Телесна дупља је простор између телесног зида и црева или унутрашњих органа.

Вишећелијске животиње које немају телесну дупљу називају се ацеломата и припадају им:

Код свих осталих вишећелијских животиња долази до образовања, поред цревне дупље, још и телесне дупље која омогућава да унутрашњи органи буду мање или више одвојени од телесног зида што омогућава еволуциони развој животиња.

Разликују се два основна типа телесних дупљи:

Телесна дупља кичмењака

уреди

Кичмењаци имају целом који је на различите начине, зависно од типа животиње и телесног региона, развијен:

Код сисара долази до даље диференцијације па се од предњег дела трбушне дупље издваја грудна (плеурална) дупља у којој се налазе плућа и која је, заједно са околосрчаном, дијафрагмом одвојена од трбушне дупље. Осим што раздваја ове дупље, дијафрагма учествује и у дисајним покретима.

Литература

уреди
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе

уреди