Значај розе гласа се значајно повећао са променом времена. Чарлс Кенеди из Либералних демократа промовисао је "розе глас", а чак је и обећавао пакет за унапређење хомосексуалних права.[5] Чак су и премијер и вођа конзервативаца чинили акције како би добили розе гласове три милиона британских гласача.[6]
Сједињене Америчке Државе уреди
Према резултатима истраживања Галупа, интервјуисани Американци су проценили да је геј популација у САД око 20% укупне популације, мада су праве бројке процењене на око 10% или мање.[7] Овај проценат игра велику улогу у изборима и политичке странке чине све да прикупе те розе гласаче.[8][9] Стоунвол демократе (повезани са Демократском странком) и Брвнарски републиканци (повезани са Републиканском странком) су две највеће америчке политичке групе које се баве проблемима права ЛГБТ особа у политици.
Промена времена уреди
Са видљивим ефектом розе гласа у Британији, канадски политички сценарио је такође дошао до политике розе гласа.[10] Ова нова идеја је такође била тема дебате у аустралијском политичком систему.[11]
Постоје државе као што је Јужна Африка, где розе глас тек треба да добије на значају, а хомосексуална заједница тек треба да добије значај у изборима.[12]
Недавне анкете ЛГБТ гласача откриле су да су гласачке навике квир људи комплексније него што се то раније мислило.[13]
У фокусу уреди
Постојале су дебате око значаја које имају розе гласови и њихово постојање у политици.[14] Упркос њима, розе гласови су чак стигли и до Оскара.[9]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ bbc (23. 9. 2010). „UK gay, lesbian and bisexual population revealed”. BBC News.
- ^ independent (4. 7. 2009). „Battle for pink vote gets poisonous”. The Independent. London.
- ^ guardian (6. 7. 2009). „Why Tories are winning the pink vote”. The Guardian. London.
- ^ telegraph (26. 2. 2004). „Howard to woo 'pink vote' at gay summit”. The Daily Telegraph. London.
- ^ independent (6. 3. 2001). „Kennedy woos the 'pink vote' with pledge to extend gay rights”. The Independent. London.[мртва веза]
- ^ thesun (4. 7. 2009). „Leaders fight for the pink vote”. The Sun. London.
- ^ gallup. „Percentage of Homosexual Population”.
- ^ The Advocate. Kerry Plans for Gay America.
- ^ а б guardian (24. 2. 2006). „The pink vote”. The Guardian. London.
- ^ nationalpost. „Kelly McParland: Harper could take a cue from Cameron on Pride”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2009. г. Приступљено 14. 06. 2019.
- ^ onlineopinion. „The new pink vote”.
- ^ timeslive. „Pink vote still up for grabs”.
- ^ Huneke, Samuel (27. 1. 2017). „Queering the Vote”. LA Review of Books.
- ^ guardian (26. 3. 2004). „Can you be pink and true blue?”. The Guardian. London.
Литература уреди
- The Advocate. Kerry Plans for Gay America.