ИИХФ је у оквиру првенства прослављала тридесету годишњицу од оснивања, а са тим у вези објављен је посебан билтен пре ком је Чехословачка била на првом месту у Европи по броју хокејашких клубова (361 клуб), док је Велика Британија имала највише вештачких ледених терена (21 клизаилиште).
На првенству је учестовало 14 екипа, а само такмичење одвијало се у три фазе. У првој фази све екипе су биле подељене у три групе (две са по 5 и једну са 4 екипе), а пласман у другу рунду оствариле су по три првопласиране екипе из сваке групе. У другој фази екипе су биле подељене у три групе с по три тима, а пласман у полуфинале остварили су победници група и најбоља другопласирана селекција.
Титулу светског првака са успехом је одбранила селекција Канаде која је у финалу победила Велику Британију резултатом 3:1. Канађанима је то била укупно 10. титула светских првака, док су Британци као најбоље пласирана европска селекција освојили титулу европског првака (укупно четврту). Треће место освојила је селекција Чехословачке која је победила Немачку резултатом 3:0. Репрезентацију Канаде на овом првенству чинили су играчи екипе Садбери вулвси из Садберија у Онтарију.
На првенству је одиграно укупно 40 утакмица, постигнуто је 159 голова, или 3,98 голова по мечу.
У прелиминарној фази такмичења екипе су подељене у три групе, две групе са по 5 и једну са 4 тима. Играло се по лигашком систему, а пласман у даље такмичење оствариле су по три првопласиране селекције из све три групе.
У другој фази учестовало је 9 екипа међусобно подељених у три групе са по три тима. Играло се по логашком систему, а пласман у полуфинале остварили су победници група и најбоља другопласирана селекција. Занимљиво је да су све три другопласиране селекције имале идентичан број бодова, али је Организациони одбор првенства место у полуфиналу доделио селекцији Немачке уз образложење да су били у групи са, у то време неприкосновеним Канађанима.