Северно острво
Северно острво (енгл. North Island, маорски Te Ika-a-Māui)[1] је, поред Јужног острва, једно од два главна острва која чине Нови Зеланд. Више значајних градова се налазе на Северном острву међу којима највећи град Новог Зеланда, Окланд, као и Велингтон, његов главни град.
 Северно острво | |
  Северно острво | |
| Географија | |
|---|---|
| Координате | 38° 24′ 00″ Ј; 175° 43′ 01″ И / 38.400° Ј; 175.717° И 38° 24′ 00″ Ј; 175° 43′ 01″ И / 38.400° Ј; 175.717° И |
| Површина | 113.729 km2 |
| Висина | 2.797 m |
| Администрација | |
На острву живи 2.820.000 (2005) становника, што чини 76% популације Новог Зеланда.[2] Има површину од 113.729 km2 (43.911 sq mi),[3] што га чини четрнаестим острвом по величини на свету. На неким картама из 19. века острво носи име Нови Минстер. Северно острво је подељено у девет региона: Северна Земља, Окланд, Залив Пленти, Гизборн, Ваикато, Таранаки, Манавату-Вангануи, Хоксов Залив и Велингтон.
Именовање и употреба
уредиИако је острво већ дуги низ година познато као Северно острво,[4] 2009. године Географски одбор Новог Зеланда је утврдио да, заједно са Јужним острвом, Северно острво нема званично име.[5] Након јавних консултација, одбор је у октобру 2013. званично назвао острво Северно острво или Те Ика-а-Мауи.[6]
У прози, два главна острва Новог Зеланда се зову Северно острво и Јужно острво.[7] Такође је на енглеском језику нормално користити предлог у уместо на, на пример „Хамилтон је у Северном острву“, „моја мајка живи у Северном острву“.[8]
Маорска митологија
уредиПрема маорској митологији, Северна и Јужна острва Новог Зеланда настала су кроз деловање полубога Мауја. Мауј и његова браћа пецали су из свог кануа (Јужно острво) када је он упецао велику рибу и извукао је из мора. Док он није гледао, његова браћа су се потукла око рибе и исекла је. Ова велика риба је постала Северно острво, и стога је маорски назив за Северно острво Те Ика-а-Мауј („Риба са Мауја“).[9] Верује се да су планине и долине настале као резултат касапљења рибе од стране Маујеве браће.
Током путовања капетана Џејмса Кука између 1769. и 1770. године, тахићански морепловац Тупаја пратио је оплазак око Новог Зеланда. Мапе су описале Северно острво као „Еа Хеином Ауве” и „Аехеиномове”, које препознаје елемент „Рибе из Мауја”.
Још једно маорско име које је дато Северном острву, али се сада ређе користи, је Аотеароа. Употреба Аотеароа за описивање Северног острва пала је у немилост почетком 20. века и сада је то колективно маорско име за Нови Зеланд у целини.[10][11]
Географија
уреди
Током последњег глацијалног периода, када је ниво мора био преко 100 метара нижи од данашњег нивоа, северна и јужна острва су била повезана огромном обалском равницом која се формирала у заливу Јужног Таранакија.[12] Током овог периода, већи део Северног острва био је прекривен шикарама и шумама, док је данашње полуострво Нортленд било суптропска прашума.[13] Ниво мора је почео да расте пре 7.000 година, на крају су одвојена острва и повезан је Куков мореуз са Тасманским морем.[12]
Демографија
уредиСеверно острво има процењену популацију од 3,922,000 према подацима из јуна 2022.[14]
Још од завршетка Оташке златне грознице из 1860-их, раст европског становништва Новог Зеланда је доживео стабилан „северни помак“, јер су популацијски центри на Северном острву расли брже од оних на Јужном острву Новог Зеланда. Овај популациони тренд се наставио и у двадесет првом веку, али много споријим темпом. Док популација Северног острва наставља да расте брже од Јужног острва, то је искључиво због тога што Северно острво има већи природни прираштај (тј. рођени минус умрли) и међународне миграције; од касних 1980-их, унутрашњи миграциони ток је са Северног острва на Јужно острво.[15] У 2020. години до јуна, Северно острво је добило 21.950 људи од природног прираштаја и 62.710 људи од међународне миграције, док је услед унутрашње миграције изгубило 3.570 људи.[16]
