Тривун Бундало
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Тривун-Триво Бундало (1842–19??), рођен у Хашанима (данас Крупа на Уни) у српској православној породици (која је припадала братству Богуновића[1]), од оца Јована и мајке Деве.
Попут огромне већине породица (са 36 различитих презимена) из братства Богуновића и његова породица (Бундало) имала је Крсну славу „Јовањдан“ (Свети Јован Крститељ).
| Тривун Бундало | |
|---|---|
 Тривун Бундало | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Trivo |
| Место рођења | Хашани , Османско царство |
| Место смрти | Хашани , Аустроугарска монархија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1875 — 1878. |
| Род | Пешадија |
| Чин | Војвода |
Крајишки војвода Бундало је био један од вођа Босанско-херцеговачког устанка (1875—1878), односно савременик и саборац другим српским крајишкиим војводама, као што су Петар Поповић Пеција (1826—1875), Голуб Бабић (1824—1910), Перо Крецо (1846—1907), поп Василије Ковачевић (1844—1896), Триво Јерковић Амелица (1832—1906), поп Јово Гак и Симо Давидовић.[2]
Политичко ангажовање
уредиКао четовођа изабран је 29. септембра 1877. године у привремену босанску владу председника Владимира Јонина.
Владу су чинили:[3]
- Владимир Семјонович Јонин (Рус) - председник
- Јово Ерцег Скобла (Србин) - заменик председника
Чланови:
- Јово С. Билбија (Србин) - секретар
- Голуб Бабић (Србин) - војвода
- Вид Милановић (Србин) - војвода
- Перо Крецо (Србин) - војвода
- поп Василије Ковачевић (Србин) - четовођа
- поп Јово Пећанац (Србин) - четовођа
- Тривун Бундало (Србин) - четовођа
- Дамјан Ђурица (Србин) - четовођа
- Илија Шевић (Србин) - четовођа
- Илија Тривић (Србин) - четовођа
- Божо Љубоја (Србин) - четовођа
- фра Бонавентура-Боно Дрежњак (Хрват) - четовођа
- Нико Буро (Хрват) - четовођа
- Мато Јурета (Хрват) - четовођа
Галерија
уреди-
Текст o Триви Бундалу (1842-19??), српском војводи у Босанско-херцеговачком устанку 1875-1878. -
-
,_str._0..jpg)
,_str._168..jpg)
,_str._169...jpg)
Референце
уреди- ^ Карановић, Милан & Цвијић, Јован Т.: „Насеља и порекло становништва“ Књига 20, Српски етнографски зборник Књига XXXV (Београд: Српска краљевска академија, 1925, pp. 349)
- ^ Лист „Голуб“, Број 11-12 (Сомбор: 1. јун 1902. године, pp. 168-169)
- ^ Теиновић, Братислав: „Српски устанак у Босни 1875-1878“ (Бања Лука: Музеј Републике Српске, 2006, pp. 32)
Литература
уреди- Лист „Голуб“, Број 11-12 (Сомбор: 1. јун 1902. године)
- Милан Карановић (1882—1955) & Јован Т. Цвијић (1865—1927): „Насеља и порекло становништва“ Књига 20, Српски етнографски зборник Књига XXXV (Београд: Српска краљевска академија, 1925)
- Братислав Теиновић (1975-): „Српски устанак у Босни 1875-1878“ (Бања Лука: Музеј Републике Српске, 2006)
- Братислав Теиновић (1975-): „Поп Василије-Вајан Ковачевић (1844—1896) и његово свједочанство из српског устанка у Босни 1875-1878“, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске (Бања Лука: Удружење архивских радника Републике Српске, 2009)