Секстант (сазвежђе)

Секстант (лат. Sextans), је једно од 88 модерних сазвежђа. Мања констелација позиционирана у висини небеског екватора коју је увео астроном Јоханес Хевелије.

Секстант
Сазвежђе
Секстант
Латинско имеSextans
СкраћеницаSex
ГенитивSextantis
СимболизујеСекстант
Ректасцензија10
Деклинација0
Површина314 sq. deg. (47)
Најсјајнија звездаα Sex (4,49m)
Метеорски ројевинема
Видљиво у распону +80°° и −80°°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у априлу.

Значајне карактеристике

уреди

Сектанс Б је прилично светла патуљаста неправилна галаксија магнитуде 6,6, на удаљености од 4,3 милиона светлосних година од Земље. Део је Локалне групе галаксија.[1]

CL J1001+0220 је од 2016. године најудаљеније познато јато галаксија на црвеном помаку z = 2,506, 11,1 милијарди светлосних година од Земље.[2]

У јуну 2015, астрономи су известили о доказима за звезде популације III у галаксији Космос црвени помак 7 (на z = 6,60) пронађене у Секстанс. Такве звезде су вероватно постојале у врло раном свемиру (тј. са великим црвеним помаком) и можда су започеле производњу хемијских елемената тежих од водоника који су потребни за касније формирање планета и живота каквог познајемо.[3][4]

Референце

уреди
  1. ^ Levy 2005, стр. 178. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFLevy2005 (help)
  2. ^ Wang, Tao; Elbaz, David; Daddi, Emanuele; Finoguenov, Alexis; Liu, Daizhong; Schrieber, Corenin; Martin, Sergio; Strazzullo, Veronica; Valentino, Francesco; van Der Burg, Remco; Zanella, Anita; Cisela, Laure; Gobat, Raphael; Le Brun, Amandine; Pannella, Maurilio; Sargent, Mark; Shu, Xinwen; Tan, Qinghua; Cappelluti, Nico; Li, Xanxia (2016). „Discovery of a galaxy cluster with a violently starbursting core at z=2.506”. The Astrophysical Journal. 828 (1). Bibcode:2016ApJ...828...56W. arXiv:1604.07404 . doi:10.3847/0004-637X/828/1/56. 
  3. ^ Sobral, David; Matthee, Jorryt; Darvish, Behnam; Schaerer, Daniel; Mobasher, Bahram; Röttgering, Huub J. A.; Santos, Sérgio; Hemmati, Shoubaneh (4. 6. 2015). „Evidence For POPIII-Like Stellar Populations In The Most Luminous LYMAN-α Emitters At The Epoch Of Re-Ionisation: Spectroscopic Confirmation”. The Astrophysical Journal. 808: 139. Bibcode:2015ApJ...808..139S. arXiv:1504.01734 . doi:10.1088/0004-637x/808/2/139. 
  4. ^ Overbye, Dennis (17. 6. 2015). „Astronomers Report Finding Earliest Stars That Enriched Cosmos”. New York Times. Приступљено 17. 6. 2015. 

Литература

уреди


Спољашње везе

уреди