Култура и идентитет
уредиНа попису становништва на Новом Зеланду 2018. године, 65,7% становника Северних Острва идентификовано је као европске етничке припадности, 18,5% као Маори, 17,0% као Азијати, 9,7% као становници Пацифичких острва, 1,6% као Блискоисточни/Латиноамериканци/Африканци и 1,2% као други етничка припадност (углавном 'Новозеланђани'). Укупни износи чине више од 100%, јер се људи могу идентификовати са више етничких група.[17]
Удео становника Северних острва рођених у иностранству је 29,3%. Најчешће стране земље рођења су Енглеска (15,4% становника који су рођени у иностранству), Кина (11,3%), Индија (10,1%), Јужна Африка (5,9%), Аустралија (5,5%) и Самоа (5,3%).[18]
Економија
уредиThe sub-national GDP of the North Island was estimated at US$102.863 billion in 2003, 79% of New Zealand's national GDP.[19]
Референце
уреди- ^ Staff Reporter (10. 10. 2013). „Two official options for NZ island names”. The New Zealand Herald. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ „77% of NZers live in North Island”. RNZ (на језику: енглески). 2017-10-26. Приступљено 2021-11-19.
- ^ „Quick Facts – Land and Environment : Geography – Physical Features”. Statistics New Zealand. 2000. Архивирано из оригинала 8. 4. 2013. г. Приступљено 13. 8. 2012.
- ^ On some 19th-century maps, the North Island is named New Ulster, which was also a province of New Zealand that included the North Island.
- ^ „The New Zealand Geographic Board Considers North and South Island Names”. Land Information New Zealand. 21. 4. 2009. Архивирано из оригинала 14. 2. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2012.
- ^ „Two official options for NZ island names”. The New Zealand Herald. 10. 10. 2013. Приступљено 10. 10. 2013.
- ^ Williamson, Maurice (11. 10. 2013). „Names of NZ's two main islands formalised”. Beehive.govt.nz. New Zealand Government. Приступљено 10. 4. 2020.
- ^ Guardian and Observer style guide: N ("New Zealand") Архивирано 21 јануар 2014 на сајту Wayback Machine, The Guardian. Retrieved 15 April 2019
- ^ „1000 Māori place names”. New Zealand Ministry for Culture and Heritage. 6. 8. 2019.
- ^ „Ngāi Tahu leader: Let's not rush name change”. RNZ (на језику: енглески). 2021-10-02. Приступљено 2022-09-26.
- ^ McLintock, Alexander Hare; James Oakley Wilson, D. S. C.; Taonga, New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu. „AOTEAROA”. An encyclopaedia of New Zealand, edited by A. H. McLintock, 1966. (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-19.
- ^ а б „Estuary origins”. National Institute of Water and Atmospheric Research. Приступљено 3. 11. 2021.
- ^ Ray, N.; Adams, J.M. (2001). „A GIS-based Vegetation Map of the World at the Last Glacial Maximum (25,000–15,000 BP)”. Internet Archaeology. 11 (11). doi:10.11141/ia.11.2.
- ^ „Subnational population estimates (RC, SA2), by age and sex, at 30 June 1996-2022 (2022 boundaries)”. Statistics New Zealand. Приступљено 25. 10. 2022. (regional councils); „Subnational population estimates (TA, SA2), by age and sex, at 30 June 1996-2022 (2022 boundaries)”. Statistics New Zealand. Приступљено 25. 10. 2022. (territorial authorities); „Subnational population estimates (urban rural), by age and sex, at 30 June 1996-2022 (2022 boundaries)”. Statistics New Zealand. Приступљено 25. 10. 2022. (urban areas)
- ^ „New Zealand's population is drifting north”. 2015-01-26. Архивирано из оригинала 26. 1. 2015. г. Приступљено 2021-02-22.
