Тиквица
Тиквица је једногодишња биљка пузавица из фамилије бундева (Cucurbitaceae), чији се плод користи у људској исхрани. Тиквица је узгојени култивар тикве (бундеве).
Тиквица | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | |
Подврста: | C. p. subsp. pepo
|
Варијетет: | C. p. subsp. pepo convar. giromontiina
|
Порекло
уредиПостоје разне теорије о пореклу тиквице — неки тврде да је њена прапостојбина Азија (конкретно, Индија)[1], док други тврде да потиче из Америке, тј. Мексика, и да су је донели шпански конкистадори у Европу. С друге стране, ова теорија не делује вероватно, јер се тиквица спомиње у египатским записима, а такође постоје и докази да су је познавали и Римљани[2].
Основне карактеристике
уредиУзгајање
уредиТиквица захтева пуно светла и топлоте. На температурама нижим од 10 °C биљка престаје да расте. Треба је доста заливати, а земљу одржавати влажном, мада треба водити рачуна о влажности јер је тиквица склона гљивичним обољењима. Земљиште на којем се сади треба да буде растресито, дубоко и по могућству песковито. Стабљика би требало да се подупре потпорним штаповима, јер су плодови веома тешки, па теже да се спусте на земљу, што онда плод чини изложенијим биљним болестима[3]
Својства
уредиОво поврће садржи веома малу количину калорија (17 калорија на 100 грама) и као такво се препоручује у дијетама за мршављење. Осим тога, природни је диуретик, па се у народној медицини користи за избацивање сувишне течности из организма, а верује се и да снижавају холестерол и прочишћавају крв[4], а такође побољшавају и концентрацију[1]. Такође садржи знатне количине витамина Ц[3].
Референце
уреди- ^ а б Тиквице побољшавају концентрацију, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Curso a distancia: Agricultura: Calabacín, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б Cultivo de hortalizas: Calabacín Архивирано на сајту Wayback Machine (29. мај 2017), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Базар онлајн. Сезона тиквица и плавог патлиџана, Приступљено 25. 4. 2013.