Сиуански језици (или сиуанско–катобски језици) су језичка породица која је заступљена у Северној Америци. Већином језика се говорило на Великим равницама, а мањим делом на истоку, у мањим изолованим заједницама. Језицима из ове породице говоре народи из сиуанске породице народа.

Сиуански језици
Сиуанско–катобски језици
Географска распрострањеностЦентрална Северна Америка
Језичка класификација
  • Сиуански језици
Подподела
ISO 639-2 / 5sio
Лингвасфера64-A
Глотологsiou1252[1]
{{{mapalt}}}
Географска распрострањеност сиуанских језика пре контакта са Европљанима

Име уреди

Аутори који целу породицу језика називају сиуански језици, две гране сиуанских језика називају западносиуански и источносиуански језици или „прави сиуански“ и „катобски“ језици. Други аутори који ограничавају име „сиуански“ само на западну грану, целу породицу називају „сиуанско-катобски“ језици, а источну грану називају катобски језици.

Класификација уреди

Сиуански језици се деле на две гране, а то су западносиуански језици и источносиуански или катобски језици. Западносиуански језици се даље могу поделити на кроу-хидаца (сиуанске реке Мисури), мандански, централносиуанске (сиуанске долине Мисисипија) и југоисточносиуанске (сиуанске долине Охаја) језике. Источносиуански или катобски језици су катобски и воконски језици.

Изумрли језици су означени са (†)

Од језика којима се говорило на истоку, вирџинијски сиуански језици су међусобно били блиско сродни, а катобански и воконски нису били блиско сродни један са другим.

Везе са другим језицима уреди

Могуће је да је језички изолат јучи најсроднији језик овој породици.

У 19. веку, енглески линвгиста Роберт Латам ја изнео тезу да су сиуански језици сродни кадоанским и ирокешким језицима. Касније су лингвисти Луис Ален 1930-их и Волас Чејф 1960-их и 1970-их, истраживали везу између сиуанских и кадоанских језика. Маријан Митун је 1990-их направила компаративну анализу морфологије и синтаксе све три породице. Данас се сматра да хипотеза о постојању „макросиуанских језика” није доказана, а сличности између ових породица су можда последица тога што су њихови прајезици били и језичком савезу.[2]

Референце уреди

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Siouan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Mithun, Marianne. (1999). "The languages of native North America". стр. 305.

Литература уреди

  • Mithun, Marianne. 1999. The languages of native North America. p.305. Cambridge, UK: Cambridge University Press.

Спољашње везе уреди