- ^ „Subnational population component changes and median age (RC, TA), at 30 June 2018-20 (2020 boundaries)”. nzdotstat.stats.govt.nz. Приступљено 2021-02-18.
- ^ „Ethnic group (detailed total response - level 3) by age and sex, for the census usually resident population count, 2006, 2013, and 2018 Censuses (RC, TA, SA2, DHB).”. nzdotstat.stats.govt.nz. Приступљено 2020-03-03.
- ^ „Birthplace (detailed), for the census usually resident population count, 2006, 2013, and 2018 Censuses (RC, TA, SA2, DHB)”. nzdotstat.stats.govt.nz. Приступљено 2021-02-18.
- ^ „Regional Gross Domestic Product”. Statistics New Zealand. 2007. Архивирано из оригинала 20. 5. 2010. г. Приступљено 18. 2. 2010.
Литература
уреди- „ACC Payout for Illegal Overstayer | Scoop News”.
- „OECD iLibrary: Statistics / Health at a Glance / 2011 / Waiting time of four months or more for elective surgery”. Organisation for Economic Cooperation and Development (OECD). Архивирано из оригинала 07. 10. 2013. г. Приступљено 2012-12-27.
- Hudson, Alice (14. 10. 2007). „Health cover under the knife”. The New Zealand Herald. Приступљено 2. 10. 2011.
- Buchan, Professor James (јул 2018). „Policy Brief: Nurse Retention” (PDF). International Centre on Nurse Migration. стр. 5. Приступљено 17. 10. 2018.
- „WHO Statistical Information System”. World Health Organization. Приступљено 2008-09-23.
- Johnston, Martin (30. 7. 2010). „NZ ranks last in medicine use and lowest health spender”. The New Zealand Herald. Приступљено 30. 7. 2010.<
- Taonga, New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu. „Primary health care – Te Ara Encyclopedia of New Zealand”. teara.govt.nz (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-27.
- „New Zealand Health System Reforms” (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-27.
- Taonga, New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu. „1. – Hospitals – Te Ara Encyclopedia of New Zealand”. teara.govt.nz (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-27.[мртва веза]
- Taonga, New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu. „5. – Primary health care – Te Ara Encyclopedia of New Zealand”. teara.govt.nz (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-27.
- Community Service Cards Authored by Steve Maharey, former Minister of Social Development
- [1] New Zealand Parliamentary Debates, 19 September 1985
- Healthcare
- „Linda Bryder, 'Hospitals – Hospital funding and patient entitlement', Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand”. Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand. Приступљено 11. 12. 2019.
- McLintock, Alexander Hare; Francis Sydney Maclean M. B., B. CHIR; Taonga, New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu. „PUBLIC HEALTH”. An encyclopaedia of New Zealand, edited by A. H. McLintock, 1966. (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-27.
- „End of free school milk | NZHistory, New Zealand history online”. nzhistory.govt.nz. Приступљено 2018-12-27.
- Taonga, New Zealand Ministry for Culture and Heritage Te Manatu. „4. – Public health – Te Ara Encyclopedia of New Zealand”. teara.govt.nz (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-27.
- „The history of tobacco in New Zealand”. Cancer Society NZ (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-27.
- Manch, Thomas; Witton, Bridie (21. 4. 2021). „Government announces radical plan to centralise healthcare, will abolish DHBs”. Stuff. Архивирано из оригинала 20. 4. 2021. г. Приступљено 16. 11. 2021.
- Quinn, Rowan (21. 4. 2021). „Major health sector shake-up: DHBs scrapped and new Māori Health Authority announced”. Radio New Zealand. Архивирано из оригинала 21. 4. 2021. г. Приступљено 16. 11. 2021.
- „Hopes and doubts as health system overhaul kicks in”. 1News. 1News. 30. 6. 2022. Приступљено 15. 8. 2022.
- „New Health System Act passes third reading in Parliament”. 1 News. TVNZ. 8. 6. 2022. Архивирано из оригинала 7. 6. 2022. г. Приступљено 10. 6. 2022.
Спољашње везе
уреди
