Стробилација
Стробилација је облик бесполног размножавања деобом тела јединке на велики број нових организама. Дешава се код полипа из класе сцифомедуза, названог сцифостом, који веома личи на хидру.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Schleiden-meduse-2.jpg/220px-Schleiden-meduse-2.jpg)
Стробилација почиње образовањем низа попречних улегнућа који се постепено урезују у тело док се последњим не створи стробила која има изглед стуба сачињеног од наслаганих тањира (види слику 9 и 10). Ти тањири су младе медузе или ефире, наслагане тако да су им удубљене стране окренуте нагоре.
Ефире се једна по једна, почев од врха, откидају и окрећу испупченом страном нагоре чиме прелазе на пливајући начин живота. Пошто се још увек разликују од одраслих медуза (по изгледу, величини и имају непотпуно развијене органе) сматрају се ларвама у нарочитом стању.
Трансформација ефире у одраслу сцифомедузу обухвата:
- обод звона од дубоко режњевито усеченог (обично има 8 режњева) постаје раван (види слику;
- од првобитних 4 радијална канала образује се систем сложенијих канала;
- на ободу звона развијају се ивични пипци;
- образују се полне жлезде.